СВЕ О НОВИНАМА КОЈЕ СЕ ТИЧУ БОЛОВАЊА Стручњаци за "Новости": Злоупотребама се мора стати на пут

В. Црњански Спасојевић

07. 08. 2023. у 12:34

ЛЕКАР опште медицине убудуће ће моћи да отвори боловање пацијенту најдуже две недеље, а не, као до сада, два месеца, најавила је најновије измене Закона о здравственом осигурању министарка здравља Даница Грујичић.

СВЕ О НОВИНАМА КОЈЕ СЕ ТИЧУ БОЛОВАЊА Стручњаци за Новости: Злоупотребама се мора стати на пут

фото:В Митрић

Додала је и да је привреда имала велике примедбе на могућност да неко буде на боловању 60 дана без провере комисије, као и да је симптоматично да, како је истакла, људи у великом броју случајева користе боловање баш 58 дана.

Министарка је, верује професор београдског Медицинског факултета др Петар Булат, вероватно имала податке које најшира јавност нема, али пракса показује да се број боловања и даље повећава у време сезонских радова, а статистика каже да у последње две године неумољиво расте и на годишњем нивоу.

Предлог измена Закона предвиђа и да ће контрола убудуће бити на комисијама, са изузетком за онколошке пацијенте који пролазе вишемесечну терапију, као и пацијенте који су тек изашли из болнице после тешке кардиохируршке операције. Овај посао обављаће само једна комисија која ће одлучивати о лечењу пацијената, али се још не зна да ли ће се налазити у Министарству здравља или у Фонду здравственог осигурања.

Иако се злоупотреба боловања у односу на неке претходне деценије смањила, у Унији послодаваца наглашавају да је и даље велика и процењују да око 40.000 радника сваке године одсуствује са посла иако нема никаквих здравствених тегоба.

Према подацима РФЗО, осигураници су на дужим боловањима најчешће због повреда, болести мишићно-коштаног система, тумора, болести система крвотока и душевних поремећаја. Једна четвртина ове категорије јесу труднице. Међутим, комисије су наилазиле на најразличитије случајеве, па и на отварање боловања да би се отхранили тек рођени штенци!

Најдуже одсуствовање с посла због болести трајало је пуну деценију, а од короне, примећују стручњаци, број "оболелих" радника расте. Тако је, према подацима РФЗО, 2020. на боловању дужем од месец дана било 35.000 упосленика више него годину пре тога, а 2021. још 14.000 више у у односу на 2020.

Подаци РФЗО показују и да је прошле године извршено само око 2.500 провера боловања, што је око осам одсто од укупног броја донетих оцена о привременој спречености за рад. У 12 одсто случајева утврђене су неправилности.

Фото: Принтскрин/Фејсбук

- Министарка је у праву, јер смо сведоци великих злоупотреба боловања - каже за "Новости" проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада "Др Драгомир Карајовић".

- Током јуна, јула, августа, септембра и октобра нема пацијената у собама, отварају боловања и иду да беру летину: малине, грожђе, кукуруз... На појединим клиникама здравствени радници због тривијалних повреда, уместо две-три недеље, отварају боловања пацијентима по два месеца. Хохштаплерају се мора стати на пут. Пре 30 година сам предлагао да се ономе ко оде на боловање са Ф дијагнозом привремено узме оружје и возачка дозвола, па кад се излечи, да прође контролне тестове. Није прихваћено, а било је великих злоупотреба ове дијагнозе.

Др Миловановић наводи и случајеве пацијената који су били агресивни према члановима другостепене лекарске комисије, која се некада налазила при Медицини рада. Каже, једног колегу је напала пацијенткиња која му је кажипрстом умало избила око, а и он сам доживео је физички напад молера, ком је пристао да продужи боловање због вртоглавице од висине само под условом да се болнички испита порекло вртоглавице. Пошто је молер имао идеју да на боловању ради приватно, а не да лежи на испитивањима, обузео га је пламтећи бес и насрнуо је на лекара.

И професор медицине рада др Петар Булат слаже се да много више људи отвара боловање него што је стварно болесно, упркос томе што је плата умањена 35 одсто. Каже, они или узимају боловање да би обавили неке алтернативне и сезонске послове, или узимају боловање за повреде на раду које је плаћено 100 одсто. Такав је нпр. случај на који је наишла његова колегиница - да је човек отишао на вишемесечно боловање због бола у трбуху, који се третира као повреда на раду!

- Наши прописи су доста добри, али они који хоће, увек нађу рупе и злоупотребе их - каже др Булат.

- Мислим да нам је потребна законска флексибилност. Наш закон засад познаје привремено скраћено радно време, али не и привремену промену радног места. А управо ово би било драгоцено код повреда. Јер оне могу бити такве да ниси способан за обављање једне врсте посла, али јеси за неку другу. Моја колегиница, гинеколог, на Новом Зеланду поломила је бутну кост. Уместо боловања, добила је привремено друго радно место у администрацији, док се није оспособила за самостално кретање.

Многи лекари подржавају најављена законска решења, али се надају да систем рестрикција неће достићи амерички ниво, где нпр. жене после мастектомије (одстрањења дојке) морају директно у канцеларију, јер се то третира као амбулантна интервенција.

Злоупотребе и током короне

- ПАЦИЈЕНТИ ни сада често не схватају да продужење боловања није њихово право, већ законска могућност. Они врше најразличитије притиске на лекаре опште медицине. Злоупотреба боловања је било чак и у време ковида. Зато мислим да је реално да лекари отварају боловање од 15 дана или мало дуже, а да за остатак буду задужене комисије - сматра др Милица Николић Урошевић из Дома здравља Врачар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ КОЈИ ЖИВИ ПРЕКО 1.000 ГОДИНА: Преноси се са колена на колено и окупља људе све три вере (ВИДЕО)

ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ КОЈИ "ЖИВИ" ПРЕКО 1.000 ГОДИНА: Преноси се са колена на колено и окупља људе све три вере (ВИДЕО)

У НАЈНОВИЈЕМ пројекту "Новости" под називом "Другачије приче" доносимо вам ексклузивне снимке са планине Румије и причу о најстаријем српском крсту који породица Андровић из околине Бара чува више од 1.000 година.

02. 07. 2024. у 15:14

ХИТНА ПОРУКА ЛЕ ПЕНОВЕ: Макрон хоће да изврши административни државни удар

ХИТНА ПОРУКА ЛЕ ПЕНОВЕ: Макрон хоће да изврши административни државни удар

ЛИДЕРКА француске крајње деснице Марин ле Пен оптужила је данас француског председника Емануела Макрона да жури да именује највише званичнике, што она види, како је навела, као преотимање власти.

02. 07. 2024. у 14:14

Коментари (1)

ТЕХНОЛОШКА РЕВОЛУЦИЈА У МЕДИЦИНИ али у овоме је кључ