ВИДОВДАН: СИМБОЛ СВЕСНЕ ЖРТВЕ, ОТПОРА, ОПСТАНКА И НАДЕ
28. 06. 2024. у 10:47
ВИДОВДАН је, несумњиво, један од најзначајнијих верских и државних празника у Срба. Не случајно, у питању је датум око кога је сплетена историја, како простора на коме српски народ живи, тако и самог тог народа.
Најновије из рубрике
Локалне новине имају од 1857. године: Вршчани међу првима препознали значај јавне речи (ФОТО)
ВРШАЦ је, као средина богате културне традиције, имао значајно место у развоју штампе на овим просторима, јер су мештани још с почетка 19. века препознали значај и снагу јавне речи.
20. 04. 2026. у 16:50
"Мама волим те" - Воја (24) је "изговорио" први пут: Захваљујући таблету, младић с аутизмом може да искаже у њему "заробљене" речи (ФОТО)
Воја Петровић (24), младић с аутизмом, који живи са самохраном мајком Милицом у Новом Саду, нe може да говори, али се однедавно чује све што жели и има да каже.
20. 04. 2026. у 07:00
Свет икона део је мог духовног пута: Сликар Новица Станковић, од Високих Дечана до Почајевске лавре у Украјини, усавршавао таленат (ФОТО)
ИГРА у калеидоскопу судбине, као својеврсни печат или само случајан след догађаја спојио је пут Банатом и онај којим одважно корача Новица Станковић (57), један од тренутно најзначајнијих, надахнутих иконописаца у нашој земљи, чије иконе, чудесне лепоте и сјаја, красе бројне светиње у Украјини и Србији.
18. 04. 2026. у 07:00
УЗ храну подари сваком и лепу реч: Мирослава Стевановић из Чачка, већ 20 година волонтер у тамошњој народној кухињи
СВАКОГ јутра тачно у седам сати, док град тек хвата први радни залет, Мирослава Мира Стевановић (67) већ заузима своје место поред казана Народне кухиње, спремна да започне још један дан у својој две деценије дугој мисији доброте.
17. 04. 2026. у 07:00
Љубав и пажња и од волонтера: Последњих година све више људи се пријављује да се дружи са штићеницима центра у Звечанској (ФОТО)
ВЕЋ три године проводим време са девојчицом која ускоро пуни седам. У почетку је било изазовно, док се нисмо упознале, али с временом, наш однос је постајао блискији. Идемо на Аду, у Кнез Михаилову, биоскоп, тржне центре, музеје. Често сама бира куда ћемо. Имамо своје форе, наш измишљени језик, смислиле смо песму коју певамо сваки пут док пролазимо подземним пролазима. Годинама смо је допуњавале и сад траје скоро десет минута. Најважније ми је да ми верује, и ја њој.
16. 04. 2026. у 17:57
Коментари (0)