ОВАЈ КРСТАШКИ поход, захтеван тако одлучно од папе, употребио је краљ Андрија да Босну дефинитивно подвргне под своју власт; па је писао папи како су домаћи банови непоуздани у католичкој вери и предложио му да преда Босну мађарским краљевима, који ће у Босни увести и усталити веру католичку. Папа је примио краљеве разлоге и 9. августа 1235. године потписао одлуку, да Босна има припасти Андријину сину херцегу Коломану.
Најновије из рубрике
Умро последњи борац Драже Михаиловића: Преминуо четник Марко Бањанин у 101. години живота (ФОТО)
ПОКРЕТ српских четника Равне горе у емиграцији обавестио је јавност да је у 101. години живота преминуо, како кажу, последњи борац генерала Драгољуба Драже Михаиловића и славне и непобедиве Динарске четничке дивизије - Марко Бањанин.
22. 04. 2026. у 16:36
Кашика излизана од глади, усташка капа и униформа: Изложба "Јасеновац као трајна опомена" отворена у Библиотеци града Београда (ФОТО)
КАШИКА излизана од глади, усташка капа и униформа, тегла са земљом из Доње Градине, пиштољи, кама, послужавник са обележјима НДХ и цигла са иницијалима некада угледне породице - неми су сведоци система смрти који данас стоје пред посетиоцима у атријуму Библиотеке града Београда.
22. 04. 2026. у 16:15
„Чистоћа“ обележила Дан планете земље дружећи се са најмлађима
ЕКИПЕ Jавног комуналног предузећа ,,Градска чистоћа“ Београд обележиле су 22. април, Међународни Дан планете земље, и то на најлепши могући начин, дружећи се са веселом дружином најмлађих школараца из Основне школе „Стеван Сремац“ у Борчи.
22. 04. 2026. у 16:00
Иранци о животу у Србији: Срби су топлини него други народи - једну особину деле са народом Ирана (ВИДЕО)
ДВОЈИЦА Иранаца, Мијад и Саханд, који већ годинама живе у Србији, говорили су о томе како доживљавају нашу земљу, због чега су се овде осећали прихваћено и које су, по њиховом мишљењу, највеће сличности између Срба и Иранаца.
22. 04. 2026. у 14:54
Познати новинар потписао уговор: Нова емисија на РТС 1
У ПОСЛЕДЊЕ три деценије радио је интервјуе са најзначајнијим политичким личностима из земље и региона, анализирајући друштвене, политичке, економске, културне и спортске феномене.
22. 04. 2026. у 14:35
Milan Lekić
26.10.2022. 22:26
Још једна римокатоличка интерпретација историје српске средњевековне Раме заснована искључиво на "папским писмима", већином писана рукама Мансија (18. век) и Аугустина Тајнера, управника Ватиканског архива, иначе личног пријатеља Фрање Рачког (19. век). Рама је метох Милутинове Грачанице, чита се на зидној оснивачкој повељи, а упада у очи зато што је у покушају скривања тог податка, слово "м" претворено у "н", са дугачким вертикалним цртама (како би то била Рана, данашњи засеок Ранилуг). Зна се чије је то дело, али ту се набрајају и нека места на Мостарском пољу и у долини Тихаљине, а темељна чињеница је да границе Раме и данас обележава пет босанских Грачаница. Иначе, први католици, фрањевци, стигли су у Босну на позив краља Милутина, саопштавају први бројевиа њихове периодике из 19. века. Врло брзо су прешли у Ђаково, јер је народ био "тврд у православљу". Осим лажних папских писама, нема других доказа да су босански краљеви били католици, а шизматично католичанство "државна " вера. Босански краљеви, следбеници Немањића који се у дубровачким аналима називају "босанским краљевима", потписивали су се као "краљеви Срба...". Иза себе нису оставили ниједну католичку задужбину. "Босна је српска покрајина" писао је Рачки, док није упознао Тајнера и послушао Штросмајера. Босна никада није била независна држава, већ једна од провинција "Српске земље Далмације, Босне, Хума, Травуније, Дукље и Раса", како је гласила титула Великих жупана српских.