ГРОЧАНСКИ ЛЕГАТ РАЗНОРАЗНИХ ЧУДЕСА: Збирка вредних ископина и личних предмета др Александра Костића поново пред публиком (ФОТО)

КАБИНЕТ реткости" др Александра Ђ. Костића у Гроцкој чува заоставштину једне од најсвестранијих личности 20. века. Драгоцени легат професора Костића, збирка и хуманистички кабинет артефаката, личних предмета и реткости, које је овај велики човек и научник деценијама прикупљао на имању у Гроцкој, и потом поклонио Општини Гроцка, изложен је, након вишегодишњег заборава, у срцу старе вароши, у амбијенталној целини Грочанска чаршија. Доступан је публици, у оквиру сталне поставке под именом Легат др Александра Костића, која се налази у наменској галерији формираној у холу библиотеке "Илија Гарашанин".

Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

Професор др Александар Ђ. Костић (1893-1983) остаће упамћен као један од великих српских полихистора, људи неуморног прегалаштва и ренесансних склоности. Др Костић је био свестрана личност чије је деловање оставило дубок траг у области медицинских наука, али и у култури. Године 1921. млади Костић је у Француској бриљантно одбранио докторску дисертацију и доживео изузетне похвале француских научника. И поред позива да остане, враћа се у родни Београд како би основао Институт за хистологију и ембриологију. Био је један од првих професора Медицинског факултета у Београду, чији је био и декан (1936-1939), као и оснивач Ветеринарског факултета (1936) и Фармацеутског одсека Медицинског факултета (1938). На Медицинском факултету, где је три пута заредом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Због доприноса науци, председник Француске је професора Костића, 1940. године, одликовао Легијом части, а 1952. године је исто одликовање добила и његова супруга, педијатар проф. др Смиља Костић Јоксић - за пионирски допринос у примени бесеже вакцине.

Костићев Медицински речник и сандуче којим је ово ремек-дело пренео преко албанских гудура/Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

Живот и рад др Костића били су у свим сегментима посвећени добробити његове земље и обојени родољубљем: "Остајем и остаћу до краја живота на бранику основних националних права и вредности српског народа."

ИАКО ЈЕ БИО КРАЈЊЕ посвећен медицинској струци, са једнаком страшћу и истом компетенцијом, бавио се и књижевношћу, музиком, научном фотографијом, археологијом. Професор се са археологијом ин виво, сусрео сасвим случајно у Гроцкој, вароши богатој културном баштином, с погледом на Дунав, где се поново обрео 1930. године, трагом успомена на лепоту природе и рововских борби у којима је учествовао током Првог светског рата.

"Са изузетним узбуђењем се сећам да сам с Гроцком први пут дошао у контакт у почетку Првог светског рата (крајем 1915. године), приликом велике немачке офанзиве, када сам био одређен за трупног лекара VII пешадијског пука са седиштем у Гроцкој. Тада су се на приобалном гребену у Дубочају налазили наши одбрамбени ровови који су непријатељу спречавали прелаз преко Грочанских ада, не слутећи да ће тај стратешки гребен касније открити неочекиване трагове необично драгоцене праисторијске прошлости."

Очаран крајоликом, одлучио је да приреди велико и лепо изненађење својој супрузи Смиљи Костић Јоксић. Од Гарашанина је 1931. године купио виноград, и у тајности почео да гради кућу, недалеко од Дубочајског потока.

"... судбина ме је опет довела на Дубочајски гребен, где сам, овога пута, на њему стекао кутак земљишта за одмор, сазидавши на њему летњиковац у коме сам написао највећи део својих књига."

Син Војислав Воки Костић је прибележио радо препричавани догађај у породици: "Мајка Смиља са усхићењем се вазда присећала, како ју је отац повео бродом на излет у Гроцку. Шетајући се виноградима, воћњацима, цветним пољанама, прошли су поред усамљене, новосаграђене куће. Она га упита: "Боже, Александре, чија ли је ова лепа кућа?", а отац ће: "Твоја, Смиљо", предајући јој кључ увезан машницом!

Додела Легије части професору Костићу, у средини, 1940. године у француској амбасади/Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

КОПАЈУЋИ ТЕМЕЉЕ за летњиковац, професор је наишао на скелете и многе друге налазе и предмете, који су га, као свестраног и искусног истраживача, изузетно заинтересовали и указали му на постојање археолошког локалитета.

"И он је почео тада полако да прикупља археолошке налазе, да са сељацима разговара, саветујући им да оно што се нађе приликом земљаних радова не бацају у међу, већ да се сакупља. И људи су му доносили, најчешће уломке керамике... Неки су говорили: 'Чудан неки професор, скупља тако неке отпатке.' Међутим, превасходно захваљујући томе сада се о микротопографији Дубочаја и овог дела Гроцке зна доста, управо захваљујући тим налазима које је професор Костић помно скупљао," записао је археолог Марко Поповић у тексту "Археолошки рад Александра Ђ. Костића" .

Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

Професор Костић је својим утицајем и пријатељским контактима иницирао да Музеј града Београда спроведе археолошка истраживања у Дубочају. Године 1963. отпочела су систематска археолошка ископавања којима је руководио др Владимир Кондић, приликом којих су откривени, први у Србији, остаци једне велике виле рустике, затим велико римско пољско имање, некропола са више појединачних гробних места, и остаци властелинске гробнице. Археолошки локалитет Дубочај је идентификован као Mutatio ad sextum miliare. На локалитету су установљени и старији слојеви - откривено је неолитско насеље старчевачке културе, а професор је у оближњем Дубочајском потоку открио и вредне палеонтолошке налазе.

СТЕКАО СЛАВУ ПРВОГ СРПСКОГ СЕКСОЛОГА

ПАЛЕОНТОЛОШКА ЗБИРКА Србије је, захваљујући проф. др Александру Костићу, богатија за један изузетно редак налаз на нашем тлу - фосилни остатак вилице хипариона, старе пет до шест милиона година, који је такође изложен у Легату, у централној витрини. Налаз хипарионове вилице у Дубочају драгоцен је и због тога што је реч о једном од свега два налаза ове врсте на територији читаве Србије.

Изложена палеонтолошка и геолошка збирка у Легату др Костића углавном потиче са локације Дубочајски поток, на којој је професор прикупио већи број фосила шкољки, пужева, и лишћа разних врста дрвећа. Међу занимљиве налазе спадају и кости рунастог мамута, кичмени пршљен пећинског медведа, рогови европског јелена - давно изумрлих животиња. Пронађени пужеви и шкољке сведоче да је на нашем простору пре око пет до шест милиона година било приобаље Панонског мора. Професор Костић је друговао и сарађивао са познатим геологом Петром Павловићем који је, њему у част, једној врсти шкољке дао његово име (Limnocardium opnatum var. Kostići).

Нучници: Брачни пар Костића, Александра и Смиља 1939. године/Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

Увиђајући обим и значај збирке, систематични и темељни професор је својеручно исцртао и графички приказ, сачинивши слику која обухвата Геолошке периоде и еволуцију живог света (први део) и Развој цивилизације (други део), како би научно повезао и ликовно представио геолошке периоде и пронађени материјал. Приказ садржи неколико стотина цртежа на платненом картону, висине три метра, а ширине метар и по. Стварање овог дела је трајало три године и сведочи о ликовном таленту свестраног професора.

О ЗНАЧАЈУ ДУНАВА у свим епохама праисторије сведочи велики број налаза, изузетно очуваних риболовачких алатки, попут удица, харпуна, игала за плетење мрежа, и др. Отуд је проф. др Александар Костић за своју археолошку збирку прикупио велики број изузетно очуваних праисторијских артефаката, посуда и оруђа (камене секире, тесле, длета, шила, мотике, и др.), међу којима су присутни и бројни налази старчевачке културе. Праисторијски предмети потичу из неолитског насеља које се налазило на археолошком локалитету Дубочај. За разлику од њих, већину винчанских посуда и алатки професор је откупио, или пак добио на поклон од мештана Гроцке са локалитета Агино брдо, где је изучавањем материјала констатовано велико насеље винчанске културне групе. Међу најважнијим налазима у збирци јесте чувени просопоморфни поклопац за амфоре, један од најпрепознатљивијих облика винчанске материјалне културе, који се јавља икључиво на локалитетима ове неолитске културе.

Фигура Минерве/Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

Професор Костић је аутор и бројних и значајних издања, чија библиографија броји преко 200 наслова. Само из области медицинске терминологије остварио је капитално дело - "Медицински речник", преведен на осам језика, са 140.000 речи. Са школовања у Француској, 1914. године, вратио се у Београд, као студент медицине и добровољац у Великом рату, како би био уз свој народ. У улози батаљонског лекара учествовао је у свим голготама Првог светског рата, од Брегалнице, преко албанских гудура, до Крфа, Солуна и Кајмакчалана. Оригинални стари дрвени сандук у коме је рукопис будућег Медицинског речника пренет преко гудура Албаније, налази се на почасном месту у центалној витрини Галерије Легата .

Легат садржи и један оригинални рукопис - "Основи медицинске сексологије". Наслови које је посветио науци и полном животу човека донели су му славу "првог српског сексолога". Пионирски рад у овој области, која је тек наговештавала да ће постати равноправна грана медицине, трајао је током читавог његовог стваралачког живота, а професор је на ову тему писао, преводио и држао предавања. Широких и напредних схватања, у својим радовима жени је давао сасвим изузетно место, и као човеку и грађанину, и као полу, а потврду да је у схватањима био испред свог времена проналазимо и у чињеници да је његова супруга проф. др Смиља Костић Јоксић почетком 20. века носила два презимена, што је у то време било изузетно ретко.

"Жени, посвећеној и савршеној као полу, способној и ослобођеној као човеку, пуноправној и одговорној као грађанину посвећујем сва своја остварења и дела."

БАВИО СЕ И ЛЕПОМ књижевношћу - писао је поезију и прозу, преводио, а своје радове потписивао је псеудонимом Велизар Рамски, под којим је у "Политици", 1928. године, објавио приповетке из рата "Приче из страшне куће". Сећања на преживљена страдања у Великом рату забележио је и у другој збирци приповедака "Ведрине у олуји - приче са Солунског фронта", издате постхумно, 1984. године, за које је илустрације урадио Зуко Џумхур.

Мало је познато да је био и врсни пијаниста. Широких интересовања, професор Костић се од гимназијских дана занимао и за музику, а тај таленат ће наследити син Воки Костић. Упоредо са гимназијом, био је ученик Српске музичке школе, на одсеку Клавир и композиција, а предавао му је чувени композитор Стеван Мокрањац. Бавио се компоновањем, првенствено клавирских и хорских композиција, али и дириговањем.

"За данашње време може се рећи да му је хор био 'раритетан', јер су га између осталих сачињавали: Станоје Симић, први амбасадор у УН Титове Југославије, Драгиша Цветковић, председник владе (1939-1941), Дража Михајловић, ђенерал, а повремено и кнез Павле", заблежио је његов син Војислав.

У поставци Легата је изложена композиција "Химна раду" (1940), која се у више прилика нашла на репертоарима школских и студентских хорова, да би је године 1953. у сали Коларчевог универзитета извео мешовити Хор Радио Београда.

НЕРАЗДВОЈНИ ЗА ЖИВОТА И ПОСЛЕ СМРТИ

ДР СМИЉА Костић Јоксић (1895-1981) била је угледни педијатар, научни радник, редовни професор на Катедри педијатрије Медицинског факултета, шеф првог Дечјег диспанзера у Београду у оквиру Дечје клинике, оснивач Саветовалишта за одојчад, писац, аутор преко 50 научних радова, међу којима су приручници и први наслови из клиничке лабораторијске дијагностике у Србији.

Рођена је 30. децембра 1895. у Београду, од оца Момчила Јоксића, ађутанта Краљевске гарде, и мајке Стаке Пачић, у породици са седморо деце. Основну и средњу школу похађала је у родном граду, где је и положила испит зрелости 1913, након чега је уписала студије технике.

Изложбена витрина професорке Смиље у легату у Гроцкој/Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

Ова праунука војводе из оба српска устанка Томе Вучића Перишића, истакла се и својом храброшћу. За време балканских ратова пријављује се за добровољну болничарку у VII резервној болници у Београду. Завршетак борби дочекује са навршених седамнаест година и два одликовања, Крстом милосрђа и Медаљом српског Црвеног крста. Уписује Медицински факултет у Лозани, 1915, и по дипломирању , ради на Очној клиници у Монпељеу. Удала се 1919. за колегу Александра Костића и прешла у Стразбур, где је радила на Дечјој клиници. Брачни пар Костић враћа се у Београд 1922. Када је Хистолошки институт Медицинског факултета у Београду добио своје просторије, др Смиља Костић Јоксић постаје први асистент на тој катедри. Године 1925. премештена је за асистента на новоосновану Педијатријску клинику. При клиници, оснива Дечји диспанзер и постаје шеф те службе, а медицински проблем који постаје предмет њеног посебног интересовања била је туберкулоза код деце, као и организација превентиве. Године 1939. изабрана је за доцента педијатрије, чиме постаје и прва жена доцент Медицинског факултета.

У ПРВИМ годинама након ослобођења (1945 - 1948), доцент др Смиља Костић Јоксић ангажује се у организовању лечења и сузбијању туберкулозе код деце на просторима послератне Југославије, које је у то време било много. Лист "Народни студент" ће написати"...проф. др Смиља Костић Јоксић тенденционално објашњава како је пораст туберкулозе код деце у Југославији последица погоршања животних услова после победе револуције... Тако, она испољава свој непријатељски став према нашој социјалистичкој заједници...". Убрзо је удаљена са факултета.

Професор др Смиља Костић Јоксић/Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

Њени идеолошки и политички ставови нису се уклапали у ново друштво, у коме се од интелектуалаца, посебно универзитетских професора, тражила сарадња и лојалност. Такође треба имати у виду да је старији син брачног пара Костић Иван (Вања) погинуо у борбама 1943. године као припадник Равногорског покрета, док је млађи син Војислав (Воки) осуђен на три године затвора због растурања пропагандног материјала у послератним годинама, али је после одслужене једногодишње казне пуштен на слободу.

Игром судбине, председник Француске републике одликује је, управо 1952. године, "Легијом части", због изузетног залагања за примену бе-се-же вакцине код одојчади. Том приликом јој је, у знак посебног поштовања, даровао и брош са иницијалима BCG од брилијаната. У то време на свету је постојао само још један брачни пар који је носио исто признање - Пјер и Марија Кири.

Смиља и Александар из млађих дана/Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

Смиља Костић Јоксић и Александар Костић, од младих година нераздвојни, живот су провели у дубоком разумевању. Обоје су поседовали изузетну стручност и несебично су се предавали науци и раду у друштвеном интересу. Живели су у слози 70 година, а на спомен-плочи крај њихових имена, исписан је текст: Нераздвојни за живота / Нераздвојни после смрти.

У поставци Легата се налазе наслови и сепарати др Смиље Костић Јоксић, али и фото-албуми са приказом клиничке слике деце оболеле од туберкулозе. Ту су и фрагментовани медицински предмети, и њена фирма-табла, која сведочи о постојању приватне ординације.

(Аутор је директор Центра за културу Гроцка и кустос Легата др Александра Костића) 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације