ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ТИТУ РЕКАО НЕ: Прилози за биографију Благоја Нешковића
ОДНОС сећања и историје увек је сложен, пун етичких, политичких и стручних импликација. Шта од прошлости треба запамтити, а шта заборавити, питање је које подједнако искушава сведоке и истраживаче прошлости?
Архива
На који начин је индивидуално памћење и тумачење прошлости одређено политичким, друштвеним и културним контекстом? У којој мери вредности и идеали одређених социјалних и политичких група обликују индивидуално сећање и стручни став појединца који им припада? Од каквог је значаја начин на који је прошлост запамћена?
Да ли непоштовање права на другачије политичко мишљење и идејни став остављају ожиљке у сећању одбаченог члана друштвене и политичке заједнице? Да ли се историчар и струка којој је посвећен могу држати на дистанци од моралних и етичких питања које неки прошли догађаји са собом носе и изнова их отварају? Део тих питања чине прилози о судбини Благоја Нешковића који се налазе пред читаоцима „Историјског додатка“ и Вечерњих новости.
НЕШКОВИЋЕВИ погледи на национално питање оцењивани су као погрешни. У данима обрачуна са њим истицано је како он сматра да је национална политика КПЈ „штетна по српски народ”. Његови дојучерашњи партијски другови су говорили да је „изванредно осетљив по линији српства”.
Критиковали су његово негирање аутономије Косова и Метохије и тврди став да та област треба да буде „обичан округ“ унутар Србије. Мишљење да су „Шиптари тешки грешници из рата“ и да свако њихово исказивање незадовољстава може бити санкционисано исељавањем такође је оцењивано као недопустиво.
Накнадно је оптуживан за нетрпељивост „против другова Словенаца и Црногораца”. Називан је „затрованим шовинистом” који сумња да Б. Кидрич и Ф. Лескошек „раде на штету Народне Републике Србије а у корист Народне Републике Словеније“. Такви ставови су оцењивани као рад који води „разбијању јединства наших народа“. Нешковић, несумњиво, није припадао оном кругу српских комуниста који су били спремни да без поговора носе хипотеку „великосрпског хегемонизма“.
У ВИЂЕЊИМА Благоја Нешковића Југославија је била „федеративна република”, а не „федерација република“. У тренутку када је те своје ставове јавно износио и КПЈ је била на истим позицијама.
Деценију касније постали су доминантни гласови који су тражили децентрализацију југословенске државе. За те снаге, које ће почев од 1966. однети политичку нревагу, Нешковић је остао запамћен као централиста.
Благоје Нешковић није био спреман да игра улогу покајника. Као и сваки фанатични партијац, био је спреман да до самоуништења прихвати кривицу тамо где је има, али не и тамо где није видео „политичке разлике“ у ставовима.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
РУСИЈА СЕ ХИТНО ОГЛАСИЛА О СРБИЈИ: Песков коментарисао однос Москве и Београда
РУСИЈА и Србија имају партнерство које омогућава Москви и Београду да разговарају о најхитнијим питањима, али Србија бира свој пут развоја, изјавио је Дмитриј Песков, портпарол руског лидера.
05. 06. 2026. у 11:49
НЕМАЧКА ХИТНО ПОЗВАЛА РУСИЈУ: Путине, време је...
МИНИСТАР спољних послова Немачке, Јохан Вадефул, позвао је руског председника, Владимира Путина, да покрене преговоре о миру у Украјини уз учешће Европе, преносе немачки медији.
05. 06. 2026. у 09:53
НАСТАЈЕ НОВА ДРЖАВА? Српске комшије се уједињују са суседима - за моћну државу од 22 милиона душа и 272.200 км²
"УНИОНИСТИЧКИ покрет је одувек постојао и он је и даље жив унутар нашег друштва. Несумњиво је да је ова дискусија легитиман део политичког процеса у земљи. Ја лично никада не бих могао да гласам против уједињења."
02. 06. 2026. у 21:24
Коментари (0)