Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НАЦИОНАЛНОСТ КРИВЦА ВАЖНИЈА ОД КРИВИЦЕ: Одјеци Брионског пленума у Југославији и свету

И. М.

15. 02. 2022. у 17:14

У ПРВОЈ половини шездесетих година прошлог века резолуцијама Осмог конгреса Савеза комуниста и привредном реформом најављиване су темљне промене у политичком и привредном животу грађана Југославије.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НАЦИОНАЛНОСТ КРИВЦА ВАЖНИЈА ОД КРИВИЦЕ: Одјеци Брионског пленума у Југославији и свету

Уместо реализације громогласних обећања уследила је стагнација целокупне привреде за преко три пута. То је одмах подразумевало пораст цена и пораст трошкова живота који су порасли за тридесет и пет одсто.

Број незапослених прелазио је бројку од три стотине хиљада. Ове појаве су убрзавале социјалне разлике, а то је доводило до појаве економске емиграције. У тим годинама преко четири стотине хиљада радника напустило је земљу и ухлебљеље налазило по немачким, француским, шведским и аустријским фабрикама градилиштима.

Југославија се нашла у процепу, економска моћ федералне државе је радикално смањена а прелазак на тржишну привреду је изостао. Концепцијске поделе, присутне готово једну деценију у партијском врху дефинитивно су одагнале илузију да Савез комуниста води „јединствену политику”.

Све то је ескалирало 1966. године и претворило се у беспоштедан обрачун.

НА УДАРУ је била Управа за државну безбедност (Удба) оптужена да се „ставила изнад СКЈ и изван демократског система”.

Ипак, суштина сукоба није била у бројним деформацијама те службе, нити у персонализацији криваца, већ у непомирљивим погледима на друштвене промене, реформу федерације, стратегију привредног развоја, трансформацију партије.

Демонтажа Савезне Удбе, у којој је педесет одсто кадрова одстрањено, углавном Срба и Црногораца, на неко време је зауздала мешање те службе у друштвени и политички живот.

Паралелно са слабљењем утицаја федералне Службе безбедности долазило је до осамостаљивања њених републичких „филијала”, без смањивања и контроле њихових надлежности.

То је директно доводило до слабљења Југославије као целине, појави анархије, појави сепаратистичких идеја у републикама и покрајинама. Процес децентрализације претворио се у дезинтеграцију државе, тањење политичких, привредних и културних веза међу чланицама заједничке државе и народа који у њој живе. Последице које су из тога произашле још су нам у свежем сећању.