МЛАДИ НАУЧНИЦИ СЕЗОНСКИ РАДНИЦИ: Синдикат науке упозорио ресорно министарство на проблеме са којима се суочавају истраживачи
УСПОСТАВЉАЊЕ мреже научно-технолошких паркова као саветодавног тела, унапређивање пословања Фонда за иновациону делатност и реформа Регистра иновационе делатности основне су измене у Предлогу закона о иновационој делатности који је усвојила Влада Србије и који ће се ускоро наћи пред посланицима у Скупштини.
У образложењу законских измена наведено је да се предложеним решењем истиче значај управљања интелектуалном својином која је настала у оквиру научноистраживачке делатности и значај стартап предузећа, са циљем комерцијалне експлоатације иновација.
У Синдикату науке кажу да је овај закон и до сада добро функционисао, међутим, други прописи који се тичу научника и младих истраживача - или не функционишу како треба или нису уопште заживели. Синдикалци упозоравају да је један од закона који су мртво слово на папиру и Закон о науци и истраживањима, што онемогућава да се са пројектног пређе на институционално финансирање.
Осим овог проблема, у Синдикату указују и на недовољна улагања у науку, муку са расподелом новца путем уредаба Владе, а не по закону, на тежак положај младих научника и истраживача.
Све ове примедбе наведене су у писму министру просвете, науке и технолошког развоја Бранку Ружићу, које му је недавно упутила председница Синдиката науке Ђурђица Јововић.
Наводећи конкретне податке, она је истакла да се улагања у науку из буџета у последње две деценије не мењају и да се крећу од 0,5 до 0,38 одсто.
- Улагање је од 2009. године у паду, јер је тада издвојено 0,51 одсто а у 2020. 0,38 одсто - истиче др Ђурђица Јововић у писму министру. - Увидом у ребаланс буџета за 2021. и увидом у предлог буџета за 2022, бележи се пад издвајања за плате истраживача у износу од 0,09 одсто. То наводи на сумњу да није планирано повећање плата за седам одсто, како се налази у предлогу Закона буџетском систему за 2022.
Као други велики проблем она истиче да институционално финансирање које је предвиђено Законом о науци и истраживањима из 2019. године није заживело у пракси, јер нису усвојени подзаконски акти који подразумевају доношење Каталога радних места запослених у науци, Уредбу о коефицијентима по звањима, Програм институционалног финансирања...
- Интересантно је да је 2019. укинуто пројектно финансирање, а задржан Акт о финансирању из 2011, који је био основ за орочено финансирање путем пројеката и као такав не може да служи трајном, институционалном финансирању - упозорава др Ђурђица Јововић. - Министарство је тада рекло да се примена Закона одлаже за две године, али до сада нису нађени никакви механизми који би омогућили институционално финансирање.
Говорећи о положају младих истраживача на факултетима и институтима, она наводи податак да у научноистраживачком раду од 2010. учествује 1.657 младих истраживача, као и да Министарство сваке године обавештава декане и директоре института да су обезбеђена средства за њихове плате.
- Такав начин финансирања на по годину дана користе послодавци и сваке године закључују уговоре о раду са овом истраживачима на годину дана. Послодавци се према њима понашају као да су сезонски радници и не сматрају их својим запосленима. Лишени су неких законских права, која остварују други запослени, као што су минули рад, превоз, јубиларне награде - истиче Ђурђица Јововић.
ПОНОВО ОДЛАГАЊЕ НОВИХ ПРАВИЛА
ВЛАДА Србије је за 2020, а затим и за 2021. годину донела уредбу којом се расподељују средства научноистраживачким организацијама. То је предвиђено као прелазно решење док не почне потпуна примене Закона о науци и истраживањима из 2019. Синдикат науке упозорава да ће се овај начин финансирања наставити и за 2022, а сада је извесно да ће ово стање трајати до 2025, до када се помера примена Закона о платама у јавном сектору.
Препоручујемо
НАУЧНИКЕ ОШТЕТИЛИ ЗА МИЛИОНЕ: Плате младих истраживача у Србији годинама умањене
14. 04. 2021. у 12:00
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (0)