Друштво

НА ДАНАШЊИ ДАН ТУРЦИ СУ СПАЛИЛИ МОШТИ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ: Храм Светог Саве сазидан је на месту за које се сматра да је место спаљивања

10. 05. 2024. у 07:39

ПОСМРТНИ остаци Светог Саве, једног од највећих српских светитеља, првог архиепископа Српске православне цркве, налазиле су се у манастиру Милешева.

НА ДАНАШЊИ ДАН ТУРЦИ СУ СПАЛИЛИ МОШТИ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ: Храм Светог Саве сазидан је на месту за које се сматра да је место спаљивања

За време турске владавине, српски народ се скупљао над његовим моштима, како би пронашли утеху и мир.

Бојећи се да се са тога места не дигне побуна против Турака, Синан-паша Београдски је наредио да се мошти Савине пренесу у Београд, и ту спале, на Врачару, 27. априла (10. маја) 1594. године. Према српској црквенонародној традицији, спаљивањем моштију светитељевих паша не само да није угасио свест о Светом Сави у народу него ју је још више укоренио.

Место спаљивања тешко је са сигурношћу утврдити. Иако је Храм Светог Саве сазидан на месту за које се сматра да је место спаљивања моштију, тај се догађај вероватно није десио на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка“, на Ташмајдану, на месту између данашње Цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.

Српска православна црква слави овај празник 27. априла по јулијанском, односно 10. маја по грегоријанском календару.

Према неким причама, у то време се на месту данашњег храма налазила мочвара, док се на Славији пецало јер је ту била бара. Даље предање гласи да је Синан-паша дошао Цариградским друмом да спали Савине мошти. Синан-паша је хтео да спали кости на што прометнијем и већем месту како би што више грађана могло да види ломачу и застраши их и управо је то место било центар свега, одакле се све могло видети.

Почетком 19. века Глигорије Возаревић - човек који је најзаслужнији за оснивање Народне библиотеке, тврдио је да је пронашао место спаљивања моштију великог Светитеља јер је на периферији нашао непознати дрвени крст. Заменио га је новим 1874, а цео крај је добио назив "Возарев крст". Данас тај део града носи назив Црвени крст.

С друге стране, Одбор за подизање Храма Светог Саве одлучио је да се чувени објекат подигне на врху Врачара, где се сада налази највећа православна светиња на Балкану, верујући да су ту спаљене мошти, јер се и одатле види добар део Београда.

БОНУС ВИДЕО: ПРЕДСЕДНИК НА ЦЕРЕМОНИЈИ ДАНА ЕВРОПЕ: Срдачан поздрав Вучића са Жиофреом