МЛАДИ НАУЧНИЦИ СЕЗОНСКИ РАДНИЦИ: Синдикат науке упозорио ресорно министарство на проблеме са којима се суочавају истраживачи

Љ. БЕГЕНИШИЋ

18. 12. 2021. у 10:00

УСПОСТАВЉАЊЕ мреже научно-технолошких паркова као саветодавног тела, унапређивање пословања Фонда за иновациону делатност и реформа Регистра иновационе делатности основне су измене у Предлогу закона о иновационој делатности који је усвојила Влада Србије и који ће се ускоро наћи пред посланицима у Скупштини.

МЛАДИ НАУЧНИЦИ СЕЗОНСКИ РАДНИЦИ: Синдикат науке упозорио ресорно министарство на проблеме са којима се суочавају истраживачи

Петар Милошевић

У образложењу законских измена наведено је да се предложеним решењем истиче значај управљања интелектуалном својином која је настала у оквиру научноистраживачке делатности и значај стартап предузећа, са циљем комерцијалне експлоатације иновација.

У Синдикату науке кажу да је овај закон и до сада добро функционисао, међутим, други прописи који се тичу научника и младих истраживача - или не функционишу како треба или нису уопште заживели. Синдикалци упозоравају да је један од закона који су мртво слово на папиру и Закон о науци и истраживањима, што онемогућава да се са пројектног пређе на институционално финансирање.

Осим овог проблема, у Синдикату указују и на недовољна улагања у науку, муку са расподелом новца путем уредаба Владе, а не по закону, на тежак положај младих научника и истраживача.

Све ове примедбе наведене су у писму министру просвете, науке и технолошког развоја Бранку Ружићу, које му је недавно упутила председница Синдиката науке Ђурђица Јововић.

Наводећи конкретне податке, она је истакла да се улагања у науку из буџета у последње две деценије не мењају и да се крећу од 0,5 до 0,38 одсто.

- Улагање је од 2009. године у паду, јер је тада издвојено 0,51 одсто а у 2020. 0,38 одсто - истиче др Ђурђица Јововић у писму министру. - Увидом у ребаланс буџета за 2021. и увидом у предлог буџета за 2022, бележи се пад издвајања за плате истраживача у износу од 0,09 одсто. То наводи на сумњу да није планирано повећање плата за седам одсто, како се налази у предлогу Закона буџетском систему за 2022.

Као други велики проблем она истиче да институционално финансирање које је предвиђено Законом о науци и истраживањима из 2019. године није заживело у пракси, јер нису усвојени подзаконски акти који подразумевају доношење Каталога радних места запослених у науци, Уредбу о коефицијентима по звањима, Програм институционалног финансирања...

- Интересантно је да је 2019. укинуто пројектно финансирање, а задржан Акт о финансирању из 2011, који је био основ за орочено финансирање путем пројеката и као такав не може да служи трајном, институционалном финансирању - упозорава др Ђурђица Јововић. - Министарство је тада рекло да се примена Закона одлаже за две године, али до сада нису нађени никакви механизми који би омогућили институционално финансирање.

Говорећи о положају младих истраживача на факултетима и институтима, она наводи податак да у научноистраживачком раду од 2010. учествује 1.657 младих истраживача, као и да Министарство сваке године обавештава декане и директоре института да су обезбеђена средства за њихове плате.

- Такав начин финансирања на по годину дана користе послодавци и сваке године закључују уговоре о раду са овом истраживачима на годину дана. Послодавци се према њима понашају као да су сезонски радници и не сматрају их својим запосленима. Лишени су неких законских права, која остварују други запослени, као што су минули рад, превоз, јубиларне награде - истиче Ђурђица Јововић.

ПОНОВО ОДЛАГАЊЕ НОВИХ ПРАВИЛА

ВЛАДА Србије је за 2020, а затим и за 2021. годину донела уредбу којом се расподељују средства научноистраживачким организацијама. То је предвиђено као прелазно решење док не почне потпуна примене Закона о науци и истраживањима из 2019. Синдикат науке упозорава да ће се овај начин финансирања наставити и за 2022, а сада је извесно да ће ово стање трајати до 2025, до када се помера примена Закона о платама у јавном сектору.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА ПРЕВАРИЛА НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.

15. 11. 2024. у 23:36

Коментари (0)

НЕОЧЕКИВАНО: Богдан Богдановић има нови клуб