ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЕРУПЦИЈА РАДОСТИ И ЗАДОВОЉСТВА: На Брионском пленуму 1966. године унапред се знао победник

ЧЕТВРТА седница Централног комитета Савеза комуниста Југославије одржана је на Брионима 1. јула 1966. године у сали хотела "Нептун". Председавао је генерални секретар Савеза комуниста Југославије Јосип Броз Тито. Осим чланова Централног комитета Савеза комуниста Југославије (155 чланова) седници су присуствовали чланови Контролне комисије ЦК СКЈ и председник Ревизионе комисије ЦК СКЈ.

Архива

Седница је имала следећи дневни ред:

а) Актуелни проблеми у вези са штетним деловањем неких органа безбедности и штетне последице тог деловања на развој система и на рад Централног комитета;

б) О реорганизацији и даљем раду Савеза комуниста Југославије;

ц) О неким кадровским променама;

д) Разно

УВОДНУ РЕЧ о првој тачки дневног реда поднео је Јосип Броз Тито, рекавши поред осталог:

"Осми конгрес, привредне реформе - то су крупне акције нашег друштва ради побољшања целокупног нашег живота и бржег кретања напријед. И ако разматрамо извјесне деформације, онда не можемо говорити о појединцима као о неком случају. Ја, другови, мислим да се ту ради, не могу то да тврдим, али то је моје мишљење, не само о појединцима, и ти појединци не морају бити ни ти који су ту углавном одговорни - али ту се ради о једној фракцијској групашкој борби, борби за власт. Јер, како би се те ствари послије 1962. године, када смо их претресали, могле сада поново да појаве у још жешћем и тежем виду, да се о томе не ради. Мислим да даља истрага мора да крене у том правцу да то видимо јер је то опасност за јединство нашег народа, опасност за Савез комуниста и његово јединство, једном речју за наш социјалистички развитак.

... На овом Пленуму, другови, ради се о једном крупном питању - о оздрављењу наше Партије, одвајању унутрашње безбједности од Партије, а не као што је до сада било да се то побркало да је унутрашња безбједност прејашила Партију. О томе је сада ријеч..."

Мијалко Тодоровић

ПОСЛЕ УВОДНЕ речи Крсте Црвенковски, председник Комисије Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије, прочитао је њен извештај али пре него што је прешао на читање Извештаја Крсте Црвенковски дао је нека усмена објашњења:

"После скоро двонедељног рада, нашли смо да је материјал кога је прикупила Комисија довољан за једну озбиљну политичку анализу и за одређене политичке оцене које у нашем систему, у нашем друштву, треба да да Централни комитет... Хтео бих још да додам то да ми нисмо улазили у разматрање проблема који су везани са радом појединих другова, пре свега друга Ранковића, а који се односе на друге домене, домен његовог руковођења у самом Централном комитету. Комисија је само, разматрајући злоупотребе, стање и методе руковођења у органима државне безбедности, дошла до одређених индикација да су се ти методи преносили и у сам Централни комитет СКЈ, којим је већ практично руководио годинама друг Ранковић, а посебно у домену кадровске политике..."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Крах сломљеног човека

ПОСЛЕ ЧИТАЊА Извештаја Комисије, за реч се први јавио Александар Ранковић. Говорио је о изнетим подацима о прислушкивању разговора у становима и кабинетима појединих функиционера и између осталог рекао:

"Подсетио бих вас, другови, да смо тако поступали и када је избио случај Ђиласа и Дедијера, и када смо на састанку Секретаријата Извршног комитета одлучивали да се према њима примене сва средства праћења у циљу откривања њихових веза са иностранством и спречавању евентуалног бекства... Поред тога, знамо да су партијски кворуми и државни органи тражили и још увек веома често траже од државне безбедности проверу података о појединим члановима Партије, нижим државним функционерима и службеницима. Ако се све то данас подвргава политици, онда треба одлучити о укидању такве праксе, јер она постоји у једној служби више у другој мање...

... Користио сам сваку дату прилику за консултовање са одговорним друговима по свим важнијим проблемима и задацима. Додуше, могућности за то нису увек биле подједнаке. Морам истаћи да није тешко сада и овде износити своје осећање, говорити о себи и свом веровању у нешто што увек сматрам неприкосновеним у току пуне три деценије, о мом тридесетогодишњем раду и односу према другу Титу; опростите, другови, ако овде кажем да нећу прихватити никаква подозрења и сумњичења, и баш зато је мало рећи да сам био запрепашћен и поражен када сам на седници Извршног комитета чуо податке о озвучавању станова и радних просторија друга Тита и Кардеља.

НИСАМ НИКАД добио нити читао обавештајни или сличан текст органа безбедности који би био уперен против било кога друга с којим радим у руководству. То би било неспојиво с мојим схватањима о човековом моралу. Када сам кроз мој партијски рад или кроз разне информације наилазио на клевете против руководећих другова, на малограђанске интриге и комбинаторике, нарочито на шовинистичко и националистичко убацивање у циљу супротстављања једних против других, редовно сам тражио оштре мере, а у тешким случајевима чак и искључење из Савеза комуниста, па и судско гоњење. То знају посебно другови у Градском комитету и Централном комитету Србије.

Александар Ранковић

Тешко је, другови, говорити о свему овом. У сваком руководству је потребно неокрњено узајамно поверење, јер је оно предуслов и гаранција за ефикасан рад и руковођење. Још једанпут, другови, желим да нагласим да за овакав рад и овакве поступке органа безбедности не сносим никакву другу одговорност, сем моралну одговорност која произлази из тога што је требало да покажем више будности, како раније када сам непосредно руководио овом установом, тако и кроз свој рад у Централном комитету. С обзиром на то сматрам да сам дужан да овом форуму, вама другови, ставим на расположење све своје функције. Ништа не може бити важније од поверења међу људима. Увек сам сматрао и сматрам да ми морамо развијати и гајити поверење у људе, у човека, јер је све друго туђе мом схватању партијског рада и руковођења пословима у изградњи социјалистичких друштвених демократских односа.

Ја се извињавам ако на нека питања нисам одговорио. Ја сам ову реч спремио пре доласка на Брионе. Примам Извештај и реч коју је овде дао друг Тито."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Тријумф у завршној речи

У РАСПРАВИ КОЈА је потом уследила, дилеме није било, сви до једнога су подржали оптужбе наведене у Извештају Комисије Извршног комитета, изузев Александра Ранковића и Светислава Стефановића који су покушали да политичким оценама Пленума о њиховој одговорности дају други смисао.

Није било никакве неизвесности ни сумње, Ранковић и Стефановић су коначно осуђени, а требало је само да уследи формална одлука о томе. То се да видети из дискусија које су биле једнодушне у осуди оптужених, а и по понашању чланова ЦК према оптуженима. "Ако су их ујутро и пре подне избегавали и опрезно се уклањали, за време прекида за ручак, неки су их злурадо и ликујући гледали, неки окретали главе, а већина се и даље држала узбуђено и уплашено..."

ВОЈИН ЛУКИЋ атмосферу на Пленуму исказао следећим речима: "За време док је читан текст одлуке, пре њеног стављања на гласање, ја сам грозничаво размишљао како да гласам. Нисам био одлучио ни кад је гласање почело. Кад сам видео да сви гласају за предложену одлуку, и ја сам подигао руку и гласао за предлог одлуке. Поступио сам против своје савести и супротно своме уверењу. Сада ми је то јасно, али онда ми је изгледало да би моје гласање против предлога била изазивачка дрскост а за тако нешто ја, будући збуњен и поражен свиме оним што се одигравало и што сам ја у тако кратком времену преживљавао, нисам био способан ни спреман.

Завршна реч Јосипа Броза је мени изгледала као искрена ерупција радости и задовољства што је посао тако добро и, преко очекивања, обављен. Он је отворено похвалио Пленум за послушност и испољено поверење. Не знам да ли су се сви осећали срећним због те похвале, а неки су то очевидно и заиста били.

Није изостало у тој завршној речи ни тријумфа, када је одао признање Ранковићу за његово 'добро држање' и изразио наду да се такво држање, 'чак и помоћ' од њега очекује и убудуће."

Петар Стамболић и Јосип Броз Тито / Архива

У ОРИГИНАЛНЕ АУТОРИЗОВАНЕ стенографске белешке нису унете одлуке Четвртог пленума. У тексту белешки налази се предлог Крсте Црвенковског да се формира комисија која ће у вези са првом тачком припремити закључке. (Ако се анализирају одлуке Четвртог пленума и V седнице ЦК СК Србије, из састава СКЈ искључено је свега три члана, а политички је гоњен један број партијских и државних функционера. Међутим, изузев Александра Ранковића, који је био један од кључних људи југословенског политичког врха, остала лица су имала високе политичке и државне функције, нико од њих није имао неку кључну политичку функцију. Масован обрачун са припадницима органа државне безбедности је извршен јер су они већином били југословенски оријентисани. Обрачун у Државном секретаријату за унутрашње послове и Државном секретаријату за иностране послове извршен је углавном са лицима српске и црногорске националности. Поента Четвртог пленума није обрачун са припадницима Службе државне безбедности, која је била "прекорачила своја овлашћења", већ политички обрачун са носиоцима југословенства и постојања јаке федералне државе за чијег је идејног носиоца проглашен био Александар Ранковић. Из тих разлога Четврти пленум ЦК СКЈ је нека врста завршнице политичког обрачуна са носиоцима југословенске опције која је креирана одраније.)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ћећа једногласно избачен из партије

ТЕКСТ ОДЛУКЕ Четврте седнице Централног комитета објављен је у оквиру посебне брошуре, и непосредно пре завршетка седнице. Одлуке су биле:

1. Препоручује да се одмах приђе реорганизацији органа државне безбедности како би се прилагодили насталим променама у нашем друштву и развијеном систему самоуправљања. Потребно је да представничка тела и њихови извршни органи обезбеде фактички друштвену контролу над радом државне безбедности на бази уставних норми и законских прописа. Такође се препоручује одговарајућим органима да се у циљу кадровског појачања и олакшања спровођења реорганизације на дужности руководилаца органа унутрашњих послова бирају и политички функционери и пре коначне реорганизације државне безбедности.

2. Препоручује се Савезном извршном већу да посебно формирана комисија настави истрагу, како би разоткрила све материјалне чињенице, праве намере и смисао појединих подухвата и злоупотреба положаја и власти, као и да се кривци позову на одговомост.

3. Да се друг Светислав Стефановић Ћећа као непосредно одговоран за рад органа државне безбедности у читавом овом периоду када су се појавиле истакнуте деформације и озбиљне злоупотребе као и због његовог неискреног држања пред комисијом и на седници Централног комитета, а то значи према Савезу комуниста Југославије, онемогућавања рада комисије и акција које је у том правцу водио код других у самом току рада, искључи из Централног комитета Савеза комуниста Југославије и из Савеза комуниста Југославије. Централни комитет СКЈ такође препоручује Савезној скупштини да га разреши дужности члана Савезног извршног већа.

4. Прихвата се оставка коју је друг Александар Ранковић поднео на функцију члана ЦК СКЈ и Извршног комитета Централног комитета и прихвата се да поднесе оставку Савезној скупштини на функцију потпредседника Републике, јер је његова политичка одговорност за рад органа државне безбедности таква да на овим функцијама више не може остати.

5. Доносећи ове одлуке Централни комитет Савеза комуниста Југославије обраћа се свим комунистима и радним људима Југославије да уложе максималне напоре у даљем развоју самоуправљања и непосредне демократије и остварења уставних права, учвршћујући на тај начин поверење у демократске институције нашег друштва. Само у овим институцијама могу се доносити политичке одлуке и у њима радни човек треба да остварује право на пуну контролу свих друштвених организама. Кадровску политику у друштву треба ослободити сваког субјективизма и монополизма и остаривати је уз пуни утицај јавности у за то створеним институцијама.

Делегација Службе безбедности код Тита, Ћећа Стефановић трећи слева, у првом реду

Безбедност демократског система треба да лежи на јавним институцијама, а служба државне безбедности да буде орган против деловања класног непријатеља и спољне опасности. Сваки противзаконити поступак нужно мора да повлачи јавне санкције.

Централни комитет СКЈ посебно позива комунисте у служби државне безбедности да се најактивније заложе за остварење ових одлука, рашчишћавања негативних појава и да допринесу да се рад ове службе усклади са нашим целокупним друштвеним развојем и да служи интересима социјализма и циљевима за које се бори Савез комуниста Југославије.

Саставни део стенографских белешки је и тзв. документациони материјал који је дељен пре почетка седнице ЦК СКЈ.

Овај документациони материјал који је уз извештај припремила Комисија Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије која је имала задатак да испита стање, методе рада и руководјења у органима државне безбедности, чине четири дела: 1. Неки подаци о прислушкивањима и озвучењима, 2. Неки подаци о стању, методу рада и руководјењу у органима државне безбедности, 3. Делокруг рада и 4. Положај - статус. У прилогу 1 и 2 овог материјала налазе се као доказни материјал два записника са састанка Комисије Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије одржаних 18. и 21. јуна 1966. године у Београду са Светиславом Стефановићем. Документациони материјал са прилогом 1 и 2 чини саставни део Извештаја.

У наставку рада Четврте седнице Централног комитета СКЈ усвојено је "Образложење о реорганизацији и даљем развоју Савеза комуниста Југославије" које је поднео секретар Централног комитета СКЈ Вељко Влаховић, у оквиру друге тачке дневног реда.

На крају седнице Мијалко Тодоровић изабран је уместо Александра Ранковића за секретара Централног комитета СКЈ, а за члана Извршног комитета ЦКСКЈ изабран је Милентије Поповић, а у Централни комитет СКЈ кооптиран је Добривоје Радосављевић.

Аутор текста је био директор Архива Југославије

Препоручујемо

Друштво

1 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОЧЕТАК ПАРТИЈСКОГ ЛОВА НА ВЕШТИЦЕ: Отварање политичке афере о прислушкивању највиших функционера СФРЈ

04. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СЦЕНАРИО ЗА СМЕНУ СРПСКИХ ФУНКЦИОНЕРА: Записник разговора председника Републике и чланова Извршног комитета ЦК СКЈ

03. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 9

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОЧЕТАК ОБРАЧУНА СА ИДЕЈОМ ЈУГОСЛОВЕНСТВА: Позадина Брионског пленума и стварни разлози за уклањање Ранковића

02. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ БЕШЧАШЋА: Стаљинистичка трагикомедија - Брионски пленум у светлу архивских докумената

01. 02. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације