СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, СРБИН КОЈИ ЈЕ У ИМЕ РУСИЈЕ ОСВАЈАО АРКТИК: Инжењер Драгутин Поповић, вођа многих значајних експедиција

НАПИСАНА реч појави се кад се најмање надамо. Склапајући породични мозаик из тмине прошлости у родословни буквар улетео је ненадано београдски лист "Време" из 1932. године, датум 28. март. На целој другој страни најава "једног интересантног предавања".

Фото Shutterstock

Наслов у три реда: "Прву научну експедицију у земље леда, Самоједа и белих медведа водио је један Србин, инжењер г. Поповић". Овај историјски чланак са предавања које је дан раније у Руско-српском клубу у Београду одржао инжењер Драгутин Поповић остао је непотписан. Извештај се ту завршио, читаоци су остали ускраћени за одговор ко је инжењер Поповић, о његовим српским коренима. Та непознаница траје до данашњих дана за Србију, као и Русију за коју је истраживао и оставио многа научна открића. Откривамо део тајне: први Србин који је 1913. године предводио научну експедицију од 100 људи и остао готово годину дана на Арктику, пришао на 160 километара до Северног пола, рођен је 1869. у селу Заблаће код Чачка.

Драгутин је прво дете Аврама Вучетића (Поповић), практиканта чачанског окружног суда и мајке Христине. Свештеник Антоније Аџемовић крстио је 27. јуна младенца у тек утемељеној месној цркви у којој ће готово читав век служити Драгутинов стриц Владимир и брат Милан Поповић. Кум је био Петар Ћирић, ученик из Чачка. Аврам и Христина уписани су као Чачани, међутим, Аврам је рођен у Заблаћу где су му живели отац и браћа и зато је свог првенца крстио у родном селу. Презиме Вучетић било је по родоначелнику Поповића из Заблаћа Вучети, чији је Аврам унук, а Драгутин праунук. Јанићије Вучетић, чији потомци трајно узимају презиме Поповић, средином 19. века школује три сина: најстарији Адам остаје на имању, био је председник заблаћке општине, Аврам одлази у државну администрацију и своја два сина, Драгутина и Богољуба, школује у Русији, а најмлађи Владимир био је свештеник. Тако каже књига староставна похрањена у храму Светог Архангела Гаврила у Заблаћу.

После завршене мале матуре у чачанској гимназији школске 1883/84. године, Драгутин у Русији најпре завршава средњу рударску школу, а затим за инжењера. Оженио се Рускињом Раисом Павлов из Петрограда, а после готово 40 година истраживања, из вихора грађанског рата после Октобарске револуције породица Поповић приморана је да бежи.

Арктик почетком 20. века, Фото "Профимедиа"

Транссибирском железницом одлазе у неутрални Владивосток где до краја 1919. чекају расплет ситуације. Царизам је пао и повратка на старо више није било. Поповићи се враћају у Србију, у Београд.

"Време" потом сведочи: рударски инжењер Драгутин Поповић од 1908. до 1913. пропутовао је готово целу Русију, од Дњепра до Владивостока и од Крима до Леденог океана, истраживао Донску област, Алтајски реон, Киргијску степу, цео Туркестан, Усурски крај на Далеком истоку, Охорски реон, Камчатку, поларне крајеве у које до тада није ступила нога Европљана. Велики значај овог истраживача потврђује 1932. и Михаило Петровић Алас у путописној књизи "Кроз поларну област", издање СКЗ. "Један наш сународник, рударски инжењер г. Драгутин Поповић, узимао је учешће у поларним експедицијама и таква истраживања вршио у Русији када води једну рударску експедицију на Нову земљу", записао је Мика Алас.

Поларна област магично је привлачила крајем 19. и почетком 20. века истраживаче из целог света. Шта се крије испод стотине метара дебелог леда око Северног пола настојао је за једно руско научно друштво да сазна и рударски инжењер Драгутин Поповић. Резултате вишемесечног испитивања објавио је 1915. у журналу "Известија", а потом у књижици-брошури "Олово на Мурманску". На 23 странице брошуре, објављене у Петрозаводску описан је пут експедиције, географски положај новооткривених предела и климатске одлике, геолошки карактер рудних жила и процена налазишта, услови експлоатације, квалитет руде до које се долазило минирањем дебелих наслага леда. Наведене су рударске жице "Олга", "Валентина" и још неколико са детаљним прорачунима превасходно руде олова које је било око 80 процената, сребра и других метала.

Експедиција Поповића на Нову земљу имала је чисто рударски карактер, требала је да испита могућност експлоатације угља, руде олова и сребра, гипса и другог рудног богатства. У поларну област, земљу леда и белих медведа, Поповић је повео око 100 људи, од којих су 60 били минери, 30 искусни руски поморци и 10 разних врста стручњака. Према писању "Времена" експедиција је средином 1913. кренула из луке Архангелск специјалним бродом који је био закупљен на годину дана (дневни закуп био је 300 рубаља) и на коме су се налазиле све потрепштине за истраживаче, осим жена, новца и алкохола. После три дана експедиција је срећно стигла на Нову земљу. У једном фјорду приспели су уз обалу на којој је било настањено племе Самоједа. Малобројни припадници овог племена нису били канибали као што се мислило, усамљено су живели у земуницама саграђеним од леда, а изнутра обложене кожама белих медведа. Били су малог раста, хранили су се рибом и уловом, косих очију и изражених јагодица. Говорили су многолским наречјем. Од животиња имали су само псе са којима су санкама путовали до јужнијих крајева острва. Жена је било мање од мушкараца и због тога им је цена била висока.

Фото Printskrin

Истражујући Нову земљу експедиција је достигла до 74 степена северне географске ширине и од непронађеног Северног пола била удаљена 160 километара. Једна од највећих тешкоћа била је хладноћа јер је температура падала до педесетог степена Реомирове скале. Први пут су у поларној области одјекивале су разорне експлозије. Да би човек нашао скривено благо, "рушено је све што од постанка света није дирнуто". Једино минирањем леда могло се доспети до рудног блага и огромног богатства за царство. Поповић је најчешће сам вршио рударска извиђања, са ранцем на леђима и опремом удаљавао се двадесетак километара од екипе. Сатима, некада и читав дан и ноћ, инжењер је путовао кроз бескрајан простор тишине, снега и леда. Поповић није био само усамљени путник кроз пустињу леда и снега, он је био заљубљеник у поларне пределе, поларну светлост и тишину.

На крају извештаја то потврђује и новинар "Времена": "Поповић је са извесним заносом и узбуђењем говорио о стихијској лепоти поларних крајева. Та лепота је у бесконачном простору, у вечитом леду, пливајућим бреговима на којима су групе медведа, у огромним сантама леда које често заузимају простор од 100 километара и сустижу једна другу, гомилају се, стварају велика ледена брда и производе светлосне ефекте неописиве лепоте.

Друга страна листа "Време" 28. 3.1932. , Фото Printskrin

Та лепота у поларној светлости, која траје по неколико месеци, неописива је, те је не може верно представити ниједан сликар или песник: трећина хоризонта добија одједном крваву црвену боју, затим мења и место и облик и постаје дугачка светла пантљика, потом се образује свод који трепти и мења светлосне ефекте свих дугиних боја. Те лепоте има и у поларним ноћима које месецима трају, јер сунце никако не излази и у поларним данима који исто толико трају, јер сунце не залази. А највећа лепота и драж су у апсолутној слободи и безграничном простору снега и леда, ничим недирнутог, у потпуној усамљености у којој човек непосредно, без цркве, друштва, или ма чега, општи с Богом".

САХРАЊЕН У БЕОГРАДУ

НИЈЕ познато да ли је Поповић у својој домовини успео да понови нешто од своје успешне каријере у Русији. Остао је по свему судећи странац у својој земљи, у родном Заблаћу.

Нажалост, само податак из матичне књиге крштених везује Драгутина Поповића за ово место, штуре успомене и породична читуља. Аврамов и гробови његових синова расути су далеко од Заблаћа. Инжењер Поповић умро је пред Други светски рат у Београду. На гробље је испраћен уз музику.

Препоручујемо

Друштво

1 3

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Велики рат почео и завршио се у Београду

13. 11. 2022. у 09:11

Друштво

0 4

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, КАКО ЈЕ ТИТО ПРЕСТАО ДА ПИЈЕ ВИСКИ: Стенограм последњег разговора Јосипа Броза са генералима Југословенске војске

06. 11. 2022. у 10:50

Друштво

4 4

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - МИСТЕРИЈА МАРСЕЉСКЕ ТРАГЕДИЈЕ: Версајској Европи било у интересу да склони југословенског суверена

09. 10. 2022. у 11:00

Друштво

5 13

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - СЛОМ НЕМАЦА ЗА САМО 45 ДАНА: Солунски фронт био једна од раскрсница српског народа

02. 10. 2022. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације