ВАЗДА ПАМТИМО БРАТСКУ РУКУ КОРЗИКАНАЦА: Делегација савеза потомака Србије на острву које нам je било уточиште у Великом рату
НА иницијативу Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 2000. године, 45 чланица те организације из свих крајева Србије, посетили су Корзику, а у њој Бастију, родно место великог војсковође Луја Бонапарте, али пре свега околна места Учијани и Кјавари, где су били смештени деца и жене избеглице из Србије.
А, 20. јануара 1916. године, када су наши преци, ратна сирочад и избеглице, након испловљавања из лука на албанској обали у Медовском заливу и целоноћне пловидбе са два санитетска брода упловили у луку Бастија, житељи овог градића али и суседних села закупили су све кафане и посластичарнице и пуна четири дана прослављали долазак Срба, ратних савезника, јунака, пријатеља и победника са Цера и Колубаре.
- У објекту су смештена наша деца, а у старој згради Лицеја сви столови у трпезаријама и собама били су прекривени слаткишима и јужним воћем које су доносили мештани, упознавајући се са придошлицама и позивали их као госте у своје домове - прича професор Сретен Цветојевић, пуковник полиције из Љубовије, потпредседник Савета потомака ратника Србије.
- Након пуна четири дана славље је завршено заједничким колом Срба и Корзиканаца уз звуке "Марсељезе", величанственим ватрометом на обали и мору и говорима локалних званичника у којима су величали јунаштво Срба као својих пријатеља.
Док су пролазили поред бастијске луке, гости из Србије подсетили су се на јануар 1916. године, када су наши људи упловили у луку, где су их дочекале француске и српске заставе и из хиљада грла проламали повици "Живела Србија", "Живели српски јунаци", "Добро дошли храбри савезници"...!
У месту Бокоњано септембра 1916. године основана је основна школа за дечаке у закупљеној вили Chalet на два спрата са интернатом и комплетно опремљена потребним намештајем, а њом је руководио учитељ Драгољуб С. Ђоковић из Севојна, касније и васпитач на колеџу у Ајачију. Сећања на учитељске дане на Корзици, сабрао је и објавио у Ужицу 1965. године и оне се данас као драгоцени документи чувају у Педагошком музеју у Београду.
- Ту у Бокоњану где су била смештена наша деца имали смо врло емотиван и дирљив сусрет са домаћинима, званичницима овог града на пријему и предивној изложби под називом "Срби у Француској", приређеној у част нашег доласка, али и сусрете са мештанима.
Дочекала нас је и Олга Стефановић, жена нашег порекла из Јагодине, праунука некадашњег српског ђака са Корзике - прича проф. Цветојевић.
Корзиканци, прича наш саговорник, нису заборавили наше претке, сироту децу избеглу из Србије, која су овде била примљена, удомљена и похађала школу на француском и матерњем језику, али и југословенског лекара чешког порекла доктора Густава Хакла, који је лечио и мештане Корзиканце. Остао је заувек да почива међу њима, на малом сеоском гробљу испод цркве у Бокоњану.
ВЕНАЦ ЗА ДОКТОРА
- ПО завршетку пријема, заједно са домаћинима, на "вечну кућу" доктора Хакла, положили смо венац са свежим црвеним ружама, понетим из далеког Пожаревца и залили га понеком искреном потомачком сузом - каже проф. Цветојевић.
ВЕДРАНА РУДАН САОПШТИЛА ДА УМИРЕ: Потресна објава хрватске списатељице
ХРВАТСКА списатељица Ведрана Рудан месецима се бори с канцером, а сада је објавила тужну колумну у којој је саопштила "да умире".
15. 01. 2025. у 10:17
ХРВАТСКИ СТРУЧЊАК: Поштовање до неба "Ер Србији", а вама неспособним олошима у Хрватској - срам вас било
ХРВАТСКА има битно више авио-путника него Србија. Међутим, Ер Србија је потпуно доминантна у региону, пише хрватски ваздухопловни аналитичар и стручњак Ален Шћурић са регионалног портала "Замааеро", чији текст преносимо у целости.
14. 01. 2025. у 11:38
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (1)