ПРЕКАЉЕНИ ЧУВАРИ МИРА НА СТРАЖИ ИЗНАД ПРЕШЕВА: Репортери "Новости" са војницима на Шевадским ливадама, у Копненој зони безбедности (ФОТО)

Борис СУБАШИЋ

15. 02. 2022. у 10:00

ШЕВАДСКЕ ливаде у планинама изнад Прешева нису пасторална поља по којима пасу овчице већ уски плато превоја на око 900 метара надморске висине на коме се налази војна утврда заклоњена иза дебелих земљаних бедема, засењена шумским крошњама. Неупућени путник који скрене са ауто-пута, прође кроз саобраћајни хаос Прешева и настави стрмим серпентинама ка Гњилану изнад дубоких шумовитих долина чак и док пролази на стотинак метра од осматрачница, не примећује базу службеног имена "Поседнути објекат Шевадске ливаде" у Копненој зони безбедности, коју контролише Четврта бригада копнене војске.

ПРЕКАЉЕНИ ЧУВАРИ МИРА НА СТРАЖИ ИЗНАД ПРЕШЕВА: Репортери Новости са војницима на Шевадским ливадама, у Копненој зони безбедности (ФОТО)

Фото Драган Миловановић

До ње води неугледни кривудави неасфалтирани пут који заклања рампу, крај које нас је чекао војник под шлемом, у пуној опреми. Били смо најављени и виђени, иако ми нисмо видели никога. Стражар је поздравио и подигао рампу, а теренац "дифендер" којим смо дошли са домаћинима из 4. бригаде ушао је у простор опасан снажним земљаним бедемима са заштићеним положајима за стрелце. Испод дрвећа су се назирали објекти и хангари, а кроз утврду је водила саобраћајница свеже изрована тенковским гусеницама и точковима борбених оклопних возила. Природна одбрана овог платоа су његове стрме падине које се спуштају дубоко наниже.

Сећао сам се раног пролећа пре двадесет година, када су се у Копнену зону безбедности тек вратиле наше војне и полицијске јединице после "малог рата" са албанским терористима на југу Србије. Јавност није знала у каквим тешким условима они чувају опасну зону уз административну линију живећи, са скромном опремом коју су имали, укопани у влажним леденим земуницама, где су многи оставили здравље и животе. Данашњем младом посетиоцу уређеног и опремљеног објекта "Шевадске ливаде" тешко је и да замисли самопожртвовање војника који су тада боравили у суровим планинама изнад Врањске котлине, коју неуки политичари и новинари називају новокомпонованим и тенденциозним албанским термином Прешевска долина.

Један од чувара Копнене зоне безбедности из 4. бригаде који је од тих тешких времена до данас остао на планинском бедему је мајор Небојша Митић, командир поседнутог објекта "Шевдске ливаде". Његово лице преплануло од сунца, ветра и мраза, као и лица свих његових војника, сведочи да не проводи много времена у топлим просторијама.

- Мало сте закаснили на зимску идилу у белом, снег се већ топи, али ако сачекате вече осетићете како уједа мраз - смешкао се мајор Митић. - У јануару се температура ноћу спушта на двадесетак испод нуле, па замислите како је тада бити на стражи. У ствари, за нас је то нормално, јер сви су овде обучени, припремљени и прекаљени. Таква мора да буде посада поседнутог објекта који је у приправности 24 сата дневно, свих 365 дана у години, у свим временским условима. Уколико помоћ затреба било којој од три базе на самој админстративној линији којима смо ми подршка, спремни смо да тренутно кренемо са људством, наоружањем, борбеним оклопним возилима и тенковима. Овде је све спремно за акцију у сваком тренутку.

Док смо разговарали чуло се турирање моћних мотора и недалеко од нас је пројурио тенк прскајући блато и мокар снег. Када 40 тона челика протутњи "лагано", брзином од тридесетак километара на сат, то изазива страхопоштовање. Њега је појачало оклопно возило пешадије из кога су истрчали војници у пуној опреми. Послуга минобацача великог калибра је муњевито заузела положаје и из руке у руку пројектил се муњевито створио крај мрачних уста цеви.

- Овде обука траје непрестано - објашњавао нам је мајор Митић док смо газили по високом земљаном бедему посматрајући момке и девојке који су трчали кроз каљугу и заузимали положаје проигравајући један од поступака у случају узбуне. Пажљив посматрач је могао да види и људе у маскирним униформама како се крећу кроз дрвеће као шумски духови.

Желели смо да поразговарамо са најмлађим војником и угледали смо једног омаленог, који је имао лице као девојчица. Официри су се насмејали и рекли нам "То и јесте девојчица, али одличан војник и стрелац, па ви сад видите".

Било је тешко препознати жену под шлемом, у тешком борбеном прслуку начичканом оквирима бојеве муниције, широким маскирним панталонама и грубим чизмама. Под том тешком опремом кретала се једнако брзо и вешто као њене колеге.

Тек када је стала испред нас указало се нежно, али и озбиљно лице двадесетогодишње девојке.

- Одслужила сам војни рок и наставила професионалну службу, у којој сам већ две године. Моја породица је из Ристовца, са старе српске границе и војни позив је наша традиција. Испунио ми се сан да будем војник, а надам се да ћу каријеру наставити као подофицир. Препоручила бих свакоме да одслужи војни рок, а за мушкарце би то требала да буде обавеза, то је дуг отаџбини - рекла нам је војник-стрелац Станислава Симоновић.

На питање да ли има неку поштеду зато што је женско, бар од стражарских смена по најгорој цичи зими, она је одмахнула главом:

Живот чувара Копнене зоне безбедности је невидљив за свет изван њихове утврде изнад регионалног пута који спаја Врањску котлину са долином Биначке Мораве са друге стране административне линије. Стојећи на бедему посматрали смо путничка возила на путу стотинак метара испод нас и саобраћајце у редовној контроли, које возачи данас виде као највећу "претњу". А пре двадесет година су на овдашњим путевима вребале скривене мине, терористи такозване Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца су из ових шума нападали снајперима, митраљезима и минобацачким пројектилима, убијали не само српске војнике и полицајце, већ и своје сународнике који су желели да живе мирно са својим комшијама. Овде већ годинама није забележен ниједан инцидент, управо због присуства елитних војника 4. Бригаде.

- Овде смо да заштитимо све наше грађане без обзира на националност и вероисповест, а чини нам се да су и Албанци то схватили - каже мајор Митић. - То што годинама није било ниједног инцидента није смањило нашу будност. Ми смо увек будни и спремни.

ИЗБАВИЛИ ПОРОДИЦУ ИЗ СМЕТОВА

ВОЈНИЦИ са Шевадских ливада често пружају помоћ становницима околних малих албанских села, а током недавних вејавица спасли су од смрзавања једну прородицу чије се возило заглавило у сметовима. Како то утиче на јавно мњење локалних Албанаца показао је случај албанског политичара који је на друштвеним мрежама недавно покушао да покрене кампању против војних база у Копненој зони безбедности, а ућуткали су га његови сународници са овог простора речима да он ништа није учинио за њих, за разлику од Војске Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”