КАДИЋИ ОСВЕТИЛИ СИЛОВАНЕ ДЕВОЈКЕ: Данило Петровић Зеко није наследио господство стрица владике Рада

ДАНИЛО Петровић Његош, син брата од стрица владике Петра Другог Петровића Његоша, изабран је од младог, оболелог владике да га замени на владичанском трону.

Мали Зеко, Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

Његош је изгледа желео да Црну Гору учини световном државом, па је Павла, сина рођеног брата, припремао у Русији за књаза Црне Горе. Павле је, међутим, у Русији умро. Када је умро и Његош, двадесетчетворогодишњи Данило нашао се у сукобу са снажном опозицијом, коју је успео да надвлада. Прогласио је Црну Гору световном државом, а себе кнезом.

Интелигентан и даровит, Данило због нижег раста и разних других особина није пленио пажњу нити изазивао одушевљење међу естетски осетљивим сународницима. Исидора Секулић, знаменита српска књижевница, писала је са дистанцом од безмало једног столећа:

"Овај, гле, као да се откинуо од клупчета! Свршено с лепотом и стаситошћу; од светости Петра Првога ни трага; од поезије Петра Другога ни трага. Сабијен, тучкаст, пепељав плавушан, велике главе, зелених очију, грубих црта, неинтелектуалних црта, стиснутих уста без осмејка, у фотељи седи нескладно сувише усправљен, далеко од наслона; мишице му одвише дуге, мишићи у ногама готови на устајање, као да је логор око фотеље. Поглед хладно горд, решен, мало љут. Господство Петровића одсутно. Отменост владика била и прошла. Књаз и енергија; политичар и програм. Воља и заповест гвоздени, ако треба, зли.

Писао је Црногорцима који су имали да сврше неки посао: "Пазите шта говорите, немојте да блејите јер ако вам дођем тамо, камен на камену неће остати. То знадите, и да сте здраво." Неумољивост се прострла у Данилу на портрету од ножних прста до чела". Остаће загонетка зашто се Његош определио да баш њега устоличи за наследника на владичанском трону, али је извесно да је он веровао у њега и, кажу, често понављао: "Ако остане онакав какав је, чуће га цијела Европа."

Због тога што је био мали растом, сународници су га назвали Зеко, а касније је овом надимку додата и једна особина - "манити" (махнити).

После проглашења кнежевине, Црну Гору је напала велика османлијска војска под командом Омер-паше Латаса. Упркос јуначкој деветодневној одбрани манастира Острог под командом књажевог брата војводе Мирка, напослетку је само руска интервенција спасла Црну Гору од пропасти. Током наредних година књаз је извршио бројне реформе. Поред законика који је обнародовао 1855, увео је модерну државну управу. Радио је на централизацији земље, искорењивао крвну освету, забрањивао отмице девојака, прекинуо са обичајем одсецања непријатељских глава и њиховог излагања. За време владавине књаза Данила извојевана је и победа на Граховцу - једна од најсјајнијих победа у историји Црне Горе.

Ипак, овакву политику пратиле су бројне суровости: похара Куча, гушење незадовољства у Бјелопавлићима, те прогон Пипера... У Кучима су убијана деца у колевци и старци. [...]
Похари Бјелопавлића претходио је Тројичиндански сабор одржан испред манастира Острог. Било је позно пролеће 1854, књаз Данило је са свитом и француским вицеконзулом у Скадру стигао у Острог на велики, тродневни сабор. Владар је убрзо наредио да буде изабрано тридесет најлепших девојака и младих жена. Требало је да оне током вечери играју коло заједно са тридесет књажевих гардиста - перјаника. Ово је било виђено као почаст и допринос светковини на којој је учествовао и страни дипломата. Испред Доњег манастира је увече наложена велика ватра. Уместо представе за бирану публику, уследило је силовање лепотица. Књазу се свидела Даница Павићевић, млада и лепа жена свештеника Пунише Павићевића. Потекла из рода Кадића, познате бијелопавлићке породице, имала је брата Тодора. Даница је била позната по лепоти. Можда су је, поредећи је с вилом, звали Вилајета. Одвели су је у књажеву собу, где ју је он на силу обљубио. Уследила је јавна саблазан, Бијелопавлићи су се ускомешали, али књаз је удату жену одвео на Цетиње. Када се следеће године оженио, књаз Данило је Вилајету преудао за шурака свог брата Мирка.

* * * * * * * * *

Књажева кривица је била претешка за земљу

РУСКИ ИЗАСЛАНИК из Беча Коваљевски писао је неколико недеља касније књазу Данилу:

"Ви знате моје мисли и осјећаје за слична дела. Ја Вам понављам, што сам Вам толико пута зборио: штедите крв православних и не прибегавајте окрутним мерама; не заборављајте, и ако се Црногорци буне, да то није из њихове главе већ по интригама које долазе изван граница црногорских."

Била је то велика срамота. Она је посебно погодила Тодора, двадесет четири године старог Вилајетиног брата. Књаз је после догађаја под Острогом почео да прогони Бијелопавлиће, а посебно Вилајетиног мужа и брата. Тодор Кадић је био једини син међу седам ћерки својих родитеља, па је због тога вероватно на све ово гледао с посебним осећањима и обавезом. Он и његов зет морали су да потраже спас у Османлијском царству. У Цариграду је нашао и убио брата новог мужа своје сестре, који је у то време обављао дужност црногорског конзула.

Потом је отпутовао ближе Црној Гори. Шест година касније, 12. августа 1860. дочекао је књаза, који се са супругом одмарао у Прчњу. Тог дана владар и његова пратња боравили су у Котору. На пристаништу, управо кад су се укрцавали да се врате у место свог одмора, Тодор Кадић је из гомиле испалио метак из кубуре. Причало се да је тај куршум био уроњен у змијски отров. У сваком случају, књаз је тешко рањен, па је после неколико сати подлегао рани у једној которској кући. Кадића је у бегу из града ухватила аустријска полиција.

Тодор Кадић , Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

Аустријске власти осудиле су Кадића на смрт. У судским списима стоји и његов опис:

"Тодор Кадић, Алексин син, из Боана у Бјелопавлићима, Црна Гора, стар 30 година, висока стаса; коса, очи обрве и брци црни, висока чела; нос, подбрадак и уста правилна, лице обло и од краста оштећено, чврстог тјелесног састава, погледа живог, обличја генијалног, мајестозног хода; православне вјере, ожењен, с породом, посједник. Говори: српски, италијански, арбанашки, понешто турски, а пише српском ћирилицом."

Пред судом у Котору Кадић се држао храбро. Напослетку је изјавио:

"Ја сам смрт заслужио, моје кривице и оне књажеве биле су претешке земљи, па је морала да нас прождере. Обојица смо били кривци и ето нас домало обојица под земљом, али ја умирем с једном жалости што сам пролио невину крв. За вријеме мог бављења у Цариграду убио сам, без икакве његове кривице, брата онога који се по наредби Књажевој оженио мојом сестром."

Није се поколебао ни на губилишту. Одбио је да му приликом вешања оставе капу на глави, пред Божји суд је желео да стане гологлав. Помолио се кратко, а према прецизном запису џелатовом, издахнуо је на вешалима после два минута ропца.

Књажев брат војвода Мирко извршио је после тога прогон Кадића. Исте ноћи када је убијен књаз, у њиховом родном месту Боану без суда је убијено двадесет и троје Кадића. Поједини аутори тај број учетворостручују. Преживели, они који су били одсутни из села због сточарских послова и пољских радова, напустили су село које је од тог времена опустело.

Неки су прешли у Васојевиће и Дробњаке. Мењали су презимена да би избегли освету црногорске власти. У Беранама су постали у Кљајићи, Раднићи или Шћекићи, у Шавнику Пешићи. Сачували су само славу Свету Петку. Део Кадића прешао је османлијску границу населивши се у Спуж, Никшић, Бијело Поље, Лешак, Средачку Жупу, Враку, Тетово, широм Босне. У Бијелом Пољу и Босни прешли су у ислам.

Писци су касније узроке за атентат налазили у личној мржњи коју нису објашњавали и политичким разликама. Препознавали су је интересу непријатељских великих сила које су, наводно, златом платиле убицу. Неки су оптуживали Аустрију, а у наше време и Кнежевину Србију.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ЉУДИ КОЈИ СУ ОТВАРАЛИ КАПИЈЕ СЛОБОДЕ: Подсећање на заборављене српске великане - ко су били: Јеврем Грујић, Стојан Новаковић, Јован Мишкови

06. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 6

КРАЉ НИЈЕ ДОЗВОЛИО ДА СРБИН ПУЦА НА ХРВАТА: Укидање Устава и распуштање Скупштине да би се сачувала држава

03. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 1

КРАЉ НУДИ СТЈЕПАНУ РАДИЋУ МЕСТО ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ: Политичке последице злочина Пунише Рачића у Скупштини

01. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 4

СЛОБОДНА ШТАМПА ПРОТИВ ХУМОРА И САТИРЕ: Скривена истина - алфа-новинари у функцији моћне елите

12. 01. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације