ПАЛАТА "АЛБАНИЈА" НА ПРОДАЈУ: Део зграде из 1939. године процењен на 4 милиона евра (ФОТО)

Татјана Марковић

19. 04. 2022. у 20:39

ПАЛАТА "Албанија" је први облакодер у Београду, изграђен 1939. године. Зграда је дуго била највиша у Београду, а друга у Југоисточној Европи. Део Палате "Албанија", односно 381 квадратни метар, процењен на 3,88 милиона евра, понуђен је на продају.

ПАЛАТА АЛБАНИЈА НА ПРОДАЈУ: Део зграде из 1939. године процењен на 4 милиона евра (ФОТО)

Фото: Н.Скендерија

Пре три месеца, 381 квадратни метар пословног простора у Палати "Албанија" стављен је на продају. Тендер је расписан у јануару. Овај део зграде још није продат, сазнају медији. С обзиром на то да зграда Палате "Албанија" припада Београдској банци која је у стечају, то утиче на продају. Стечајни управник Мијо Станарчевић објашњава да је реч о продаји на 50 одсто процењене вредности, што је специфично у односу на продају на слободном тржишту, а што је веома привлачно за потенцијалне купце.

- Ако је градња квалитетна, цена некад може да оде и до оних 100 одсто. Може да се понови продаја из неких разлога, а може да се иде и на другу продају, али тада је цена 20 одсто вредности што је практично као депозит - каже Станарчевић.

У оквиру стечајног поступка Београдске банке, стечајни управник је Агенција за осигурање депозита, а поступак је отворен 2002. године.

Какав је поступак продаје

Иако је зграда Палате "Албанија" још 1984. проглашена за културно добро, може да се стави у промет. У овом случају, ипак, власник непокретности мора прво да понуди објекат Заводу за заштиту споменика и то по истој тржишној цени као и осталим купцима, а то могу да буду правна и физичка лица, домаћа и страна.

- Након што стигне захтев, служба процењује да ли су обезбеђена средства за куповину и да ли постоји разлог да Завод откупи, који наступа у име државе. Касније се промет културних добара обавља у складу са прописима, са којима се, иначе, обавља продаја објеката - каже др Саша Михајлов из Завода за заштиту споменика културе града Београда.

У оваквим случајевима новац од продаје не иде Заводу, стечајном управнику или фирми у стечају, већ се дели међу повериоцима, а најчешћи повериоци су банке.

- Битно је да у овом случају постоји контрола суда, надзорни орган, односно Агенција за лиценцирање стечајних управника и да постоји одбор поверилаца - истиче стечајни управник Мијо Станарчевић.

Др Саша Михајлов из Завода за заштиту споменика културе града Београда наглашава да, када су у питању културна добра, повећана је пажња да се очува њихова материјална и физичка структура, како би очували њихову вредност.

Шта нови Закон предвиђа

Према нацрту новог Закона о стечају, који би требало да се усвоји ове године, убудуће овакве продаје обављаће се на порталу Агенције за лиценцирање стечајних управника. То би требало да спречи потенцијалне купце да се договарају о цени пре саме продаје непокретности, јер се неће ни знати ко су купци.

БОНУС ВИДЕО - СИМБОЛ БЕОГРАДА И МЕСТО ЗА ЕЛИТУ: "Руски цар" је споменик културе, а ево како је настао

(РТС)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња

ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња

СУПРОСТАВЉАЊЕ руској агресији, некада једна од кључних тачака Националне одбрамбене стратегије из 2022. године током администрације Џозефа Бајдена, три године касније више није међу најважнијим приоритетима Сједињених Америчких Држава.

01. 04. 2025. у 12:17

Коментари (0)

ПРЕГОВОРИ СУ У ТОКУ: Стефано Пиоли напушта Роналда и враћа се у Серију А?!