ПАПИНИ ПОКУШАЈИ ДА ПОКАТОЛИЧИ БОСНУ: Римска курија није штедела ни старо ни младо у својим настојањима да словенски живаљ преобрати

ОВАЈ КРСТАШКИ поход, захтеван тако одлучно од папе, употребио је краљ Андрија да Босну дефинитивно подвргне под своју власт; па је писао папи како су домаћи банови непоуздани у католичкој вери и предложио му да преда Босну мађарским краљевима, који ће у Босни увести и усталити веру католичку. Папа је примио краљеве разлоге и 9. августа 1235. године потписао одлуку, да Босна има припасти Андријину сину херцегу Коломану.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Акција коју су доминиканци предузели за покатоличавање Босне, после тога, толико је огорчила бана Нинослава и Босанце, да су се томе најодлучније одупрли и том приликом поубијали и неколико нетактичних католичких мисионара. Ради тога је војвода Коломан предузео војну против Босанаца, али је имао само делимичног успеха у Западној Босни, где је, по писању папе Гргура IX из 1238. године, "уништио јеретичке напасти и довео Босну на светлост католичке чистоће." А пошто је тамо "поново засађена хришћанска (католичка) вера" потребно је, поставио је даље папа, "да се правоверје тамо развија под управом вештог пастира". И поставио је за новог католичког епископа у Босни опет неког доминиканца, коме је као своме легату, дао пуну власт. На тај начин је Католичка црква у Босни добила карактер мисије и дошла је под непосредну јурисдикцију папину. Али ни све то није ништа помогло.

БОСАНЦИ НИСУ хтели да приклоне главу под папине скуте и приме новог епископа, те му је херцег Коломан 1239. године поклонио Ђаково, ван Босне у Славонији, са већим комплексом земље, да се тамо настани; па су од тада и сви други католички епископи, које је папа постављао као босанске епископе, становали стално у Ђакову, све док Турци не освојише Босну, и одатле водили пропаганду против народне "Босанске цркве" и дизали читаве крсташке ратове против Босанаца. Тако, нпр., 1246. године, упутио је папа надбискупу "знак бојног крста" да подигне војну против "јеретика" у Босни и дао му је право да поседе јеретика може конфисковати и делити вернима и њиховим наследницима.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

НИСУ ХТЕЛИ ДА ПОДМЕТНУ ГЛАВУ ПОД РИМСКЕ СКУТЕ

ТАКО ЈЕ ПАПА поново напустио мирно мисионарство у Босни и одлучио да "огњем и мачем" наметне католичку веру Босанцима, па је и калочки надбискуп, ускоро после тога, почео подизати утврђење "за заштиту католичке вере и искорењивање јеретика" по Босни. Од тога доба су Мађари, још више, верским разлозима покривали све своје политичке акције против Босне, Србије и Бугарске. Тако нпр., већ 1253. године писао је угарски краљ Бела папи, да има муке с јеретицима Босне и Бугарске, "против којих управо сада боримо се с нашом војском"; а папа Бонифације, поставивши 1303. године новог угарског надбискупа у Калочи, позвао је њега и све околне бискупе, да поново отпочну борбу у Босни против "јеретика" и то не само црквеном пропагандом него и световном силом. У исто време, а и доцније, папа је подстицао и хрватско-далматинске банове из племена Шубића, да предузимају акцију против "јеретика" у Босни "јер да је верско стање тамо таково да не може бити бедније".
Са слично комбинованим политичко-верским тенденцијама на подстицај папин, предузео је и велики мађарски краљ Лајош 1363. године, у друштву са острогонским надбискупом Николом, тобожњи верски рат против првог босанског краља Твртка I, али су наишли на тако снажан отпор националних Босанаца, и у западним и у источним областима, да су се ускоро и краљ и надбискуп Никола, уз велике губитке, морали повући из Босне. Више је успеха у сличној акцији имао наследник Лајошев краљ Сигисмунд, који је, с благословом новог папе Гргура XII, 1408. године продро са великим снагама у Босну, где многе великаше заробио и немилосрдно побио много народа и мушког и женског, и старог и младог. Али, ни ова мађарска победа није донела сталне користи ни Мађарској ни папи.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

У БОСНУ ПРОДИРЕ све више нови непријатељ Турци, чији престиж, после пораза Мађара код Добоја, узима неодољив мах и дотле агресивна Угарска све се више потискује у положај одбране; а оријентација босанске националне властеле добија нови фронт. У борби против Мађара и католичанства они сад стичу једног савезника, који је моћан и спреман да учествује у борби, те се све више напушта стара хришћанска линија и спремају нови путеви у историји Босне, у заједници с Турцима. Босански краљ Томаш који је, притешњен претешким околностима, примио католичанство, изјавио је доминиканцу Николи Барбућију 1459. године, да је "већина његових Босанаца противна католичанству и више воле Турке него католичке силе". А када је 1463. године Босна дефинитивно потпала под турску власт, син краља Томаша, Сигисмунд пао је у турско ропство, где је потурчен и под именом Исакбег добио, доцније, на управу један санџак у Малој Азији, а његова мајка Катарина склонила се у Рим, где је живела о трошку папске курије.

Народна песма о пропасти Босне каже да је краљ погрешио што је допустио да га преваре "господа латинска", те је, примивши њихову веру, створио љуту верску заваду у своме народу толико, да је упропастио земљу и "свој браћи својој омрзнуо. И голубу, на јеловој грани".

Препоручујемо

Друштво

0 3

МИТ О БОГУМИЛИМА И СТВАРАЊЕ НОВЕ НАЦИЈЕ: Највеће откриће 20. века - истина о православцима у средњовековној Босни

25. 10. 2022. у 16:30

Политика

4 26

СРБЕ ПРОДАВАЛИ КАО РОБЉЕ ЈЕР СУ "ПАТАРЕНИ": На дубровачкој пијаци продавали су се скоро све сами Срби

22. 10. 2022. у 19:12

Политика

0 3

ФАЛСИФИКАТИ ДИКТИРАНИ У БЕЧУ: У причи о босанским богумилима све је под знаком питања

21. 10. 2022. у 18:08

Политика

0 8

ИСТОРИЧАРИ ПОБРКАЛИ БОГУМИЛЕ И РИМОКАТОЛИКЕ: Истина о јеретицима кудугерима и Латинима из византијских и српских извора

19. 10. 2022. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације