ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈОЖИНА ШПАНСКА ОДИСЕЈА: Највећа мистерија у каријери првог човека друге Југославије

Драган Радевић

15. 01. 2022. у 17:14

СВЕ до данашњих дана било је пуно нагађања обавијених мистеријом о Титовом учешћу у Шпанском грађанском рату. Данас је јасно и то се види из до сада строго чуваних докумената, да се Броз заиста није борио у редовима интернационалних бригада, али је у Шпанији тада боравио, и то неколико пута у специјалним мисијама.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈОЖИНА ШПАНСКА ОДИСЕЈА: Највећа мистерија у каријери првог човека друге Југославије

Из књиге Фреда Копемана објављене у Лондону 1948. Тито други здесна

О томе најречитије сведочи Јосип Копинич у разговору са Владимиром Дедијером: "Тито је у то вријеме вршио надзор представника IV одјела НКВД чији је задатак био и ликвидације непријатеља у иностранству. Као контролор тог Одјела тркнуо би дан-два до Шпањолске..." (Архив Словеније-Љубљана, оставштина В. Дедијера)

Георги Дамјанов, шеф Одјела Коминтерне за кадрове, поверио је 1953. као шеф Бугарске државе, изненађеном Мити Миљковићу, југословенском амбасадору у Софији: "Ми смо Тита слали на задатке у Шпанији и тамо је једно вријеме био у великим тешкоћама, али се добро извукао".

МАУРО ТОРЕС, генерални секретар КП Француске, ову сумњу је потврдио позивајући се на документ из Москве из кога се види: "Броз је био задужен за ликвидације троцкиста у интернационалним бригадама у Шпанији... У његовом штабу су били: Стево Крајачић, Иван Сребрењак, Влајко Беговић и Виторио Вивалди..." (И овај документ је био у Дедијеровом поседу.)

Светислав Ђорђевић-Лопачов је сведочио да му је Живојин Павловић причао да је у Шпанији видео Броза у друштву генерала Орлова, шефа НКВД и да га је пре тога упознао у Паризу...

У другом наставку Титове "Аутобиографије", коју је написао Владимир Дедијер" објављене 5. маја 1953. у америчком часопису, "Лајф",пише:

"Мада се супротно причало, ја се нисам борио у Шпањолској, иако би волио да је било тако. Само сам једном посјетио Шпањолску и провео један дан у Мадриду..." Годину дана касније Тито је Дедијеру наредио да ове реченице избаци из београдске верзије.

У Стаљиновом, Президентском архиву у Москви о Брозу стоји и овај запис: "Јосип Броз је учествовао у Шпанском национално револуционарномрату (1936-1939)".

И ПЕДРО АГИЛАР, возач који га је у пролеће 1937. возио од Мадрида до Барцелоне, иако тада није знао о коме је реч, касније се клео да је то заправо био Тито.

Познати шпански редитељ Мартин Патиња је тврдио да је тада Броз у Албасетеу провео три месеца...

Тито је у "Пролетеру", 1937. између осталог, писао: "Ти су људи (троцкисти) у Шпањолској свакодневно раскринкавани као издајници и шпијуни у служби генерала Франка..."

Револуционар Лео Матес је расветлио ову велику Титову тајну у разговору са Владимиром Дедијером 1983. године: "На основу ликвидација троцкиста у Шпанији Тито је добио мандат Коминтерне 1939. Чинио је прљаве услуге Совјетима у Шпанији. Тамо је чистио људе".

Тито је на затвореној седници ЦК КПЈ 22. децембра 1979. у Карађорђеву о томе говорио: "Недавно сам у једним њемачким новинама прочитао да сам се борио у Шпањолској под именом Шапајев, а у другим новинама се тврди да је за вријеме рата прави Тито погинуо. Да сам ја неки пољски гроф, па бјелоруски Жидов Лебедјев и на крају руски генерал Валтер. Све су то измишљотине. Никада нисам био у Шпањолској, а био сам организатор добровољаца за помоћ Шпањолској, то јесам". (Стенограм са седнице)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ликвидација протвкандидата

НЕПОСРЕДНО после уласка Немаца 1941. у Загреб, у кући Леа Матеса на Шалати, гости били Тито и Анка Буторац, супруга Благоја Паровића, када се неочекивано у једном тренутку Броз обратио Анки речима: "Ја сам твога друга у Шпањолској послао у смрт".

"Сви смо били шокирани и изненађени", сведочио је Матес, Дедијеру, који је ово прибележио, и на крају ставио неколико знакова узвика.

Благоје Паровић је пре Шпаније био организациони секретар КПЈ, који је због везе са службеницом совјетске амбасаде у Будимпешти, указом из Москве резрешен те дужности. Због тога је свим силама настојао да се докаже у Шпанском грађанском рату, како би повратио Коминтернино поверење. Горкић га поставља за југословенског комунистичког повереника у интернационалним бригадама. Уз то уређује лист "Димитровац". Затим постаје комесар 13. интернационалне бригаде...

Лео Матеш

У Шпанији су се 1937. југословенски комунистички добровољци у интернационалним бригадама на Конференцији у Барселони одлучно изјаснили против Брозовог преузимања вођства у КПЈ и за генералног секретара плебисцитарно кандидовали Благоја Паровића. Након тога су сви оптужени као "троцкисти".

ПАРОВИЋ ЈЕ КАНДИТАТУРУ платио главом: по Брозовом наређењу убијен је 6. јула 1937. године у сумрак, у једном селу близу Мадрида. Многи извори упућују да је извршилац био Влајко Беговић. Једно је сигуно, фотографију мртвог Паровића, Беговић је проследио Титу. Црногорац Никола Ковачевић, прекаљени револуционар и шпански борац, који је био у бригади када је Паровић убијен причао је: "Када сам пришао мртвом Благоју јасно сам видио барутне честице око Паровићеве ране на леђима. Без сваке сумље радило се о убиству из непосредне близине, од својих"...

Занимљиво је да неколико месеци након Паровићеве смрти, Броз у "Пролетеру"пише о Благоју: "...О једном од најбољих југословенских комуниста, који је завршио јуначком смрћу..."

У службеној забелешци поводом Паровићеве смрти се каже: "Благоје Паровић је погинуо у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде, током битке за Мадрид..."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Погром најбољих комуниста

БРОЗ СЕ ПОЧЕТКОМ марта 1938. враћа у Југославију и формира свој ЦК КПЈ, мимо одобрења Коминтерне, у којем су: Ђилас, Ранковић, Кардељ, Иво Лола Рибар, Иван Милутиновић, Јосип Краш, Миха Маринко, Андрија Жаја и Драгутин Петровић.

У то време ПК КП Србије деловао је на нивоу Бироа, који су сачињавали - Ранковић, Ђилас и Цана Бабовић. С друге стране, црногорски комунисти су се тада осећали Србима, убрајајући и најватреније и најљуће црногорске сепаратисте.

Владимир Дедијер

На Бохињском језеру од 15. до 18. марта 1939. у вили Срећка Џамоње, Тито самовољно окупља чланове њему приврженог привременог руководства КПЈ: црногорског студента Милована Ђиласа; загребачког радничког вођу Јосипа Краша; словеначког учитеља Едварда Кардеља; српског абаџију Александра Ранковића, словеначког радника Франца Лескошека и београдског студента Иву Лолу Рибара, који најугледније југословенске комунисте, осниваче и дотадашње генералне секретаре КПЈ проглашавају за издајнике и фракционаше, искључивши их из КПЈ. Сви су они окарактерисани као "троцкисти, непријатељи и шпијуни". Одлука о искључењу 800 најугледнијих југословенских комуниста је објављена у првом броју "Пролетера", у пролеће 1939. Одлука да се ово објави, донета је на седници Политбироа ЦК КПЈ, одржаном средином априла у кући Ане Колар, Титове рођаке у Подореди у Словенији. Иначе споменуту број "Пролетера" уредили су Тито, Ђилас и Кардељ.

ОДМАХ ПОСЛЕ састанка Броз шаље Коминтерни (Димитрову) поруку: "Петко Милетић ради против ФИРМЕ (партије) и Седмог конгреса Коминтерне"...

Тако драстичне казне по свему судећи беле су услов Коминтерне да би Броз био именован за генералног секретара КПЈ и Стаљиновог опуномоћника за Југославију. Тај априла 1939. остаће забележен у Историји КПЈ јер су тог месеца у Москви стрељани Коста Новаковић, Сима Марковић, Симо Миљуш, Владимир Ћопић, Радомир Вујовић...

Интересантно је да Тито за живота никоме није допустио да види записник са тог састанка његовог ЦК КПЈ и образложења о искључењима. Поготово што је много година касније после рехабилитација у Совјетском Савезу, многе од тих људи које је најстрашније нападао, цинкарио и ликвидирао - РЕХАБИЛИТОВАО.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕХАБИЈЕ МИ ОТЕЛЕ СИНА, САД НЕКА ГА И САХРАНЕ!: Новости у кући Милоша Жујовића са оцем Зораном, откривени детаљи из живота терористе

"ВЕХАБИЈЕ МИ ОТЕЛЕ СИНА, САД НЕКА ГА И САХРАНЕ!": "Новости" у кући Милоша Жујовића са оцем Зораном, откривени детаљи из живота терористе

ЗАНЕМЕЛА Мала Врбица код Младеновца. Одавде из овог села велике невоље је направио вехабија Милош Жујовић, који је покушао да испред Амбасаде Израела убије припадника српске Жандармерије.

01. 07. 2024. у 12:47

Коментари (4)

НАЈЗГОДНИЈА МАМА: Скинула се Мирка Васиљевић - лепа глумица показала савршену фигуру (ФОТО)