СУМЊЕ У СМРТ ИСТАКНУТИХ СРБА: Шта спаја судбине цара Душана, патријарха Варнаве, Крцуна и Милошевића
СУМЊЕ у смрт владара често су имале већи историјски утицај чак и од бруталних убистава.
У српској историји, упркос истраживањима, документима, исповестима сведока, остале су до данас неразјашњене чињенице о одласку једног броја великих личности: јесу ли отровани, да ли су им припремана убиства? Међу њима су и смрт цара Душана, патријарха српског Варнаве (1937), познатог комунистичког вође и генерала полиције Слободана Пенезића Крцуна (1964), па и смрт председника Србије Слободана Милошевића у ћелији Хашког трибунала (2006).
* * * * * * * * *
Цар Душан Силни
ИЗВОРИ не говоре да је цар Душан умро насилном смрћу. О томе не сведочи ни првом српском цару ненаклоњена народна поезија. Штуре вести говоре да је цар преминуо 20. децембра 1355. Ништа више ни мање. Ипак, логично размишљање, тако опасно у историографији када њиме надомешћујемо непостојеће изворе, наводи на помисао да нешто није било уреду с царевим животним концем. Пре свега, реч је о статистици - животном добу српских владара. Душан је живео између 43 и 47 година. Душанов отац Стефан Дечански живео је око 55 година, а његова смрт је, према општем уверењу, била насилна. Деда Милутин умро је 68. години, прадеда Урош у 54, чукундеда Стефан Првовенчани достигао је 61. годину живота, а родоначелник династије Стефан Немања животом је заокружио безмало читав 12. век, преминувши у 85. години.[...]
ЦАРЕВИ земни остаци пренесени су из његове задужбине код Призрена у Београд и данас се налазе у Цркви Св. Марка. Српска православна црква до данас није дозволила научно испитивање земних остатака, што би свакако дало одговор на питање о смрти српског цара, које је за савременике било мање упитно него што је данас случај.
Као слику тог става наведимо један недавни интернет пост. Извесни Милош Станић је на интернет сајту Животне приче и монаси шаолина објавио следећи текст: "Историчар Рене Ристелхуебер каже да су Грци отровали цара Душана управо када је кренуо на Цариград са чак 80.000 људи. Претходно је Душан освојио Адријанопољ (Једрене). Рене каже да би историја света била писана другачије да је Душан успео. Овај историчар сматра да су Грци отровали цара Душана у тренутку када је могао потпуно да превлада...
* * * * * * * * *
Патријарх Варнава
ВАРНАВА Росић био је дете свог времена. Србин из Пљеваља, рођен у време османлијске власти 1881, завршио је Богословију у Призрену. После је прешао на Духовну академију у Санкт Петербургу, где се и замонашио. Школовао се у Цариграду, где је служио као свештеник при посланству Краљевине Србије. Помоћник патријаршијском епископу Грку у области Вардарске Македоније постаје 1910. Касније преузима дијецезу, а након балканских ратова и две. Прелази са српском војском преко Албаније.
Након рата, после десет година епископске службе, постаје митрополит скопски. Коначно, 1930. је изабран за српског патријарха.
У тешким временима европских ратова и успона тоталитаризма и кризе у југословенској држави, патријарх Варнава реорганизовао је цркву, доневши њен Устав. За његовог патријарховања започела је градња Цркве Св. Саве на Врачару.
Пред највећим изазовом СПЦ се нашла 1937. Тада је влада Краљевине Југославије усвојила Конкордат, споразум са државом Ватикан о статусу Римокатоличке цркве. Југославија је била етнички мешовита, било је то време кризе државе, са експанзијом хрватског националног покрета. Председник Владе Милан Стојадиновић мислио је да ће овај документ проћи као "писмо на пошти", присећајући се како је у Краљевини Србији, чија је католичка заједница била малобројна, уочи Првог светског рата о Конкордату преговарао Лујо Бакотић, Србин католик.
СУКОБ Владе и православне цркве је велики и отворен. Патријарх у божићној посланици (7. јануара 1937. по Новом календару) критикује Владу. Влада настоји да текст посланице не буде у целини објављен. Криза расте све до лета... Литију коју је црква заказала за 19. јул 1937. напала је жандармерија. Међу десетинама рањених било је свештеника и епископа.
Свега четири дана после литије, у болници је умро патријарх Варнава. Сумњу да је отрован изнела је у свом саопштењу сама црква.
Ипак, до данас је остала сумња. Поставља се питање чему ово убиство када је став СПЦ по патријарховој смрти радикализован, а Влада је 1938. одустала од Конкордата?
Према сведочењу ћерке родољуба, борца и пилота Ђорђа Роша, њему је један од учесника обдукције патријарха Варнаве рекао да је овај отрован "дијамантским прахом", који наводно разара унутрашње органе, а тешко га је уочити. У јавности се појавило и из друге руке пренесено сведочење професора патологије Ксенофонта Шаховића, који је, наводно, тврдио да је патријарх уморен постепеним тровањем бојним отровом иперитом.
* * * * * * * * *
Слободан Пенезић Крцун
СЛОБОДАН Пенезић Крцун је био један од првих српских комуниста и вођа партизанске гериле током Другог светског рата. Током рата је овај немирни дух, некадашњи студент пољопривреде, дошао до дужности политичког комесара Друге пролетерске бригаде. После рата је био у врху апарата унутрашњих послова - Озне и касније Удбе - НР Србије.
Крај рата дочекао је као оснивач полицијског апарата у Србији. Цењен због операције заробљавања генерала Драгољуба Михаиловића, Пенезић је био један од оснивача КП Србије, учесник скупштине која је прогласила републику у Србији. Иако је у једном мандату био члан Савезне владе и Централног комитета југословенске партије, он је ипак остао везан за Србију као пре свега први човек њеног полицијског апарата - Удбе.
Упркос томе што је стајао иза највећег прогона становника Србије који су у историји извршили, макар и у саучесништву, само Срби, Пенезић је због свог немирног духа и непосредности био популаран, и то не само у круговима чланова партије и њених симпатизера. Причало се да је био спреман да се супротстави самом Брозу, друговао је са дисидентима, па је у пијанству Бориславу Михаиловићу Михизу признао да су му руке крваве "не до лаката већ до рамена". Помагао је ФК Црвену звезду и подржавао свој родни крај. Чинило се да није увек на линији комунистичког режима...
Када је 6. новембра 1964. овај тридесет шест година стар председник Републичког извршног већа, пошао на пут у завичај, није било видљивих и јасних политичких разлога за његову смену или хапшење, а камоли убиство.
Нови аутомобил је, према званичној верзији, у близини Лазаревца налетео на блато. Возач је при брзини од 130 км на сат изгубио контролу над возилом. Аутомобил је ударио у усамљено дрво у равници. Пенезић је погинуо. Један од сапутника, такође функционер, изгубио је живот, а остали нису. Пенезић остао смрвљен између предњег седишта и хаубе аутомобила. Каснија истрага утврдила је да је дошло до саобраћајне несреће.
Ипак, 1990. тадашњи истражни судија је изјавио како је на њега вршен притисак да догађај оцени као несрећну случајност. Наводно су, према извештају комисије Војнотехничког института, на осовини и точковима била оштећења која нису била могућа на практично новом возилу.
Венцеслав Глишић, историчар овог раздобља, забележио је да је, уочи смрти, Пенезић 1963. имао један непријатан разговор са Брозом на Брионима. Југословенском вођи је, наводно, замерио однос према српском народу, а кад је овај устао да прекине разговор, Пенезић му је рекао да чека кад ће доћи ред на њега и Ранковића. Броз није дошао на Пенезићеву сахрану. Послао је венац, а забележено је да је истог дана примио холивудског глумца Кирка Дагласа.
Препоручујемо
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи
У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.
01. 11. 2024. у 11:25
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)
ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".
01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28
Коментари (0)