САМОЋУ ЛЕЧЕ ЛАЈКОВИМА: На друштвеним мрежама последњих година, нарочито после пандемије, сениори све активнији

НЕ само да повезују са старим и новим пријатељима већ су друштвене мреже и прилика за времешније суграђане да остану у току са актуелним дешавањима.

Илустрација Тошо Борковић

Уз њих они поново уживају у учењу, стичу нове хобије и интересовања, а што је подједнако значајно, могу и да им помогну у премошћавању јаза ка млађима.

Број корисника друштвених мрежа се у нашој земљи непрестано повећава, па је тако у јануару 2022. у Србији регистровано 4,99 милиона налога. Према подацима из маја ове године, 89,15 одсто корисника има фејсбук-профил, што значи да је на тој мрежи око 56 одсто укупне популације. Што се тиче старосне структуре - 8,8 одсто корисника је од 55 до 64, а око 5,5 процената старије је од 65 година. Статистика говори да се полако али сигурно животу на мрежи окрећу и припадници трећег доба.

Подаци говоре да је "Јутјуб" данас готово изједначен са "Фејсбуком", а када је реч о "Инстаграму", у Србији је у мају 2022. регистровано 3,25 милиона корисника, међу њима 4,9 одсто у групи од 55 до 64 године и 2,5 одсто старијих од 65.

Један од разлога због кога је старија популација онлајн је и што јој то отвара приступ многим могућностима за уштеду, односно што могу да искористе попусте за које иначе не би ни знали. Мреже могу да буду и забавне и да нас насмеју разним снимцима, да на њима играмо игрице или се присећамо старих успомена. Међутим, и поред огромне популарности и утицају на свакодневни живот, неким сениорима је и сама помисао на коришћење друштвених мрежа застрашујућа.

- Оне су одличне за одржавање контакта са децом и унуцима, нарочито за старије особе - каже социолог Драган Крстић.

- Могу да пронађу некадашње цимере из студентских дана, бивше колеге с посла, најбоље пријатеље из зграде у којој су одрасли, из школе, као и многе за које су мислили да их због животних околности више никада неће видети. На њима могу да прегледају видео-записе, деле фотографије, али и виртуелно разговарају.

За старије особе друштвене мреже су биле нарочито драгоцене у време пандемије, када им је технологија постала спас од самоће. Пошто су се одрекли личних посета пријатеља, путовања да виде породицу и многих других активности, старији су ипак били повезани користећи апликацију "Скајп" или "Зум" платформу, али и друштвене мреже као што су "Фејсбук", "Инстаграм", "Јутјуб".

- Наравно, све то не може да замени живи људски контакт, али у многим случајевима пандемија је помогла да се затвори дигитални јаз повезан са годинама - објашњава наш саговорник.

"Фејсбук" је друштвена мрежа која најдуже постоји и има и најстарије кориснике - чак 41 проценат оних који га користе старији су од 65 година.

Изненађење је да "Јутјуб" користи око 60 одсто оних са 56 и више година, а да "Инстаграм", "мрежа младих", има све више присталица међу најстаријима који, такође, радо каче своје слике са одмора или дружења са пријатељима.

Фото Shutterstock

Истраживања показују да свакодневним коришћењем "Фејсбука" и "Твитера" сениори доживљавају "појачана осећања самокомпетентности", спремније се укључују у друге друштвене активности и знатно им се побољшава физичко и ментално стање.

- У том смислу можемо, ако то желе, увек помоћи старијима да предузму прве кораке за приступање интернету и тако допринесемо и у борби против усамљености. Јер, мада стално наглашавамо да никада нисте престари за нешто, то је најтачније када сте активни на друштвеним мрежама - каже Крстић.

ЈАПАНЦИ НЕ ЖЕЛЕ НА МРЕЖЕ

У ВЕЋИНИ развијених земаља присуство старијих на друштвеним мрежама креће се око глобалног просека - у САД је то 46 одсто оних од 65 плус, у Шведској 42 одсто, Данској 38, Великој Британија и Белгији по 34, Холандији чак 76 процената. С друге стране, у Јапану је у једном истраживању 77 одсто старијих рекло да никада не објављује ништа на друштвеним мрежама, док је у Бразилу, Мексику и Кини сасвим другачија ситуација - у овим земљама готово да нема никакве разлике у броју објава младих и старијих.

Фото Shutterstock

Све популарније међу најстаријима

ПРЕМА најновијим подацима, друштвене мреже у овом тренутку користи 58,4 одсто светске популације, односно 4,62 милијарде људи широм света. Макар једну од њих користило је 69 одсто оних од 50 до 64 године и чак 40 одсто људи у добу од 65 и више година.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДРУЖЕЊЕ НАЈВЕЋА РАДОСТ ТРЕЋЕГ ДОБА: У Деспотовцу одржана трећа мини-олимпијада за Поморавски округ и окупила велики број времешних такмичара

30. 06. 2022. у 17:45

Друштво

0 12

ЈЕДНИ У АУТОБУС ЏАБЕ,ДРУГИ ПО ПУНОЈ ЦЕНИ: Градски и приградски превоз за најстарије грађане најповољније цене има у Јагодини и Београду

02. 06. 2022. у 16:50

Друштво

0 0

МАТИРА И У ДЕВЕТОЈ ДЕЦЕНИЈИ: Радомир Станојковић, најстарији шахиста на југу Србије

20. 05. 2022. у 15:30

Панорама

0 1

У ИСТОЈ КОМПАНИЈИ РАДИ 84 ГОДИНЕ: Бразилац Валтер Ортман, Гинисов рекордер, стар један век, још вози до посла (ВИДЕО)

20. 05. 2022. у 16:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације