"НОВОСТИ" НА НАУЧНОМ СКУПУ "ПРВИ СРЕТЕЊСКИ СУСРЕТ": Србија чува свој идентитет (ВИДЕО)
"Први сретењски сусрет", научни скуп на тему "Има ли слободе без државе?", одржан је данас у Београду у присуству великог броја историчара, академика, студената и других угледних гостију.
Фото: Новости
У организацији Фондације "За српски народ и државу" о српској државности, важности и улози Сретењског устава, нашој традицији, демократији и култури, говорили су проф. др Драгутин Аврамовић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Миша Стојадиновић, научни саветник са Института за политичке студије, као и проф. др Александар Растовић, научни саветник из Историјског института Београд.
Модератор панела који је привукао изузетну пажњу стручне јавности био је Никола Селаковић, члан председништва СНС.
Реч је о првом у низу Сретењских сусрета, које ће Фондација да одржава сваке године у градовима широм државе, са циљем да се говори о важним темама из српске историје и друштва.
- У правној науци постоји прилично широки консензус поводом почетака српске уставности, који се по правилу везује за 1835. годину и доношење Сретењског устава. Међутим, поред тог, преовлађујућег становишта, постоје и другачија мишљења, попут оног да Србија добија прве уставе тек након Берлинског конгреса 1878. године и стицања пуне, међународно признате независности - истиче Аврамовић, који је одржао занимљиво предавање и говорио о појмовима наше суверености и државности кроз историјску призму дешавања у 19. веку.
Проф. др Миша Стојадиновић је у свом излагању у фокус ставио на питање уставности у Србији које се актуализује настанком модерне српске државе зачете у устанку 1804. године.
Фото: Новости
- Почетком 19. века учињени су озбиљни кораци ка конституисању српске државности, при чему Сретењски устав представља један од веома значајних корака у овом правцу - рекао је Стојадиновић, додајући да је кроз предавање желео да се осврне на критичко преиспитивање друштвено-историјског контекста настанка Сретењског устава са аспекта савремених политичких дешавања у 21. веку.
До српске револуције против Турака у Европи се мало знало о Србији и српском народу, истакао је проф. др Александар Растовић.
Фото: Новости
- И они ретки који су поседовали по неку информацију о српској историји и традицији имали су углавном предрасуде или погрешне судове о Србима. Први пут термин Српска револуција употребљен је у истоименом делу Леополда Ранкеа, чувеног немачког историчара 1829. године. Употребом термина револуција, а не буна, или устанак како је то био случај до тада, Ранке је српском националноослобилачком покрету и борби дао ширу, европску димензију и с правом је изместио из уског локалног и балканског миљеа - рекао је Растовић.
Догађај је организовала Фондација "За српски народ и државу", која се бави унапређењем политичке културе у Србији, неговању традиције и српског културног наслеђа, едукацији младих и издавачкој делатности.
Препоручујемо
ЗИМА НЕ ПОПУШТА: Србија сутра под мразом, температуре једва изнад нуле
25. 12. 2025. у 12:31
НЕСТАО МУШКАРАЦ ИЗ ЧАЧКА: Последњи пут виђен на аутобиском стајалишту
25. 12. 2025. у 11:09
ТРАМП ДОНЕО ОДЛУКУ: Повлачи амбасадоре и дипломате из окружења Србије
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Доналда Трампа повлачи скоро 30 каријерних дипломата са амбасадорских и других високих позиција у дипломатским представништвима САД у свету.
22. 12. 2025. у 10:32
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
"САД ЈЕ ТИТО ОДЈЕДНОМ ПОБИО ЈАДНЕ ХРВАТЕ..." Ведрана о бившој држави: "Све сам више Југословенка како време одмиче!"
ВЕДРАНА не бира речи када говори о времену Југославије...
24. 12. 2025. у 09:52
Коментари (0)