И ВУКОДЛАЦИ СА РУДНИКА ЧУВАРИ НАСЛЕЂА: Први роман епске фантастике о српској планини изазвао неочекивано интересовање Горњомилановчана

АРХЕОЛОЗИ су се у лето 1986. верали на оштри планински врх Градина на 900 метара надморске висине, изнад гружанске Горње Црнуће, трагом предања да се овде налазила тврђава славног средњовековног племића, великог челника Радича Поступовића, у народној поезији названог Облачић Раде.

Фреска Радича Поступовића у Враћевшници, Фото Борис Субашић

Негде у то време рођен је Марко С. Марковић и крштен у оближњој Радичевој задужбини, манастиру Враћевшници. Трагови велике утврде откривени током краткотрајних археолошких истраживања данас су потпуно заборављени, а тако би и остало да их, нехотице, није изнова открио Марко С. Марковић у првом епскофантастичном роману о Гружи и Руднику под именом "Ловац на звери". Први део ове трилогије недавно је у симболичном тиражу од 100 примерака издао Културни центар Горњи Милановац. Књига је неочекивано постала најтраженија у подрудничким крајевима, чији становници у њој са сетом препознају раскошна предања ових крајева.

- Српска историја и традиција су под страшним притиском глобалне некултуре и одлучио сам да сачувам бар оне приче уз које сам одрастао - причао је Марко док смо уским планинским путем из Горњег Милановца ишли ка Великој Црнући.

- Желео сам да приближим нашој деци деспота Ђурђа, великог челника Радича Поступовића, 77 ратника из Белуће који изгибоше на Косову, пољу због чега се село прозва Црнућа, да вратим у сећање прелепе гружанске виле и рудничке авети које чувају скривене ризнице.

Манастир Враћевшница Радича Поступовића, Фото Борис Субашић

Марко, песник, писац и сакупљач народне баштине, сместио је на централно место своје приче град Осјак, на врху Градина, у народу зван и као Јеринин град, изнад Горње Црнуће.

Пристао је да нас поведе на то место које се ретко походи, упозоравајући да тамо нема видљивих трагова града. Признао је да се чак и не сећа стазе до планинског врха, на коме је био давно, па смо за помоћ замолили Бобана Ђорђевића чија се кућа налази у подножју Градине. Он се обрадовао што може да помогне "Новостима" и гружанском песнику Марку, чији се стихови преносе друштвеним мрежама као што се некада уз гусле певала народна поезија.

- Ух, колико сам његових песама оплакао, много лепо пише - признао ми је Бобан тихо. - Једва чекам да прочитам ту књигу о уклетом рудничком граду, уз њих смо сви ми овде одрасли.

Марко С. Марковић у Јеринином граду, Фото Борис Субашић

Упутио нас је на стазицу која у серпентинама води боком планинске купе до врха на коме штрче огромне голе вулканске громаде. Тај фантастични стеновити пејзаж оставио је на писца дубок утисак у детињству.

- Моја бака је из Црнуће и пренела ми је све легенде овог краја, а ја сам као опчињен гледао тај крш - причао је Марко.

- Али дедино породично предање било је пресудно за роман. Када су моји преци стигли из Пиве у Љуљаке у 17. веку, нашли су у селу само једног становника, старца староседеоца, о коме су преузели бригу. Он им је испричао легенду о граду на Руднику, са ризницом коју чувају вукодлаци, која се преносила с колена на колено. Данас је све мање бака и дека који знају да причају такве приче унуцима који буље у мобилне телефоне, па сам решио да легенду сачувам у роману.

Када смо стигли надомак врха, нагиб тла се нагло смањио, као да је неко стеновито тло изравнао у степенасте терасе. Кроз лишће су се указивали трагови уклесаних стазица и понеког степеника испраних вековним кишама и снеговима. Око самог врха Градине, на простору који народ зове Јеринин град, наишли смо на бедем од високих вулканских стена у коме постоји само један пролаз, као исклесан. Трагова зидина нема, али је много расутог ломљеног камена.

- Лако је замислити тврђаву на оваквом месту, са кога пуца видик све до стена на којима је тврђава Борач - причао је Марко док смо са врха посметрали светлуцање Гружанског језера у даљини.

Фибуле и прстен са Градине, Фото Борис Субашић

- Вероватно је овде била нека кула која је мотрила на пут од долине Груже, па преко Рудника на Острвицу и даље, али нема података о томе, јер колико знам, овде нико није истраживао. Осјак из књиге сам измаштао. Када смо се спустили са Градине, љубазни Бобан Ђорђевић нас је нестрпљиво ишчекивао да би нам показао садржај старинске витрине у кући. У њој су били наређани праисторијски камени алати, римске копче-фибуле, зарђали врхови стрела, делови мамуза, средњовековни украси и новчићи...

- Ово је само мали део онога што је мој отац Душан налазио у планини, највећи део је носио у музеј у Чачку - сећао се Бобан.

Наушница са Јерининог града, Фото Борис Субашић

- Због његових открића су једног дана дошли и археолози које је предводио професор Милинковић из Београда. Био сам у екипи која је копала сонде, у којима смо проналазили разне предмете и камени зид који је опасавао врх, дебео метар и по. Питали смо професора из ког је то доба, а он је одговорио: "Има ту свега, од праисторије до Турака."

Гласно је жалио што држава не даје довољно новца за истраживања и што ће и ово место, као и многа друга на Руднику, остати неистражено и заборављено. Тако је и било. Нисам ни знао да Марко зна за град и да га је ставио у књигу, можда ће неко сада и доћи да га истражи, када "Новости" објаве да постоји. Писац је гледао предмете у витрини без речи и промрмљао: "Па и нисам знао да је на Градини заиста био град, мислио сам да сам га измаштао. Ово је и за мене изненађење. Рудничка предања изгледа крију више истине неко што мислимо."

Цртеж измаштане тврђаве Осјак, Илустрација

БОГАТЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ

КЊИГУ "Ловци на звери" богато је илустровао наш познати сликар и аутор стрипова Милан Милетић из Горњег Милановца.

- Замолио сам га да ми уради илустрацију за насловну страну прве књиге, а Милетић је рекао: "Стани, момак, морам да прочитам то писаније, да видим желим ли уопште да га илуструјем." Дан касније позвао је и рекао: "Урадићу и насловницу и 50 илустрација ако наставиш да пишеш."

Препоручујемо

Србија

0 7

ЉУБАВ ЈАКА КАО ГРАНИТ: Необичан камен код Горњег Милановца мами заљубљене

15. 02. 2022. у 08:25

Култура

0 1

ПРЕЖИВЕО ЗАХВАЉУЈУЋИ МАШТИ: Сећање на Боривоја Довниковића Борда (1930-2022), оснивача загребачке школе цртаног филма

13. 02. 2022. у 10:09

Друштво

0 10

"ИПАК СУ СРБИ ГЕНИЈАЛНА НАЦИЈА" Ајнштајн о нашем народу и српској кафани: “Не верујем више лекарима, Србин пије од рођења, па до смрти"

11. 02. 2022. у 11:04

Република Српска

0 0

ПОМЕН ЗА УМРЛЕ У АЛИЈИНОЈ ФАБРИЦИ СМРТИ: У злогласном логору Силос у Тарчину више од 600 Срба прошло кроз најстрашнија мучења и злостављања

27. 01. 2022. у 09:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације