ДОЛИНА СМРТИ ЗА СРПСКЕ МУЧЕНИКЕ: Српска војничка гробља сведоци славе, жртве и херојства (5)

Милена Марковић

15. 11. 2023. у 11:35

НЕОПИСИВА суровост Аустроугарске почетком и током Великог рата према заробљеним српским војницима памтиће се док год има белега на њиховим гробовима. Док се о страшним судбинама буде причало и показивало на стратиштима хиљада страдалих за отаџбину и слободу.

ДОЛИНА СМРТИ ЗА СРПСКЕ МУЧЕНИКЕ: Српска војничка гробља сведоци славе, жртве и херојства (5)

Фото Лука Николић и РЗЗСПК

У словачком Нађмеђеру (Великом Међеру) управо су белези нашег дугог заборава, али, и коначно освежене и оснажене културе сећања. Пре три године, а после више од века, достојно је обележено место страдања више од шест хиљада Срба у овом логору. Овај град на пространом Житном острву, дунавској ади, највећој у Европи, био је највећи логор за Србе у овом делу Старог континента. У њему је од септембра 1914. године, када је основан по налогу Бечког двора, до октобра 1918. била утамничена око 21.000 Срба. И нису само српски војници заробљени у борбама почетком рата бранећи своје домове од окупатора били заточеници. Читаве породице су привођене у Међер, као одмазда за отпор и борбу у наметнутом рату.

- У Мачви су масовно вешали, у Нађмеђеру су до смрти изнуривали радом и глађу - напомиње историчар Рајко Глишић. - Прелепи међерски пејзаж, тако је постао долина смрти за српске мученике. Хиљаде њих, најмање трећина, скончало је на најстрашнији начин. Уморени су глађу, радећи најтеже послове.

Одгонетању судбине страдалих и сећању на њих и њихове гробове и белеге, значајан допринос током протеклих година дао је и Републички завод за заштиту споменика културе.

Стручни сарадник ове уважене српске институције др Ненад Лајбеншпергер, један од посвећеника у истраживању српских војничких гробаља, отворио је пред "Новостима" део свог рада о Нађмеђеру.

- Српски заробљеници преминули у овом логору најпре су били сахрањивани на неколико места, у близини, али је убрзо формирано посебно заробњеничко гробље на периферији - прича др Лајбеншпергер.

- Умрли су превожени колима, уском пругом, изграђеном само за те потребе. Подаци о укупном броју сахрањених се разликују. Исидор Ђуковић је у својим истраживањима дошао до податка да на гробљу, у појединачним и масовним гробницама почива 5.882 логораша: 5.464 Срба и 451 Црногорац. У списковима насталим током и после Првог рата наводи се да је на гробљу Нађмеђер сахрањено 5.153 Срба и 311 Црногораца и то се данас, најчешће прихвата као званичан податак. Ипак, каснија истраживања показала су да сви сахрањени нису и евидентирани, па се претпоставља да је у Нађмеђеру сахрањено око 7.000 страдалих.

Гробље је било испарцелисано, а гробна места обележена крстачама на којима је била постављена метална ознака са бројем гроба и податком колико је људи у тој гробници. На једном делу подигнута су и посебна камена обележја, различитих облика и димензија. Део обележја су правили сами затвореници показујући и тако пијетет за умрле сународнике.

После рата белеге су постављале породице. Доносиле саднице туја, жалосних врба, жбуња ситногорице и цвеће за алеје. Гробље је имало чувара и добро је одржавано, чак је постојала и намера да се цело ексхумира, подигне костурница, али се то није догодило.

- Од почетка Другог рата па неколико деценија после, гробље у Нађмеђеру почело је да пропада - казује нам саговорник.

- Нестали су сви дрвени крстови, коров је обузимао хумке, а дошло је и до девастације самог простора гробља. На једном делу подигнута је плинска станица. Капела је остала без врата и део гробља постао јавна површина.

Заједничким напором наше амбасаде у Братислави и градске управе Нађмеђер, деценију после, гробље је колико-толико уређено. Њиме доминира капела подигнута између два рата. На њеном источном зиду насликана је, у јаком колориту, представа Христовог распећа, рад Бојана Радовановића. На поду су остаци више надгробника који служе као постоље за свеће и венце.

Др Ненад Лајбеншпергер прикупио обимну грађу, Фото Лука Николић и РЗЗСПК

Одавде, од капеле води стаза до постамента трапезоидног облика са мермерним латинским крстом на врху (!) и натписом "Српским мученицима 1914-1914". Исте 2003. године и прве обнове гробља у Нађмеђеру, постављена је још једна плоча. На словачком и српском потомци жртава подсећају на своје страдале претке:

- На овом месту почива 5.153 српских мученика и војника који су живот изгубили у заточеништву у логору Велики Међер.

Испод година робијања и страдања наглашено је "Вечна слава!" и потпис "Српски народ".

На капији гробља с леве и десне стране, на две огромне црне мермерне плоче, златним словима су урезана имена страдалих које повезује велики православни крст. Исто тако уклесан и златном бојом обојен.

Међу четири највећа гробља

ИЗМЕЂУ два светска рата у Међеру је подигнут споменик жртвама овог заточеништва. Историчари и Архив Војводине оставили су документацију у својим истраживачким радовима и публикацијама за поколења. Овај меморијални комплекс,сврстава се међу четири највећа српска војничка гробља која се налазе изван Србије: Јиндриховице, Зејтинлик, Маутхаузен па Међер.

Полигон за псе и скрнављење

Деведесетих година у којима је српски народ жигосан са свих страна, и гробља јунака из Великог рата којима се дивио цео свет и пред њима скидао капу, поделила су судбину њиховог потомства. Тако је део гробља у Нађмеђеру, 1993. изнајмљен овдашњем кинолошком друштву, као простор за обучавање паса. Приликом "сређивања" дела гробља за ту намену, уклоњен је известан број надгробних споменика. Вест о невиђеном скрнављењу узнемирила је српску и црногорску јавност. Интервенисала је Влада у Београду и тај простор је сређен и враћен гробљу.

Фото: Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE