ДОМ КНЕЗА МИЛОША ВРАЋЕН ВЛАСНИЦИМА: Истекао законски рок у ком је Народни музеј Крушевца могао да користи Кућу Симића

КУЋА Симића у Крушевцу, смештена у самом центру града, једно је од најстаријих очуваних здања и сведочи о оријенталном стилу каквим је грађена некадашња чаршија. Донедавно се овде налазила етнографска збирка Народног музеја, али пошто је кућа враћена у поступку реституције, затворен је и депаданс Музеја.

Foto:Narodni muzej Krusevac

Како "Новости" сазнају, намештај, ћилими, слике, лустери итд. уредно су пописани и тражи им се нови дом. Истовремено, Крушевљани су забринути шта ће бити са овим вредним здањем, које је некада припадало куму кнеза Милоша, Стојану Симићу.

- Пред Агенцијом за реституцију покренута су три поступка (будући да је пре национализације зграда била у власништву три лица) за враћање објекта у Крушевцу, у Улици мајке Југовића 2 - кажу у Агенцији за реституцију. - Поступци су се пред Агенцијом водили од 2012. до 2017. године, када су донета решења. Законским наследницима бивших власника је укупно враћено 11/18 идеалних делова зграде, односно 61 проценат. У државној својини остало је 7/18 идеалних делова, односно 39 одсто.

Против сва три решења град Крушевац је поднео жалбе Министарству финансија, као другостепеном органу, и сва три решења су потврђена. Затим су покренули спор пред Управним судом, али и овај потврђује одлуке Министарства, односно Агенције. Поступци су дефинитивно окончани 2021, тако да Музеј може да користи враћену зграду још три године од дана правноснажности решења. Те три године истекле су у марту.

Foto:Narodni muzej Krusevac

- Закон каже да враћање имовине старим власницима није могуће само када су у питању установе од изузетног значаја, што овде није случај, или када би враћање битно угрозило рад и функционисање установе културе - каже за "Новости" директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић. - Ни то у овом примеру није случај, будући да је музејска поставка била само на једном спрату, док су у остатку зграде биле канцеларије и магацин. Народни музеј Крушевца има своју зграду, тако да није угрожен његов рад. Међутим, пошто је враћено само 61 одсто зграде, док је готово 40 одсто и даље у власништву државе, требало је извршити физичку деобу. Град је могао да задржи спрат на ком је музејска поставка и она није морала да се сели.

Претпоставља се да је Кућа Симића грађена крајем 18. или почетком 19. века. Како стоји на сајту крушевачког Музеја, ово је у почетку био конак беговске породице Вренчевића, изазивача спора који ће бити повод за присаједињење града Кнежевини Србији (1833.). Кућу је откупио кнез Милош и поклонио је своме куму Стојану Симићу, једној од најмаркантнијих политичких личности 19. века. У овом објекту, на Божић 1834, скована је Милетина буна, која је резултирала доношењем Сретењског устава (1835.) и затим кнежевом абдикацијом (1839.).

Foto:Narodni muzej Krusevac

Да ли су можда разговарали са старим власницима и покушали да нађу компромис, у крушевачком Народном музеју нисмо сазнали, али је директор Никола Пантелић раније за медије рекао како je "Кућа Симића културно добро под заштитом Завода за заштиту споменика културе Краљево и према Закону о културним добрима, ни изглед, ни намена не могу да се мењају без дозволе."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације