ПАЛАТА "АЛБАНИЈА" НА ПРОДАЈУ: Део зграде из 1939. године процењен на 4 милиона евра (ФОТО)
ПАЛАТА "Албанија" је први облакодер у Београду, изграђен 1939. године. Зграда је дуго била највиша у Београду, а друга у Југоисточној Европи. Део Палате "Албанија", односно 381 квадратни метар, процењен на 3,88 милиона евра, понуђен је на продају.
Фото: Н.Скендерија
Пре три месеца, 381 квадратни метар пословног простора у Палати "Албанија" стављен је на продају. Тендер је расписан у јануару. Овај део зграде још није продат, сазнају медији. С обзиром на то да зграда Палате "Албанија" припада Београдској банци која је у стечају, то утиче на продају. Стечајни управник Мијо Станарчевић објашњава да је реч о продаји на 50 одсто процењене вредности, што је специфично у односу на продају на слободном тржишту, а што је веома привлачно за потенцијалне купце.
- Ако је градња квалитетна, цена некад може да оде и до оних 100 одсто. Може да се понови продаја из неких разлога, а може да се иде и на другу продају, али тада је цена 20 одсто вредности што је практично као депозит - каже Станарчевић.
У оквиру стечајног поступка Београдске банке, стечајни управник је Агенција за осигурање депозита, а поступак је отворен 2002. године.
Какав је поступак продаје
Иако је зграда Палате "Албанија" још 1984. проглашена за културно добро, може да се стави у промет. У овом случају, ипак, власник непокретности мора прво да понуди објекат Заводу за заштиту споменика и то по истој тржишној цени као и осталим купцима, а то могу да буду правна и физичка лица, домаћа и страна.
- Након што стигне захтев, служба процењује да ли су обезбеђена средства за куповину и да ли постоји разлог да Завод откупи, који наступа у име државе. Касније се промет културних добара обавља у складу са прописима, са којима се, иначе, обавља продаја објеката - каже др Саша Михајлов из Завода за заштиту споменика културе града Београда.
У оваквим случајевима новац од продаје не иде Заводу, стечајном управнику или фирми у стечају, већ се дели међу повериоцима, а најчешћи повериоци су банке.
- Битно је да у овом случају постоји контрола суда, надзорни орган, односно Агенција за лиценцирање стечајних управника и да постоји одбор поверилаца - истиче стечајни управник Мијо Станарчевић.
Др Саша Михајлов из Завода за заштиту споменика културе града Београда наглашава да, када су у питању културна добра, повећана је пажња да се очува њихова материјална и физичка структура, како би очували њихову вредност.
Шта нови Закон предвиђа
Према нацрту новог Закона о стечају, који би требало да се усвоји ове године, убудуће овакве продаје обављаће се на порталу Агенције за лиценцирање стечајних управника. То би требало да спречи потенцијалне купце да се договарају о цени пре саме продаје непокретности, јер се неће ни знати ко су купци.
БОНУС ВИДЕО - СИМБОЛ БЕОГРАДА И МЕСТО ЗА ЕЛИТУ: "Руски цар" је споменик културе, а ево како је настао
(РТС)
Препоручујемо
"СВЕОПШТИ РАТ" Стигло велико упозорење Америци
ВИСОКИ ирански званичник упозорио је да ће сваки напад на његову земљу бити сматран „свеопштим ратом“ док се америчка ударна група носача авиона приближава региону.
24. 01. 2026. у 09:31
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)