Репортаже

РИЗНИЦА ОБИЧАЈА БАЛКАНА: Учитељице Луција Тасић и Миланка Берковић у књигу сакупиле део богате народне баштине (ФОТО)

Драгана Матовић

10. 05. 2026. у 13:54

КАДА су пре више од пет година две учитељице Луција Тасић из Ваљева и Миланка Берковић из Београда, у телефонском разговору почеле да размењују идеје о томе како да деци приближе традицију и обичаје који полако нестају, нису ни слутиле да ће из те спонтане замисли настати важно дело "Ризница народних обичаја" у коме су сабране стотине прича о животу и наслеђу Срба и других балканских народа.

РИЗНИЦА ОБИЧАЈА БАЛКАНА: Учитељице Луција Тасић и Миланка Берковић у књигу сакупиле део богате народне баштине (ФОТО)

Оно што је требало да буде скромна публикација о народним обичајима, прерасло је у обимно дело на више од 600 страна које су приредиле Тасићева и Берковићева. У овом подухвату учествовало је више од 230 просветних радника, од васпитача до универзитетских професора из девет земаља.

- Књига је настала из потребе да се сачува оно што се у многим кућама више и не преноси са колена на колено. Почеле смо са идејом да направимо малу књигу од стотинак страна. Како су се људи јављали, препоручивали једни друге и слали материјале, схватиле смо да је прича много већа од онога што смо замишљале - каже за "Новости" Миланка Берковић, учитељица у Основној школи "Филип Вишњић" у Београду. - Циљ нам је био да сачувамо културну баштину и народно благо. Желели смо да отргнемо од заборава оно највредније што имамо: наш духовни идентитет уткан у народне обичаје. У овом свету који се мења вртоглавом брзином, осетиле смо дужност да створимо нешто трајно, а то је дело које неће бити само суви запис прошлости, већ живи путоказ за будућност.

Сарадници у стварању овог дела су искључиво просветни радници: васпитачи, учитељи, наставници, средњошколски и универзитетски професори из свих земаља бивше Југославије, Румуније, Бугарске и Грчке.

- У кратком року успеле смо да окупимо велики број људи: наше драге колеге, еминентне стручњаке и предане истраживаче - истиче Берковићева. - Управо је тај процес прикупљања текстова био наш највећи изазов, али и најлепши део посла. Свако од аутора уградио је у ову књигу не само своје знање и године рада, већ и дубоку љубав према нашој традицији.

У књизи су описани обичаји из целе Србије. Писано је о традиционалним свадбама, славским обичајима, васкршњим ритуалима, песмама, игранкама, прелима, погребима, рођењу детета, вашарима, мобама, вршидбама... Посебно место добили су обичаји националних мањина.

- Они су унели шаренило у књигу. Изненадиле смо се колико су наши обичаји повезани и слични, упркос разликама које постоје између појединих средина - каже Берковићева.

Учитељица луткарка

ЛУЦИЈА Тасић деценијама ради у сеоској школи у селу Драчић код Ваљева. Једна је од првих учитељица луткарки у Србији и већ дуго ову играчку користи као наставно средство, пише песме и драмске текстове за децу. Проглашена је за набољег едукатора Србије и најбољег наставника бивше Југославије. О најновијем подухвату који је спровела са колегницом Берковић, она каже:

- Ми смо само учитељице које су желеле да деци објасне зашто је важно да знају ко су и одакле су.

Највреднији материјал, истичу приређивачи, није стигао из великих градова.

- Најживље приче послали су учитељи и наставници из мањих средина, из села и варошица у којима стари обичаји и даље живе - каже Берковић. - Управо они су дали најсликовитије приче о обичајима који се у тим срединама и даље негују. Њихове приче су посебне, јер колеге имају приступ изворном наслеђу и свакодневно се сусрећу са традиционалним обичајима.

Тако су, на пример, описима и фотографијама посебно дочарани обичаји за Бадњи дан, Божић и други дан Божића у Поморављу, околини Лесковца, Банату, у Боки, међу староседеоцима Борче, у местима око Добоја, на Банији, код Срба у селу Дивић у Румунији...

Посебан осврт стављен је на обичаје за детињце, материце и оце у Западној Србији, за покладе (почетак поста) о чему је један од описа обележавање Прочке (Белих поклада) у Сиринићкој жупи на Косову и Метохији. Дочарано је и Васкршње или Велигденско јутро у Власотинцу...