МЕДИЈИ ЖАЊУ ОНО ШТО СУ ПОСЕЈАЛИ: Суноврат Гутембергове галаксије - новинарство професија која одумире

Написао: Удо Улфкоте ( Из књиге „Купљени новинари“)

14. 01. 2024. у 07:00

ЗАМИСЛИТЕ да је 25 одсто становништва у некој земљи емигрирало у неколико месеци. И, разуме се, више не плаћају порез. И да се одлив становништва настави тим темпом и у следећих неколико месеци. Који би био резултат? Држава би престала да постоји. Без прихода од пореза, нема буџета, а онда нема ни државе.

МЕДИЈИ ЖАЊУ ОНО ШТО СУ ПОСЕЈАЛИ: Суноврат Гутембергове галаксије - новинарство професија која одумире

Новинске издавачке куће, једна за другом, су пред банкротом, Фото Танјуг, АП, ЕПА,Супербус, РТС, РТВ, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

Нешто слично се дешава и са водећим, најутицајнијим листовима. Финансијери штампе, а то су претплатнци и они који редовно купују новине на киосцима, гласају новцем. У јулу 2014. један часопис је известио о невероватним драматичним губицима на киосцима у другом тромесечју те године и то за следеће листове: FAZ, Die Welt и Handelsblatt. "Велт" и "Ханделсблат" изгубили су петину тиража, а FAZ чак четвртину купаца! "Ханделсблат" се продаје у тиражу од 5.000 примерака дневно...

Негативни тренд се наставља. Водећи медији добијају јасан одговор од грађана. Да будем јасан: "угледни" медији жању што су посејали. Даве се у сопственом смраду и бљувотинама. Пад тиража нема везе са интернетом, како се тврди. Људи би могли, ако не купују новине на киоску, или се одричу годишње претплате - да масовно узимају електронска издања "квалитетних медија". Али, народ то не чини! Доста им је примитивне пропаганде. Грађани су показали "угледној штампи" да, ипак, нису толико неписмени и глупи. Немачка штампа доживљава највећи кризу откако постоји а новинаре масовно отпуштају. Немачки завод за запошљавање 2012. признаје да су новинске издавачке куће једна за другом пред банкротом, а на улици се нашла маса "квалитетних новинара".

Прогноза је да ће од данас, када пишем ову књигу, па до 2022. сваки седми новинар остати без посла. Редакције су знатно смањиле број сарадника. Новинари постају професија која изумире, као што су нестајали сарачи, обућари или самарџије. Новинари постају социјални случајеви. Срљање у пропаст, чини се, незадрживо је. Лист Rheinische Merkur престао је да постоји 2010. Већ је имао дефицит од неколико милона евра.

Фото Танјуг, АП, ЕПА,Супербус, РТС, РТВ, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

НА РЕД ПОСЛЕ "Рајнише Меркура" је дошао на Financial Times Deutschland, који је 2000. основала хамбуршка медијска компанија "Грунер + Јар". Био је једна од најугледнијих немачких економских новина. Читала га је немачка финансијска елита. Банкротирао је 2012, и 300 новинара је изгубило посао. Привредни лист Capital, основан 1962, такође издање "Грунер + Јар", имао је тираж 293.000 у 2000. години и око 137.000 у 2014. Тираж је пао за више од половине. Будућност листа не изгледа ружичасто. Часопис за пословне људе Impulse, основан 1980, такође издање "Грунер + Јар", продат је у јануару 2013. Само Financial Times Deutschland донео је издавачкој кући "Грунер + Јар" губитак од 250 милиона евра.

Логично је да новинари и медијске куће од уложеног новца не праве губитке. Али управо је то што већина њих ради годинама. "Франкфуртер рундшау", основан 1945, и политички левичарски од самог почетка, направио је губитак од око 19 милиона евра 2012. а претходне 2011. чак 20 милиона евра. Концепт је био да лист политички подржава СПД и пропао је. После 66 година постојања "Франкфуртер рундшау" је банкротирао. Од 2011. још је излазио, али само као регионални лист. Две године касније, 2013. године престао је да постоји. Банкрот листа значио је, наравно, и масовну незапосленост новинара. Свега неколико уредника тих дневних новина преузели су други медији. Некада реномирани "Франкфуртер алгемајне цајтунг" (FAZ) има само 208.000 претплатника и дубоко је у минусу.

Повећања плата новинарима су отказана за неодређено време. И FAZ стоји пред банкротом.
Abendzeitung из Нирнберга, после 93 године, 2012. престао је да постоји, а 35 новинара је изгубило је посао. Лист дуге традиције Mnchner Abendzeitung у пролеће 2014. престао је да постоји. Имао је губитке од 70 милиона евра . Преко ноћи 115 новинара остало је без посла.

У јануару 2013. медијска група WAZ најавила је да ће од фебруара затворити редакцију листа Westflische Rundschau. За пет година изгубила је 50 милиона евра. General-Anzeiger из Бона затворио је дописништво у Берлину 31. децембра 2013. са надом да ће уштедети око 400.000 евра годишње. Три берлинска дописника су остала без посла. У марту 2014. Westdeutsche Zeitung је објавио намеру да преполови број новинара са сто на педесет.

* * * * * * * * *

Машина робот против мејнстрим медија

ШЕФОВИ МЕДИЈСКИХ кућа очевидно не виде суштину промена. Нарочито упадљив пример је један од издавача "Франкфуртер алгемајне цајтунга" Вернер Д'Инка. Поводом престанка изласка "Франкфуртер рундшау", написао је: "А када нестану последње пристојне новине, преостају само новине које објављују трачеве и кафанске приче." Шта за тог издавача FAZ значи "брбљање", а шта озбиљно новинарство? Какав је то застарели поглед на свет из, рецимо, прошлог 20. века? Као млади уредник FAZ 1980-их, још увек сам стајао поред колегинице Д"Инке у уредничком тиму FAZ. У то време смо писали добрим старим механичким "шрајбмашинама", а новине су излазиле из штампарије где је олово било најважније средство за штампање. То је била епоха штампе и олова. Од тад се штампа променила. Али Д'Инка није у довољној мери припремила новинаре и запослене за надолазеће, нагле дигиталне промене. Да ли неког чуди што је некад успешни дневник као "Франкфуртер алгемајне цајтунг", са таквим руководиоцима као поменута Д'Инке, доживео неуспех и можда ће ускоро да банкротира? Многи новинари, очигледно, немају високо мишљење о сопственом раду. Не цене сами себе. Не би платили ни пени за то. Имамо резултате анкете 1.300 новинара:

"Оно што, међутим, јесте изненађујуће - да многи новинари нису уверени у вредност свог рада, односно медија за које раде пуно радно време. Њих 38 одсто каже да не би хтели да дају новац за читање онлајн издања медија у коме раде, само 44 процента је "сигнализирало спремност да плати", као што сам рекао; за свој медиј 17 одсто испитаних не зна или не даје никакве информације.

Фото Танјуг, АП, ЕПА,Супербус, РТС, РТВ, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

ПА АКО САМИ новинари нису уверени у вредност свог рада и не желе да га плате, како очекују да их цене читаоци? Будућност журнализма изгледа мрачна у земљама немачког говорног подручја. Уместо да критички сагледамо ситуацију - и даље слушамо самохвалисање. Ако желите да знате шта наши "квалитетни новинари" могу да очекују, довољно је да баците поглед на Сједињене Државе. Кључна реч, која забрињава Европљане, јесте "новинарство робота". Један портал о тој појавио писао је 2014. године:

Аутоматизовано новинарство одавно постоји у Сједињеним Државама. Forbes, на пример, има цео блог који је попунила америчка фирма Narrative Science. Рачунар, односно компјутер самостално пише годишње извештаје о расходима и приходима фирми. Недавно Los Angeles Times покушао да уведе нови пројекат. Реч је о пројекту Quakebot. Он објављује извештаје о земљотресима у читавом свету. Све што пређе одређену јачину, све се објављује. Аутоматизовано новинарство робота најпопуларније је у спортском извештавању.

Statsheet.com је специјализован за вести из кошарке. Универзитет Northwestern објављује вести за бејзбол. Оно што многим новинарима звучи као футуристички сценарио из далеке будућности, већ се тестира иза кулиса и у самој Немачкој. Овде су и новинари-роботи у успону. Агенција за комуникације у Штутгарту развила је "софтвер" који може да формулише чланке на основу великих количина података, без интервенције уредника.

Машина-робот ускоро ће се такмичити са најмоћнијим мејнстрим медијима. Све што вам тада треба јесте неколико искусних, главних "алфа новинара" који одређују правац политике редакције и главне смернице текстова, а машине-роботи, компјутери онда раде све остало.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!