НА ПРЕТЊЕ ИЗ ЗАГРЕБА О ОДВАЈАЊУ БЕОГРАД ОДГОВОРИО "АМПУТАЦИЈОМ": Представници "Пречанских" Срба у заједничком фронту са Хрватима

У ДРЖАВНОЈ кризи која је наступила у лето 1928. године, када су у Хрватској све чешће истицани захтеви који су наговештавали сецесију, у Београду се на то одговорило на идеју о "ампутацији".

Стјепан Радић и Прибићевић, Фото Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, "Фејсбук" и "Википедија"

Влади и краљу стизали су поверљиви извештаји како су се посланици Сељачко - демократске коалиције (СДК) разишли по народу, држе тајне конференције и припремају народ на отцепљење и стварање независне државе. Опасност је сада била утолико већа што су представници Срба у Хрватској били у заједничком фронту с Хрватима, чиме се обезбеђивала територијална целовитост "тисућљетне" Хрватске. О томе је јавно говорио и један од првака СДК Предавец:

"Србија и Хрватска два су засебна свијета. Наши преци бејаху паметнији, јер нису, унаточ тисућгодишњем суседству, хтјели заједничку државу са Србима. Такова је заједничка држава и у будућности немогућа." Из тих претећих порука, у владиним круговима извлачили су се закључци да: тако више не иде. Сматрало се да, ако може неколико револверских метака да поремети сав однос, уздрма целу државу, боље је да се за времена све то пресече. Не жели се грађански рат, ни ванредно стање, али ни федерација, ни персонална унија. Најбоље је да се поделе у миру и споразуму као некада Норвешка и Шведска. Повући ће се са демаркационе линије и благовремено обавестити пријатељске земље... Министар иностраних послова Маринковић рекао је чехословачком посланику да влада помишља да предложи Хрватима једно потпуно одвајање, као боље решење него да се продужава такво стање.

Опозиционо кретање првака Сељачко-демократске коалиције (СДК) будно су пратили агенти Коминтерне, који су се размилели по Хрватској. Један од њих, с псеудонимом "Ђузепе", послао је у Москву карту будуће велике Хрватске и детаљан извештај са збора СДК у Сиску, подвлачећи нарочито да је "револуционарну и екстремистичку изјаву" вођа Коалиције поздравило 15 хиљада сељака. Разговарао је с Влатком Мачеком, Антом Трумбићем, Антом Павелићем и Светозаром Прибићевићем, који је, према извештају овог бољшевичког агента, својом одлучношћу на њега оставио највећи утисак.

И Мачек и Прибићевић су се јавно ограђивали од веза с комунистима, али су се користили њиховом активношћу за стварање што већег незадовољства у народу. На збору у Сиску они су најавали да ће за постизње постављених циљева морати размислити и о употреби "других средстава", осим легалних. На директно питање британског посланика која су то средства, Мачек је околишао да одговори, да би најзад рекао да је, "како се ствари развијају, вероватно револуција једина могућност". Према извештају секретара КПЈ, Анте Трумбић је очекивао моралну и материјалну помоћ Совјетске русије, како би хрватски народ "извојевао" отцепљењем од Србије своју хрватску државу. Поклоњена је пажња и спремности СДК да поведе и оружану борбу, ради чега су се, наводно, у Хрватској формирале војне јединице, али су недостајала финансијска средства за набавку оружја. На IV конгресу КПЈ, одржаном у Дрездену крајем новембра, донети су закључци да се подржи борба за отцепљење и стварање независних република: Хрватске, Словеније, Македоније и Црне Горе...

* * * * * * * * * * *

Скривен микрофон у Радићевој болничкој соби

КРИТИЧАН дан, када је требало да се та ствар преломи, био је 7. јул 1928. Радић се спремао да напусти Београд и тим поводом ширене су вести да би он могао у Загребу да прокламује отцепљење Хрватске. Као одговор на то отпочела су саветовања у Двору, као и седница владе. О томе шта се стварно збивало те ноћи 7. јула, постоји доста изворних података, који се донекле поклапају и надопуњују. С њима се подудара и казивање самог краља Александра вајару Мештровићу док му је овај вајао бисту:

"Дошли су ми са више страна говорити, како се Радић жели вратити у Загреб и како кани, кад стигне тамо, прогласити своју републику" - започео је краљ своје казивање о тој драматичној ноћи.

- "Да сам, дабоме, био узнемирен и звао сам поједине шефове партија понаособ да чујем њихова мишљења. Али, будући да из њихових мишљења нисам могао добити јасну слику ни о могућем Стипином потезу, као ни о том шта би у том случају требало учинити, сазвао сам их све заједно увече 7. јула. Председавао сам седници и упутио свакоме питање да ми каже о могућности таквог Радићевог потеза. Најпре сам питао Корошца, и он ми је одговорио да је лако могуће да то Радић уради. Затим сам питао Мехмеда Спаху и он ми је одговорио да се нада да то Радић неће учинити, али да он не би могао потпуно искључити.

Исцртана линије границе по којој би ишла „ампутација“ Хрватске, Фото архива Југославије

ОНДА сам упутио питање Љуби Давидовићу, као најближем према Радићу да чујем шта он мисли о тој могућности. Он ми је одговорио да је једнако могуће да Радић то уради у својој повређености, као и да се уздржи од таквог тешког и опасног корака.

- Ви мислите, господине Давидовићу, да је та евентуалност у педесет посто могућа? - рекох.

- Јесте и са шездесет посто - одговори Давидовић.

- Па шта ви мислите - питао сам чика Љубу.

- Шта треба да се уради у том случају? Да признамо готови чин одцепљења, или да га силом спречимо?

- Дабоме, да ће се морати спречити.

Ја сам на то рекао да пре тога треба наћи начина да до тога не дође, јер да ја нећу никада пристати на то да моја војска изађе из касарне и да пуца у грађане.

"После тога", наставио је краљ, "прекинуо сам седницу и позвао к себи Светозара Прибићевића, као Радићевог сарадника и подпредседника те њихове Коалиције, па сам му рекао:

- Господине Прибићевићу, идите Радићу у Санаторијум, па му изручите моју поруку да немам ништа против тога да иде у Загреб, али да пре тога да изјаву да је за државну целину, а како ће се преуредити, да ћемо приступити преговорима кад он оздрави. Ако не буде хтео пристати, он онда нека уради како мисли да је боље за Хрвате. А вама, господине Прибићевићу, кажем да војска неће изаћи на улицу да пуца у народ. Ја ћу војсци наредити да се повуче, а ви и Радић чините шта мислите и носите одговорност за одвојену Хрватску.

На то ми је Прибићевић рекао:

- Препустите, молим вас то мени, а ја ћу са Радићем и Хрватима свршити онако, како сам с њима свршио иза слома Аустроугарске.

- Видите, да није било добро свршено, а Радић је главни фактор тамо код вас у Хрватској.

Однесите моју поруку, а ја ћу сачекати да ми донесете одговор.

ОТИШАО је и искривио моју поруку Радићу, рекавши му да га нећу пустити да иде у Загреб пре него да изјаву да је за јединство, а буде ли се у томе предомислио да ћу повући војску у Срем и Босну, одвести из Хрватске све вагоне и локомотиве, а онда Радић и Хрвати нека се прсају, како знају у тој њиховој републици.

Зато сам, кад се Прибићевић вратио, наредио Јанковићу (министру Двора) да прибележи наш разговор. Кад је Прибићевић протестовао, рекао сам да немам више у њега поверење, јер да он изврће речи. И онда је Јанковић бележио Прибићевићеву изјаву, у име Сељачко-демократске коалиције, као што знате."

На Мештровићево питање ко је њему, краљу, саопштио њихов разговор у болници кад није било сведока и да ли је сигуран да му је тачно саопштено, краљ је одговорио:

"Ја сам разговор имао после пола сата. У Радићевој соби био је скривен један микрофон.

После тога знате како је текло. Радић није прогласио републику, него је, сиромах, умро, давши ону изјаву..." Све је то речено када су догађаји о којима је реч већ минули. Краљ је говорио опуштено и свакако није било опортуно да се каже како је иницијатива за "ампутацију" долазила са српске стране.

* * * * * * * * * * *

Александар није хтео никакав рат са Хрватима

КЉУЧНИ човек у свему томе, као посредник између краља и Радића, Светозар Прибићевић обелоданио је планове о "ампутацији" већ током септембра у једној политичкој кампањи, у којој је за такве планове оптуживао представнике тадашње владе. У име њих одговорио му је вођа демократа Љубомир Давидовић да су разговори у Двору 7. јула имали само ту сврху:

"Да се представници Сељачко-демократске коалиције (СДК) отворено запитају, јесу ли они за ампутацију или не... Онога тренутка, када је одговорено да СДК није за ампутацију, то питање је скинуто с дневног реда, пошто га ми нисмо ни покренули. Њега су поставили господа из СДК својим држањем и својим изјавама."

Стјепан Радић и Влатко Мачек, Фото Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, "Фејсбук" и "Википедија"

У једној забелешци француског Министарства спољних послова, која је сачињена на основу података које је доставио Анте Трумбић, тврди се нешто што би требало да оправда само потписивање изјаве СДК којом се изјашњава о интегритету земље. У њој се тврди да је Прибићевић већ током прве аудијенције потписао једну изјаву у којој се он, и без сагласности Радића, у име СДК, изјашњавао о лојалности интегритету државе, али да је после тога поново телефоном позван у Двор и том приликом краљ је тражио од њега да потпише другу изјаву, у којој СДК пристаје на народно јединство, чиме се желело да се она политички компромитује. Прибићевић се, наводно, опирао да тако нешто потпише, али, пошто је краљ наступио са крајњом раздражљивошћу, под тим притиском, он је ту изјаву потписао. Очигледно, то је једна хрватска верзија, намењена иностранству, којом се желело да се сам Радић дистанцира од изјаве СДК о прихватању државног интегритета.

МНОГО година касније у својој памфлетској књизи Прибићевић је своје пријеме у Двору поводом "ампутације" приказао нешто друкчије. Приликом прве аудијенције 7. јула краљ је почео да му чита некакав текст, написан на плавој хартији и пошто је он приговорио, краљ је одложио папир и отпочео: "Хтео сам да Вам прочитам да буде тачније. Али могу исто тако и да Вам кажем. Господине Прибићевићу, изгледа ми да г. Радић одлази сутра у Загреб.

Анте Трумбић, Фото Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, "Фејсбук" и "Википедија"

Молим Вас да му предате моју поруку да сутра може у Загребу да прокламује расцеп. Ми више не можемо да останемо заједно са Хрватима. Нећу да имам никакав рат са Хрватима.

Пошто не можемо да останемо заједно, боље је да се раздвојимо. Боље је да се растанемо у миру као Шведска и Норвешка. Ако Радић прима мој предлог он сутра може да прокламује одцепљење. Ми ћемо отуда повући наше трупе, и оставићемо само неколико јединица на граници, да не може да се каже да смо те крајеве оставили Италијанима. Па кад тамо буде урађена народна одбрана, повући ћемо и те јединице." Када се Прибићевић, "запрепашћен" таквом изјавом, успротивио, позивајући се и на међународне уговоре, краљ је одговорио:

"Не би било тако великих тешкоћа, као што Ви мислите. Велика већина Срба остаће у својој држави, која ће бити мања, али хомогенија, и много јача, него данашња. Са Хрватима се заиста не може наставити. Видите шта је учинио тај Франгеш и сва та хрватска културна друштва." (Франгеш је потписао једну изјаву у којој је објављен бојкот Србије у културном погледу.)

КРАЉ је даље наставио: "Видите, Ви одбијате мој предлог. Међутим, влада непрестано прима телеграме, у којима је обавештавају да стране владе питају: да ли смо ми једна држава или не. И влада је такође учинила овај корак, да би то питање било решено. Пошто Ви нећете раставу, то значи да је неће ни Радић. Па шта онда можемо да учинимо?"

Прибићевић је онда самоиницијативно предложио да се да каква изјава "ради учвршћења нашег положаја у иностранству", уверен да ће је и Радић одобрити. Поново је позван у Двор око 11 часова. Примио га је секретар министра Двора Крстић с већ написаном изјавом.

Пошто је Прибићевић протестовао, краљ ју је поцепао и тражио је од њега да сам издиктира изјаву Драгомиру Јанковићу.

* * * * * * * * * * *

Политички одговор на претње из Хрватске

ИЗЈАВА, којом се прваци СДК изјашњавају за државну целину објављена је сутрадан. И поред тога, краљ још неко време није одустајао од своје замисли: "Видите, господине Прибићевићу" - рекао му је два дана касније - "Ви нећете да признате, да је најбоље да се одвојимо од Хрвата. Са оним што ће нам остати, имаћемо бар чврсту државу. И мој покојни отац ми је често говорио да се са Хрватима не можемо споразумети, да су то вековни непријатељи Срба и да са њима не можемо водити заједничку политику. Размислите још о томе".

Прибићевићеви подаци нису у појединостима прихватљиви већ самим тим што је написао и књигу о краљу Александру с циљем да га прикаже као лукавог и неискреног човека и самодршца. Посебно делује неуверљиво да је краљ просто нудио Радићу и терао га да иде у Загреб и да прокламује хрватску републику. Који би то политички човек тако изненада поступио без довољне и темељите припреме? Аргументација краљева о могућој "ампутацији" Хрватске, коју је он изнео у разговору с Прибићевићем, била је само један адекватан политички одговор на хрватске претње о сецесији. Наговештај разлаза с Хрватима требало је да мобилише Србе у Хрватској да се окрену својој матици.

Др Мехмед Спахо, Фото Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, "Фејсбук" и "Википедија"

ПЛАНОВИ о "ампутацији" постали су тада ризични. Не само што се није знало како би на то реаговали Срби у Хрватској него, пре свега, што распад Југославије не би био добро примљен међу њеним савезницима у Европи. Тим распадом изменила би се констелација земаља Средње Европе и Балкана и цео проблем би се нашао пред западноевропским силама, које су већ чиниле значајне уступке Мусолинијевој Италији у њеном продору према Истоку, заправо према Балкану. Чак и кад би западне земље прихватиле стварање нових државица на Балкану, те творевине постале би лако оруђе Италије, подстакле би и ојачале реваншистичке тежње Мађарске, Аустрије и Бугарске, те би и нове границе увећане Србије биле угрожене. Остало је и питање да ли би се ампутацијом решио српско-хрватски спор, или би се он, можда, још више заоштрио.

АЛЕКСАНДАР је имао ту особину да је лако прелазио преко тешких и критичних тренутака као да се нису ни догодили и брзо се прилагођава новој ситуацији. У разговору с једним британским публицистом рекао је да ампутација "није тренутно спорно питање", јер је не желе ни Срби, ни Хрвати. Ипак, наставио је, пола света очигледно мисли да Хрвати желе ампутацију, а друга половина верује да присиљавамо Хрвате на то против њихове воље.

Иван Мештровић , Фото Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, "Фејсбук" и "Википедија"

Краљ је одбацио неке коментаре у страној штампи да су Хрвати прогоњени од српске већине као "апсурдне и нетачне", подсећајући да они, по уставу, уживају сва права као и Срби и Словенци, а у оквиру Југославије стекли су у различитим међународним уговорима повлашћени третман, иако су се све до краја 1918. године борили на страни Централних сила као поданици.

Препоручујемо

Друштво

0 6

БУЂЕЊЕ НАРОДА РАСУТОГ ПО РАЗНИМ ЦАРСТВИМА: Просветитељи први заговорници обнове Српске државе

27. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 2

СЛОБОДА ИДЕЈА ВОДИЉА И СМИСАО ЖИВОТА

26. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКО И ПРИРОДНО ПРАВО НА СРПСКОЈ СТРАНИ: Од ослобођења и уједињења јужнословенских народа до идеје отрежњеног Југословенства

24. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

ЗАМАХ ИДЕЈЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ: Еволуција српске националне државотворне и политичке мисли

23. 12. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације