ВИДОВДАН: СИМБОЛ СВЕСНЕ ЖРТВЕ, ОТПОРА, ОПСТАНКА И НАДЕ

ВИДОВДАН је, несумњиво, један од најзначајнијих верских и државних празника у Срба. Не случајно, у питању је датум око кога је сплетена историја, како простора на коме српски народ живи, тако и самог тог народа.

Фото Д. Миловановић

Истовремено Видовдан има једно од најзначајнијих места у српској традицији, историји, политици и култури. Својим значајем тај верски и државни празник прераста и саму СПЦ у чијем је календару уписан "црвеним словом".

Готово да сећање на Видовдан и поштовање тог празника најдиректније одређује идентитет Срба (и верника и оних који то нису), народа "расутог" на Балкану, расељаваног, истребљиваног, превераваног, поништаваног у бројним ратовима, током страних окупација и идеолошких диктатура.

Реч је о датуму који превасходно везујемо за Косово и Метохију, Косовски бој, погибију и жртву кнеза Лазара Хребељановића, пре 635 година, 28. јуна 1389, на крај српске средњовековне државе. Видовдан буди сећање на оданост вери, говори о поштовању цркве, указује на српску државност зачету у средњем веку превасходно на простору КиМ, сведочи о неугаслој љубави Срба за живот у слободној отаџбини. Када је српски народ у питању, Видован је "догађај" око кога су с протоком времена, настали предање и мит.

Лазарев митски "избор" између "земаљског и небеског царства", у наредним деценијама, вековима и епохама, преточен је у симбол свесне жртве, отпора туђину, немирења са судбином потчињеног, опстанка и наде, памћења прошлог и на том сећању конструисања националног идентитета, настојања да се одржи дати завет и обнови држава.

историја Скуп на Газиместану поводом 600 година Косовске битке, Фото Танјуг

То говори о значају Видовдана за српски народ, његову државу, историју, културу и идентитет, и истовремено обавезује историчаре који се баве средњовековном, нововековном и савременом историјом. То преплитање славе и смрти, успона и падова, будућности коју треба освојити и опомена које нуди прошлост, свакако је утицало да је Видовдан, како се нама чини, после Косовске битке 1389, будући симболи отпора, опстанка, идентитета, победа и пораза, планова за будућност и безнађа..., биран како од српских власти у различитим временима да потврде своју државност и постојање, тако и од противника држава које су Срби у историји формирали да их понизе и пониште. Тако ће, вероватно, бити и у будућности.

О Видовдану можемо говорити као и о националном миту. А национални митови део су културног наслеђа и националне баштине сваког народа и треба их прибирати, неговати, чувати, истраживати. Рационално анализирање, разумевање и промишљање митова наша је дужност. То је културно наслеђе које нас обогаћује и испуњава поносом једино уколико је рационално сагледано и објашњено. Људи политике и њихова тумачења митова су, најчешће, штетна, непотребна, ирационална, подстакнута политичким интересома, опасна, недобронамерна, површна и треба их се клонити. А Видовдан су превасходно последњих деценија политичари вредновали. Национални митови су део културног наслеђа о коме морамо да бринемо, а не извориште сукоба, подела, ирационалних тумачења која са знањем и културом немају додирних тачака. Ревизија слике прошлости у себи пречесто има митске садржаје који се преплићу са тенденциозно изабраним и најчешће малобројним чињеницама, које служе потврди ставова за које се учесници политичког живота у политичким сукобима залажу. Као и у ранијиом временима политички чиниоци који настоје да контролишу општу друштвену свест не одричу се могућности да под свој утицај и контролу ставе и историјску свест, као њен нераздвојни део. То се чини, уз остало, уз поновно политички мотивисано оживљавање митова.

Надамо се да је српски народ на путу да рационализује своје митове, међу њима и мит о Видовдану и да их данас сагледава и уграђује у културну баштину, а не у идеологизоване политичке програме. Другим речима српски митови треба да буду "уграђени" у културни и духовни идентитет целог српског народа, да га обогаћују и оплемењују, да га чине поносним, али уз постојање критичке свести шта је мит, а шта истина о прошлости.

Фото П. Милошевић

Обележавање Видовдана у српској историјској и духовној вертикали има изузетан значај и много значења. Он сведочи о многим искушењима српске историје, о успону, ширењу, правном и духовном сређивању, формирању представа о снази, слави и величини српске средњовековне државе и њеном нестајању у судару са Турцима. Обележавање Видовдана собом носи и сећање на векове безнадежности у којима је српском народу брисано име, одузимано сећање и традиција, наметана туђа вера, сатирана друштвена елита, вршено однарођивање и културно потирање. У питању је верски и државни празник који сведочи о временима у којима се опстајало уз ослон на православну веру и побожност, косовски мит и историјска предања, уврежене норме патријархалног живота и друштвеног понашања, историјско и културно наслеђе и усмену традицију. Сећање на Видовдан истовремено је сведочанство о епохама одређеним терором, сеобама и пражњењем простора, запустелим огњиштима која осваја шума, зракастим продором албанског становништва у некада доминантно српски простор. Видовдан је симбол свих оних година испуњених сталном борбом, бунама, устанцима, ратовима и револуцијама, победама и поразима, потонућима и узлетима, пустошењима и обновом, поделама и преображајима, националним презиром и геноцидом, идеолошким притисцима, запостављањем, стално присутном неизвесношћу, егзодусом. Реч је о датуму који можемо сматрати једним од "угаоних каменова" епске вертикале у српској историји, темељем идентитета Срба и њихове самосвести да су историјски народ.

Фото В. Н.

Фото В. Н.

Фото В. Н.

Само спомињање Видовдана нераскидиво је повезано са историјом Срба на Косову и Метохији, са Косовским заветом, са местом који имају у српској историјској вертикали. На тај начин обележавање Видовдана, па чак и само спомињање тог празника, подсећа на простор који је био политичко, државно, друштвено, духовно средиште српског народа у средњем веку. После тога "заборављена" српска земља богате и пострадале културне баштине и "проређеног" српског православног народа. Најзад, поред бројних етничко-демографских промена, територија "посејана" споменицима културе и остацима верских објеката, који су најдиректније допринели очувању обележја православног историјског и цивилизацијског простора.

Шта ће бити у будућности? Да ли ће нам европске бирократе одређивати садржаје Видовдана, допуштати или спречавати да га обележавамо, утврђивати место и значај у историји, тумачити верске садржаје тог празника? Историја нас учи да је све могуће. Ипак, на крају побеђује истина која је, када је Видовдан у питању, утемељена у сабраном знању и оном које тек треба прикупити.

Из наведених и многих других разлога који карактеришу озбиљне народе, генерација "која стиже" мора бити свесна значаја Видовдана, Косовског завета, историје и културе Срба са тог простора. Тим пре јер је млади нараштај изложен "ударима" ненаучне ревизије прошлости које пласирају политичке партије, домаћи и страни медији, друштвене мреже, инострани чиниоци... Томе погодују околности које карактеришу време које је наступило после разбијања југословенске државе, ратова за југословенско наслеђе, некритичког означавања Срба за "геноцидан народ". У годинама у којима све подрхтава и некритички се преиспитује, српском народу се брише име, одузима прошлост, краде културно наслеђе, приписују злочини, забрањује сећање, фалсификује историја, политичким инжењерингом мења историјска свест... То се чини и са самим Видовданом чији су садржаји и значење на удару различитих, домаћих и страних, "политичких" и политиканских тумачења. У питању је недопустиво и антицивилизацијско насиље коме се треба супротставити знањем. А знање треба усађивати младом нараштају без чекања да "пристигну" нека нова времена или да буде "потпуно" (што никада није могуће). О протеклој историји српског народа, па и самом Видовдану, судове изричу многи - "политичари", "писци", "историчари", "новинари", "интелектуалци", "страначки лидери", "посланици", "мировни посредници", "дипломате", "посредници", "обични грађани" који се у преиспитивању прошлости ослањају на површно и непроверено знање и интуицију. У том типу исказа доминирају тврдње и ставови, који су облик идеолошког мишљења, а не знање које никада није коначно и које се може сазнајно ширити само новим, темељним, рационалним научним истраживањима и објашњавањем прошлости на основу историјских извора и поуздане научне литературе. Младом нараштају, чија је будућност на много начина угрожена, треба понудити озбиљне уџбенике, упућивати га на поуздану научну литературу, препоручивати утемељене документарне филмове, формирати му свест и критеријуме на основу којих може да разликује истину од лажи.

Треба га "научити" да разликује истине, које никада нису коначне, од тврдњи, које су облик идеолошког мишљења и одликује их искључивост. У тако осмишљеном сазнајном концепту млади нараштај ће се свакако упознати са значајем Видовдана, његовим местом у српској, балканској и европској историји, разликама које постоје између паушалних оцена, злонамерних тврдњи и знања.

Сасвим смо сигурни да целовито, рационално и поуздано знање о значају Видовдана у историји Срба српска историографија данас у потпуности нема и да треба у континуитету радити на његовом прибирању и стицању. То је, по нашем мишљењу, једини начин да гласови научника не буду "угушени" вољом политичких центара моћи (домаћих и страних) спремних да некритички мењају историографску слику прошлости, врше ревизију историје, кривотворе чињенице, конструишу нове националне идентитете.

* * * * * * * * * *

ДАНАС ЦЕНТРАЛНА ДРЖАВНА МАНИФЕСТАЦИЈА

Седница Владе у Крушевцу

У КРУШЕВЦУ ће се данас поводом обележавања Видовдана одржати централна државна манифестација и седница Владе у Градској кући.

Фото Танјуг

Претходно, у манастиру Раваница, премијер Милош Вучевић присуствоваће парастосу Светом кнезу Лазару и косовским јунацима који ће служити владика Игњатије и свештенство СПЦ. У 12 часова председник Владе положиће венце на Споменик косовским јунацима и обратити се присутним грађанима, а пола сата касније обићи ће Тактичко- технички збор (приказ наоружања и опреме).

* * * * * * * * * *

НАРОДНЕ И ДУХОВНЕ СВЕЧАНОСТИ НА КИМ

Биста Тесли у Грачаници

У ОКВИРУ Видовданских свечаности јуче је испред општине Грачаница откривена биста Николи Тесли, рад познатог вајара са КиМ, покојног академика Светислава Басаре. Обележје на ком уз име научника и датуме рођења и смрти пише: "Теслином народу од Теслиног народа", поставила је и финансирала Теслина научна фондација из Филаделфије чији га је председник Никола Лончар свечано открио са председницом општине Грачаница Љиљаном Шубарић. Додељени си и Ордени Николе Тесле: епархији рашко-призренској, Општини Грачаница и њеној председници, ХО "Мајка девет Југовића" и директору "Панораме Јединства" Ради Комазец.

Фото Д. З.

У среду увече у Грачаници је организован традиционални избор Косовке девојке, а жири је одлучио да титулу понесе Александра Ристић из Обилића. На духовној свечаности у Косовској Митровици, у порти Цркве Светог Димитрија, о Видовдану, окупљеном народу беседио је епископ новобрдски Иларион. Д. З.

* * * * * * * * * *

СЛАВИ СЕ И ШИРОМ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Сабор у манастиру Гомионица

ВИДОВДАН се, јуче и данас, обележава и широм Републике Српске. Централна манифестација је данашњи концерт у манастиру Гомионица који се одржава у новоизграђеном амфитеатру у парку уз сам манастир. Међу најављеним учесницима је и Павлина Радановић, девојчица из Ораховца, познати појац традиционалних српских песама, највише са Косова и Метохије.

У Бањалуци је синоћ одржан Видовдански сабор у организацији Србског собрања "Баштионик", а у Бијељини је Градски одбор Српског просветног и културног друштва "Просвјета" организовао свечану академију "У сусрет Видовдану". Бијељинској публици биће представљене и награђене екипе Републичке манифестације "Ћирилице, чедо моје!" из Братунца, Бијељине, Хан Пијеска и Брода.

* * * * * * * * * *

У ПЉЕВЉИМА ЛИТИЈА И ПОЧАСТ ПРЕДРАГУ ЛЕОВЦУ

Споменик див-јунаку са Кошара

ПОСЛЕ традиционалне Видовданске литије коју ће предводити епископ милешевски Атанасије, у главном градском парку у Пљевљима, данас у 18 часова биће откривен и освештан бронзани споменик потпоручнику ВЈ Предрагу Пеђи Леовцу (23), јунаку са Кошара, родом из овог града.

Фото Приватна архива

н је 14. априла 1999, током НАТО агресије, живот за отаџбину положио обављајући борбени задатак у епској бици за одбрану наше земље која се водила на легендарној караули. Како су најавили организатори - Општина Пљевља и Културни центар који носи Леовчево име, присутнима ће се обратити академик Матија Бећковић и Предрагов отац Миле Леовац.М. С.

* * * * * * * * * *

ДАН РАТНИХ ВЕТЕРАНА ОБЕЛЕЖАВА СЕ У БЕОГРАДУ

Сећање на 1.009 хероја отаџбине

НА Дан ратних ветерана - Видовдан, данас у подне у раковичкој улици Мишка Крањца 2, у Београду биће освештан и откривен јединствен споменик посвећен погинулим и несталим борцима на Косову и Метохији у борбама 1998. и током НАТО агресије 1999.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације