КАКО СУ "ИЗВАЊЦИ" ГРАДИЛИ ЦРНУ ГОРУ: Прорачунати покушаји конструисања прошлости да ништа није настајало изван четири нахије
У НАЈСКОРИЈЕ вријеме жалосна доктрина устаљене србофобије диктира и манир да се различите изјаве нецрногорских Срба означавају и доживљавају као нека врста напада на црногорску државност, уз често суспендовање права овим људима да уопште и говоре о Црној Гори (а крајњи, и најрадикалнији примјери овакве несрећне праксе, дословне су забране уласка на територију наше земље).
Фото: Архив "Новости" и "Борбе"/ Портал ИН4С/ИН4С/Принтскрин/Фејсбук/Марко Милачић и Википедија
Понекад се и међу црногорским Србима дешавају, мада повремени - али не и непримјетни - изливи псеудоаутархичног мишљења, коме друга и другачија српска разматрања црногорских тема, у тој варљивој самодовољности, нису потребна. Посматрајући како се, сасвим злонамјерно, историја старе црногорске државотворности, у погледу изградње институција, установа, државног апарата и његових аката, на концу и културе, своди искључиво на црногорски "хумани капитал", стиче се утисак да у бившој црногорској монархији ништа није ни настајало изван четири нахије, те да су за њен развој заслужни само "рођени Црногорци" - што, у својој основи, напросто није тачно. Овај недобронамјерни, неправични, често и прорачунати покушај конструисања некакве сужене, ускоцрногорске поставке историје и прошлости, демантује примјер бројних еминентних, високообразованих, талентованих и значајних Срба, који су називани "извањцима" - али не зато што су били изван народа него јер су рођени и формирани изван Црне Горе - а који су, вођени родољубивим осјећајем, долазили у Црну Гору, градили, развијали и богатили њен културни, научни, просвјетни и привредни живот. Њихов несебични ангажман огледа се у покретању часописа, руковођењу министарствима, унапређењу црногорског здравства, помагању црногорским владарима у институционалној изградњи и друштвеном прогресу мале и сиромашне српске државе.
Фото: Архив "Новости" и "Борбе"/ Портал ИН4С/ИН4С/Принтскрин/Фејсбук/Марко Милачић и Википедија
Подсећајући на системску дискриминацију десетина хиљада савремених, обесправљених Срба "извањаца" у нашој држави, који се деценијама боре за статус држављанства, остављамо примјер једне другачије, отвореније и неупоредиво боље Црне Горе, која је Србе "извањце" прихватала не само због општељудских начела већ и да би настала и да би опстала. У том смислу, са циљем истрзања из заборава ове плејаде изванредних личности, навешћемо само неколико изузетних имена Срба "извањаца" који су дали немјерљив допринос свеукупном развоју некадашње Црне Горе:
- Сима Милутиновић Сарајлија (Сарајево, 1791 - Београд, 1847), српски пјесник и Његошев учитељ.
- Ђорђе Срдић (1820-1887), далматински Србин, аутор првих наставних планова и програма у Црној Гори, учитељ у Паштровићима и Ћелији Добрској, писар у Његошевој канцеларији.
- Милорад Медаковић (1824, Зрмања у Лици - 1897, Београд), српски историчар, дипломата и новинар, секретар и војвода књаза Данила, Његошев биограф, шеф црногорске делегације код руског цара Александра Трећег у доба признања независности 1878. и први црногорски фотограф.
- Љубомир П. Ненадовић (1826, Бранковина код Ваљева - 1895, Ваљево), српски књижевник, дипломата и министар просвјете, предсједник Друштва српске словесности, дугогодишњи гост књаза Николе.
- Јован Сундечић (Голињево код Ливна, 1825 - Котор, 1900), српски пјесник, свештеник и дипломата, секретар књаза Николе (1864-1874) и доживотни почасни секретар, утемељивач годишњака "Орлић" (1865), оснивач и власник листа "Црногорац" (1871) и првог црногорског књижевног часописа "Црногорка" (1871), уредник "Просвјете" (1892-1894), учесник бројних дипломатских активности, изасланик црногорске владе током склапања Конкордата у Риму (1886).
- Валтазар Богишић (Цавтат, 1834 - Ријека, 1908), српски историчар права, правник и професор, министар правде Црне Горе, један од оснивача "Дружине за ослобођење и уједињење српско" на Цетињу (1871), аутор Општег имовинског законика за Црну Гору (донесен на Благовијести 1888).
- Симо Поповић (Товарник у Срему, 1846 - Улцињ, 1921), војвода, пјесник, преводилац и журналиста, црногорски политичар и државник, културни радник, утемељивач црногорског новинарства, лични секретар књаза Николе, министар просвјете (1896-1903), уредник "Црногорца" и "Гласа Црногорца", гувернер Црногорско-приморске области (15 година), члан Државног савјета и Уставног одбора.
- Јован Павловић (Сремски Карловци, 1843 - Цетиње, 1892), новинар и публициста, уредник "Гласа Црногорца" (1879-1885), директор Цетињске гимназије (1883-1885), министар просвјете и црквених дјела (1886-1892), утемељивач првог црногорског педагошког часописа "Просвјета", оснивач прве цетињске и црногорске књижаре (1879), уредник "Зете" и "Црногорке", управник Државне штампарије, главни школски надзорник, предсједник одбора за подизање Зетског дома.
- Божо Новаковић (Задар, 1841 - Цетиње, 1908), далматински Србин, професор и директор Цетињске гимназије и Богословије, предсједник Цетињске општине (1890-1894), заслужан за подизање градских паркова и уређење хортикултурних површина на Цетињу.
- Илија Беара (Задар, 1842 - Цетиње, 1887), далматински Србин, професор Цетињске богословије, професор француског, италијанског, грчког и латинског у Цетињској гимназији и њен директор, један од утемељивача Пољопривредне школе у Даниловграду 1874. и фабрике "Бијелог мрса" у Никшићу 1881.
- Стево Чутурило (Дабар код Оточца, 1846 - Нови Сад, 1939), српски педагог и писац, уредник "Гласа Црногорца", реформатор наставе у црногорским основним школама, утемељивач Књажевско-реалне гимназије (данашње Цетињске гимназије), прве средње школе у Црној Гори (1880), аутор "Буквара за црногорске школе" (1878), "Српског правописа за школску употребу" (1884) и других педагошких дјела.
- Лаза Костић (Ковиљ, 1841 - Беч, 1910), српски пјесник, доктор правних наука, адвокат, новинар, драмски писац и естетичар, политички сарадник књаза Николе и уредник "Гласа Црногорца" (1891).
- Симо Матавуљ (Шибеник, 1852 - Београд, 1908), српски писац из Далмације, редовни члан Српске краљевске академије, наставник Цетињске гимназије, школски надзорник, уредник службених новина, наставник књажеве дјеце и хроничар црногорског живота.
- Нићифор Дучић (Требиње, 1832 - Београд, 1900), херцеговачки Србин, архимандрит, историчар и добровољачки командант, члан Српске краљевске академије и предсједник Српског ученог друштва, управник Народне библиотеке Србије (1880-1886), утемељивач Цетињске богословије и 10 црногорских школа.
Фото: Архив "Новости" и "Борбе"/ Портал ИН4С/ИН4С/Принтскрин/Фејсбук/Марко Милачић и Википедија
- Душан Вуксан (Медак у Лици, 1881 - Београд, 1944), српски историчар, професор српског и латинског језика у Цетињској гимназији (1910-1913), а потом, након Великог рата, њен директор, в. д. управника Државног музеја, просвјетни инспектор Зетске области и утемељивач часописа за науку и књижевност "Записи" (1927), у којем је до 1941. године објавио скоро 4.500 докумената везаних за црногорску историју.
- Милан Јовановић Батут (Сремска Митровица, 1847 - Београд, 1940), српски љекар, професор и утемељивач Медицинског факултета у Београду. Током 1881-1882 организовао је црногорску санитетску службу. Био је управник Данилове болнице и први начелник тек основаног црногорског Санитета. Његов извјештај књазу Николи након стручно-научног медицинског путовања кроз Црну Гору (1882) представља први јавни медицински статистички документу Црној Гори.
- Лујо Војновић (Сплит, 1864 - Загреб, 1951), српски правник, адвокат, историчар, дипломата и сенатор, гроф из старе племићке породице дубровачких Срба католика, човјек "са два српска двора": секретар књаза Николе, црногорски министар правде Књажевине Црне Горе, њен опуномоћени посланик у Ватикану (1901-1903), учитељ и васпитач краљевића Александра Карађорђевића (1906), шеф Кабинета краља Николе (1912), делегат Црне Горе на Лондонској конференцији, на којој је, у име Црне Горе, потписао мир са Турском 1913.
- Милан Костић (Сивац, 1839 - Бечеј, 1880), српски професор, теолог, преводилац, ректор Цетињске богословије, професор и надзорник црногорских школа, коаутор Устава Цетињске богословије, "народни светионичар", аутор неколико уџбеника и приручника, наставних планова и програма, те иницијатор оснивања књижевног друштва "Црногорски борац".
ТЕКСТ ИЗ ИСТОРИЈСКОГ ДОДАТКА "ШТА СМО УЗЕЛИ ОД ПРЕДАКА, А ШТА ДУГУЈЕМО ПОТОМЦИМА"
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ КОЈИ "ЖИВИ" ПРЕКО 1.000 ГОДИНА: Преноси се са колена на колено и окупља људе све три вере (ВИДЕО)
У НАЈНОВИЈЕМ пројекту "Новости" под називом "Другачије приче" доносимо вам ексклузивне снимке са планине Румије и причу о најстаријем српском крсту који породица Андровић из околине Бара чува више од 1.000 година.
02. 07. 2024. у 15:14
ХИТНА ПОРУКА ЛЕ ПЕНОВЕ: Макрон хоће да изврши административни државни удар
ЛИДЕРКА француске крајње деснице Марин ле Пен оптужила је данас француског председника Емануела Макрона да жури да именује највише званичнике, што она види, како је навела, као преотимање власти.
02. 07. 2024. у 14:14
"КОСТУР, НАБАЦИ КОЈЕ КИЛО" Ана се скинула у бикини, изглед забринуо многе (ФОТО)
АТРАКТИВНА Ана је све одушевила новом објавом са плаже...
02. 07. 2024. у 07:46
Прочитајте више
ТЕХНОЛОШКА РЕВОЛУЦИЈА У МЕДИЦИНИ али у овоме је кључ
Технологија ласерског третмана проширених вена донела је револуционарне промене у венској хирургији. Међутим, кључ успеха лежи у вештини и искуству лекара који изводе ове процедуре.
02. 07. 2024. у 15:35
Да ли постоји могућност да се проблеми са венама поново појаве након третмана и како то можемо спречити? (ВИДЕО)
ПРОЦЕНАТ рецидива, односно поновног појављивања проблема са венама након третмана, је присутан у медицини и често се описује у стручној литератури.
19. 06. 2024. у 10:00
ЕНГЛЕСКА ОВО УОПШТЕ НИЈЕ ОЧЕКИВАЛА! Ево шта је Новак Ђоковић рекао на Централном терену после подвига на Вимблдону
Новак Ђоковић је пре непуне четири недеље оперисао колено, а ипак дошао на Вимблдон. И не само дошао, већ и добио меч првог кола. А онда је посебно одушевио енглеску публику.
02. 07. 2024. у 18:29
ОВАЈ НИМАЛО НАИВАН ПРОБЛЕМ ИМАЈУ И ЖЕНЕ И МУШКАРЦИ
ПРОБЛЕМ са проширеним венама је значајно распрострањенији код жена него код мушкараца, а према истраживањима, две трећине пацијената су жене. Овај дисбаланс може се објаснити низом фактора, укључујући хормонске осцилације и физиолошке промене током трудноће. Др Петар Драгић, водећи стручњак у области венске хирургије, објашњава зашто је трудноћа период када се проблеми са венама често погоршавају.
02. 07. 2024. у 15:55
(МАПА) ОЛУЈА ОПУСТОШИЛА ЦРНУ ГОРУ, САДА ИДЕ КА СРБИЈИ: Прва на удару ова два града, ево како ће се кретати невреме (ФОТО)
СНАЖНО невреме синоћ је погодило Србију. Олуја је прво опустошила Словенију и Хрватску, а онда стигла и у нашу земљу. Тренутно ново невреме погодило је Црну Гору, а слике са друштвених мрежа сведоче о јачини олује која је носила све пред собом. Судећи по радарским снимцима са сајта "Време и радар", управо та олуја стићи ће у Србију у наредним сатима.
02. 07. 2024. у 13:00
ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ КОЈИ "ЖИВИ" ПРЕКО 1.000 ГОДИНА: Преноси се са колена на колено и окупља људе све три вере (ВИДЕО)
У НАЈНОВИЈЕМ пројекту "Новости" под називом "Другачије приче" доносимо вам ексклузивне снимке са планине Румије и причу о најстаријем српском крсту који породица Андровић из околине Бара чува више од 1.000 година.
02. 07. 2024. у 15:14
Најновије из рубрике
ДВОЈЕ ПОГИНУЛИХ ДНЕВНО: Четвртина свих саобраћајних незгода догоди се од јула до септембра, најчешће у јутарњим и ноћним часовима
ТОКОМ лета, од јула до краја септембра, догоди се чак четвртина свих саобраћајних незгода у Србији (26 одсто). Како кажу у Агенцији за безбедност саобраћаја, то су често незгоде са најтежим последицама - сваки трећи удес са погинулима деси се управо у овом периоду.
03. 07. 2024. у 07:57
ПРОМЕНЉИВО ОБЛАЧНО, ДО 26 СТЕПЕНИ: Временска прогноза за среду, 3. јул
У СРБИЈИ ће бити променљиво облачно време, на северу углавном суво са сунчаним интервалима, а у осталим крајевима уз више облачности још понегде са краткотрајном кишом или пљуском, саопштио је данас Републички хидрометеоролошки завод.
03. 07. 2024. у 01:00
РХМЗ СЕ ПОНОВО ОГЛАСИО: У наредних сат времена пљускови стижу у ове делове земље (ФОТО)
РЕПУБЛИЧКИ хидрометеоролошки завод огласио се на свом званичном сајту са најновијим упозорењем на временске непогоде.
02. 07. 2024. у 22:14
НЕСТВАРНИ ПРИЗОРИ ИЗНАД БЕОГРАДА: Људи у чуду посматрају небо после олује (ФОТО)
НАКОН синоћне стравичне олује, ове вечери из Београда стижу нешто другачије, лепше слике. Магично небо изнад главног града Србије одушевило је грађане, који су у чуду посматрали прелеп призор.
02. 07. 2024. у 21:29
ПРИЈЕМ У ВЛАДИ СРБИЈЕ: "Андреј Дробњаковић је представник нових генерација које ће осигурати бољи живот у Србији"
МИНИСТАРКА науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић у згради Владе Републике Србије организовала је пријем Андреја Дробњаковића, ученика другог разреда Математичке гимназије, који је у једном дану освојио пет златних медаља (злато из математике, физике, хемије, биологије и инжењерства) на Међународној научној олимпијади StemCo у Сингапуру.
02. 07. 2024. у 18:50
Коментари (3)