Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРАВО НА ПОБУНУ ‘68: Године које су одредиле судбину југословенске државе

И. М.

21. 12. 2021. у 17:14

СВЕСТ о постојању кризе и сазнање о њеним размерама постојала је код партијског руководства почев од краја 50-их годииа 20. века. Упоредо с тим, била је видна и оштра подела на заговорнике опсежних и хитних друштвених и привредиих реформи, који су представљали мањину у партијском и државном врху и бројнијих присталица успорених, етапних, козметичких друштвених промена и „старих” метода управљања и владања.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРАВО НА ПОБУНУ ‘68: Године које су одредиле судбину југословенске државе

Између „опасности” за социјализам и државу, како су тврдили једни и „спорог” преображаја друштва који генерише свеопшту економску и политичку кризу, како су говорили други, компромис је могао бити само привремен. А то се показало као кобно за опстанак државе и функционисање друштва.

Постојећу ситуацију додатно је оптерећивала стаљинистичка пракса и нескривено настојање СКЈ да угуши и обрачуна се са сваким видом мишљења супротног партијском.

А то је значило онемогућавање да у расправама о битним питањима развоја и будућности земље учествују сви они који критички мисле, пре свега интелигенција стасала унутар постојећег поретка и партијских институција чији су погледи на друштвени тренутак били делом другачији од званичних партијских ставова који су измишљали и глорификовали „успехе” југословенског социјализма.

Игнорисање проблема, најдиректније је, како је показало време неколико деценија касније, утицало на судбину југословенског социјализма и југословенске државе.

КРАЈ шездесетих година обележила су два догађаја, по својој природи, садржају и значају различита, али важна за разумевање политичких прилика у Југославији.

Биле су то масовне студентске демонстрације, избиле су у недељу 2. јуна 1968. у Београду и војна интервенција пет земаља Варшавског пакта на Чехословачку, до које је дошло у ноћи између 20. и 21. августа 1968. Ова дешавања промениће општи историјски оквир у коме се дешавала југословенска криза.

Недавно се, у изадњу Српске акаденије и уметности и Балакнолошког института појавила публикација „Право на побуну - `68. код нас и у свету“ у којој једанаест аутора расветљавју, са свих аспеката, бурне шездесета године. У овом и следећем „Историјском додатку“ преносима најзанимљивије делове овог значајне књиге.

Препоручујемо

БУЂЕЊЕ СЕПАРАТИЗМА: За разлику од београдских студената, захтеви њихових колега у Загребу, Љубљани и Пришини 1968. су били национални

Друштво

0 3

БУЂЕЊЕ СЕПАРАТИЗМА: За разлику од београдских студената, захтеви њихових колега у Загребу, Љубљани и Пришини 1968. су били национални

20. 12. 2020. у 17:14

РЕВОЛУЦИЈА И КОНТРАРЕВОЛУЦИЈА: Животни путеви и раскршћа генерације 1968. - шта су заступали Руди Дучке, Владимир Мијановић и Карл Билт

Друштво

0 2

РЕВОЛУЦИЈА И КОНТРАРЕВОЛУЦИЈА: Животни путеви и раскршћа генерације 1968. - шта су заступали Руди Дучке, Владимир Мијановић и Карл Билт

19. 12. 2020. у 17:14

ЕНЕРГИЈА ПОБУНЕ ОПИЛА ЈЕ СВЕТ: Студентске побуне, далеке 1968. године, биле су прави глобални покрет

Друштво

0 1

ЕНЕРГИЈА ПОБУНЕ ОПИЛА ЈЕ СВЕТ: Студентске побуне, далеке 1968. године, биле су прави глобални покрет

18. 12. 2020. у 17:14

СУСРЕТ БЛИСКЕ ВРСТЕ КОД ПОДВОЖЊАКА: Бунт академаца Београдског универзитета 1968. изнео је на видело дана многе прикривене невоље друштва

Друштво

1 4

СУСРЕТ БЛИСКЕ ВРСТЕ КОД ПОДВОЖЊАКА: Бунт академаца Београдског универзитета 1968. изнео је на видело дана многе прикривене невоље друштва

16. 12. 2020. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПОЈЕДОХ СЕ ЖИВ, ИЗЛУДЕ МЕ ТО Вучић о отварању ауто-пута до Пожеге: То су већ фолирања и глупирања, крајњи рок до понедељка

Политика

34 66

"ПОЈЕДОХ СЕ ЖИВ, ИЗЛУДЕ МЕ ТО" Вучић о отварању ауто-пута до Пожеге: То су већ фолирања и глупирања, крајњи рок до понедељка

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић говорио је из Чачка о отварању ауто-пута до Пожеге.

03. 07. 2025. у 11:49

МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

Свет

0 13

"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.

01. 07. 2025. у 11:45