КАРБОНСКИ ПОРЕЗ ЧЕКА НАШУ ПРИВРЕДУ: Очекује се да ће такса износити око 250 милиона евра годишње

ПОСЛЕДИЦЕ геополитичке и енергетске кризе могу Србију скупо да коштају. Ситуација постаје све озбиљнија и крајње је време је да се дефинишу стратегијски правци како би сачували своју енергетску безбедност.

Фото Н. Живановић

Наш енергетски сектор и даље је базиран на фосилним горивима и нема довољно изграђених капацитета. После три деценије завршен је Костолац Блок 3, али Србија и даље увози 10 одсто струје. Увозом угља, и то ове године 3,390 милиона тона, исто као у 2024. години, надоместили смо недостата квалитетног домаћег лигнита. Ситуација са нафтом и гасом је таква да смо суштински зависни од увоза, а не постоје (или нису изграђени) ни алтернативни инфраструктурни правци одакле би се могле надоместити недостајуће количине нафте и гаса.

Поред свега тога наш лигнит није доброг квалитета, због чега ћемо приликом извоза у ЕУ платити цех кроз карбонску таксу.

Један од узрока за оно што нас чека од 2026. је и непоштовање климатских споразума са којима смо се сагласили као земља која жели да уђе у ЕУ.

Како наводе у Фискалном савету постављени циљеви су недостижни јер су постојећи резултати на смањењу карбонског отиска скромни.

То ће засигурно погодити и компаније које у Србији производе челик, алуминијум, цемент, ђубриво и струју. Карбонска такса коју ће наше компаније које улазе у ЦБАМ (Carbon Border Adjustment Mechanism) морати да плате може додатно погоршати енергетску неизвесност пошто Србија не може да подмири својим капацитетима потрошњу у тзв. пиковима потрошње електричне енергије. Овакав енергетски модел директно повећава ризик од нестабилности у снабдевању струјом, јер производња из лигнита све чешће трпи кварове и сезонске падове. Када домаћа производња подбаци, Србија је принуђена да увози електричну енергију по високим ценама, што додатно оптерећује буџет и привреду.

Само у 2026. године, према процени Фискалног савета, та такса ће износити 250 милиона евра. Србија да би испунила декларисани циљ у наредних пет година морала би да смањи за 10 одсто емисије гасова.

Један од начина за решење овог проблема је и коришћење отпада као горива. Србија има неопасног отпада који може да се термички обрађује, али не може да га користи. Није сортиран примарно па смо дошли до тога да поред оволиког ђубрета у земљи оно које би могло да се користи је дефицитарно. Посебно нема, у довољној количини, сепарисаног комуналног и индустријског неопсаног отпада, пластике, папира, текстила, дрвета и гуме, тзв. предобрађеног отпада из кога се добија гориво (РДФ).

Ова врста отпада се већ дуго користи у ЕУ за добијање струје као ресурса који смањује емисију ЦО2 (угљен-диоксид). Пошто оваквог отпада нема довољно једно од решења је увоз. Али законом из 2008. године то је, увоз отпада, забрањено за сектор енергетике. Компаније које подлежу ЦБАМ биле би заинтересоване за сопствене енергане да има довољно сировина да би се производња енергије у њима исплатила.

Град Нови сад

Према подацима ЕУ око 58 милиона тона неопасног отпада, који укључује и РДФ, термички је обрађено и искоришћено за производњу енергије у 2023. години.

Тако добијена енергија смањује трошкове производње.

Цену кашњења са смањењем карбонског отиска сада ће плаћати компаније из Србије који извозе своје производе у ЕУ.

Србија планира увођење ЕТС-а (система трговине емисијама), али он још није у пуној примени. То значи: фирме још не плаћају домаће ЦО2 таксе, али ће морати да плаћају европске кроз ЦБАМ приликом извоза, што нашу економију чини мање конкурентном.

Већи карбонски отисак, поред изнетих лоших страна, може и да одбије неке инвеститоре да уложе у нашу земљу јер су трошкови производње, ређе еколошка свест, већи и њима неисплативи-

Препоручујемо

Друштво

0 1

Генерал Младић заспао уз "Новости": Дарко се поздравио са оцем, у Хаг стиже супруга Боса

22. 04. 2026. у 19:14

Друштво

0 0

За прераду млека у Србији се школује - 17 ђака: Средње школе за пољопривреду и прехрану пред гашењем

22. 04. 2026. у 18:02

Друштво

0 0

Умро последњи борац Драже Михаиловића: Преминуо четник Марко Бањанин у 101. години живота (ФОТО)

22. 04. 2026. у 16:36

Друштво

0 0

Кашика излизана од глади, усташка капа и униформа: Изложба "Јасеновац као трајна опомена" отворена у Библиотеци града Београда (ФОТО)

22. 04. 2026. у 16:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације