ОЖИВЕЛО 3.015 ПУСТИХ ИМАЊА: Више од 13.000 људи добило сеоска домаћинства захваљујући програму ресорног министарства

У СРБИЈИ има око 200.000 напуштених сеоских кућа, од чега се према подацима Академијског одбора за село, за 150.000 зна ко је власник. Већ четири године Министарство за бригу о селу спроводи програм насељавања напуштених сеоских кућа. До сада је усељено 3.015 кућа, у којима је дом пронашло око 13.000 људи и деце. Само ове године подељено је 365 "кључева".

Privatna arhiva

Трихиљадита кућа припала је самохраној мајци Тањи Пауновић, која са синовима Лазаром (21), Алексом (17) и Михаилом (14) сада живи у селу Симићево код Жабара. То је, иначе, прва кућа у овој општини која је купљена преко програма насељавања напуштених сеоских домаћинстава.

- Годинама смо били подстанари, селили се из куће у кућу, улагали у туђе зидове и остајали без крова - каже нам Тања, иначе медицинска сестра у дому здравља. - Ти дани су, на срећу, иза нас. Моји синови сада имају свој кров над главом. Од када ми је преминуо супруг 2013. довијала сам се како сам знала да моја деца не оскудевају, али дом нисам могла да им обезбедим. Чувала сам старе људе, пружала им медицинску негу, кувала. Деца воле ово село, у коме живе најбољи људи и комшије. Срећни су што можемо да останемо овде.

Privatna arhiva

Ову породицу је пре неколико година погодила велика невоља. Син Лазар је имао излив крви у мозак тек што је завршио средњу економску школу и почео да ради. Био је непокретан.

- Када је требало да буде моја десна рука, разболео се - каже Тања. - Сада је много боље, због проблема с ногом и руком прима додатак за туђу негу и помоћ. Надамо се да ће се брзо запослити кад добије потврду да је инвалид. Сада је, ипак, све лакше кад имамо свој дом. Велико је олакшање што сада знамо да сваки динар који уложимо у кућу дајемо за нешто што је наше.

Захваљујући програму Министарства око хиљаду људи преселило се из града у село. У куће су се уселили углавном млади људи, чији је просек година 29,8. Максималан износ који се одобрава по кући је 1,2 милиона динара. Најјефтинија кућа која је коштала 399.000 динара, налази се у селу Торак у општини Житиште и има 64 квадрата и седам ари плаца. Кућа површине 134 квадрата са највећом окућницом од 2,5 хектара налази се у селу Дедевци, код Краљева. У њу се уселио млади пољопривредник који има само 21 годину.

Privatna arhiva

- Ово је тријумф младих, храбрих људи, а предњаче високообразовани, који напуштају градске средине и проналазе дом у селима Србије - каже за "Новости" министар за бригу о селу Милан Кркобабић. - Заједничка домаћинства, високе закупнине и недостижни нови станови су, између осталог, оно што их мотивише да се у све већем броју пријављују и учествују у реализацији овог програма. Ако смо у Србији око нечега сви сагласни, без обзира на националну, верску и политичку опредељеност, онда је то овај програм. Живеће онолико дуго колико млади људи буду показивали интересовање, а подаци говоре да је оно све веће. И наравно, новца ће бити онолико колико буде њихових захтева. То је став председника Александра Вучића у вези са овим програмом.

Насељавањем празних сеоских кућа постижу се три стратешка циља: популациони, демографски и војно-безбедносни. То је најефикаснија демографска мера. Како истиче министар Кркобабић, не смемо допустити да нам се догоди "усуд пусте земље", поготову у пограничним и брдско-планинским подручјима.Интересовање за овај програм је константно и велико. Сваког дана у Министарство стигне 10 до 15 нових пријава.

Око две хиљаде кућа налази се у седам војвођанских округа. Рекордер је Сомбор са 181 додељеном кућом, следе Бачка Паланка - 164, Оџаци - 133, Бечеј - 124 и Нова Црња - 122. У Пироту је захваљујући програму Министарства усељено 37 објеката, а у Димитровграду - 28. Највише кућа додељено је у Бачком Петровом Селу, чак 84, док је у селу Жељуша код Димитровграда нове власнике добило 14.

- Лепше је живети на селу, а предност је што је наше близу града - каже Стефан Манојловић, који се са супругом Селеном и двоје деце прошле године доселио у село Валевац код Књажевца. - Моја супруга је фармацеут и сваког дана путује на посао, а мени је много лакше јер се бавим пољопривредом и производњом помаме за риболов. Живели смо у Нишу, па у Књажевцу. Нисмо се много двоумили да из града дођемо у село. Желели смо да наша деца не расту уз мобилне телефоне и у играоницама, већ у природи.

Privatna arhiva

Породице су се углавном добро снашле у новим срединама, а добитници су покренули сопствене послове. На имањима која су добили уз кућу баве се ратарском, воћарством, повртарством, сточарством. Роби Филеп и Сања Шарановић имају плантажу лековитог биља у Житишту, а Мина Николић у селу Леновац код Зајечара спрема докторат и намерава да покрене производњу ароније. Тања и Ненад Сарић, који су се са ћеркицом из Београда преселили у Мало Црниће, у село Кула, успешно се баве виноградарством. Успели су, чак, и да увећају имање и засаде винове лозе.

- Желели смо мирнији и спорији живот, него што је у Београду - каже нам Ненад. - Да имамо више слободног времена за дете, да оно здравије одраста. Желели смо да живимо срећнији живот. Прошло је годину дана од како смо се уселили у нову кућу и ми смо презадовољни. У међувремену смо купили земљу и не планирамо да се на томе зауставимо.

Препоручујемо

Друштво

0 0

САВЕТ СТРУЧЊАКА: Које намирнице хладе организам током тропских врућина, а шта заобилазити у широком луку?

25. 06. 2026. у 10:43

Друштво

0 0

СТИЖЕ НАМ НОВИ ТОПЛОТНИ ТАЛАС, БИЋЕ ПАКЛЕНО: Жива ће ићи и преко 38 степени

25. 06. 2026. у 10:18

Друштво

0 0

ВАЖАН ДАН ЗА СРПСКУ ВОЈСКУ: На Видовдан приказ нових и модернизованих средстава на аеродрому Батајница

25. 06. 2026. у 10:05

Друштво

0 3

ВРЕМЕ ДАНАС СУНЧАНО И ТОПЛО: Пљускови са грмљавином могући у овим деловима Србије

25. 06. 2026. у 07:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације