ПОВЕЋАВА СЕ БРОЈ СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА: "Новости" сазнају - у току су припреме за нову реформу правосуђа

В. Црњански Спасојевић

19. 08. 2024. у 10:34

СРБИЈА се налази пред још једном реформом правосуђа, али овога пута, за разлику од оне кобне 2009. године, ова подразумева повећање броја судија и тужилаца, а не смањење.

ПОВЕЋАВА СЕ БРОЈ СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА: Новости сазнају - у току су припреме за нову реформу правосуђа

Фото Shutterstock

На јулској седници скупштинског Одбора за европске интеграције, представници струковних удружења имали су прилике да се упознају са садржином Предлога Реформске агенде Републике Србије и изнесу запажања. У оквиру дела у ком се говори о правосуђу, наводи се неопходност реформе правосудног система и повећање броја изабраних судија и јавних тужилаца за 10 одсто до децембра 2025.

Како за "Новости" објашњава Драгана Бољевић, судија Врховног суда и почасни председник Друштва судија Србије, из образложења се не види како се дошло баш до овог процента и да ли је реч о повећању у односу на број судијских места који је предвиђен систематизацијом (3.102) или у односу на онај који је сада попуњен (2.636).

ВЕЋЕ ПЛАТЕ

СУДИЈЕ тврде и да остале независне институције имају значајно веће плате него они. Наиме, примање две трећине "делилаца правде" износи 1.300 евра. За разлику од тога, плата повереника је 2.659 евра, председника ДРИ 2.868, омбудсмана 3.967 (његовог заменика 3.471 евро), судије Уставног суда 4.335, председника Уставног суда 4.955, гувернера НБС 5.522.

- Већ дуже од деценије Србији недостаје 15 одсто судија - каже Бољевић. - Пошто у овом документу недостају и подаци и анализа, може се само закључити да се мера предузима због оптерећености. Јер, судије у Србији су међу најоптерећенијима у Европи. По броју предмета на 100 становника на четвртом месту су у парничним и привредним предметима и на првом месту у кривичним. О томе говори извештај Европске комисије за ефикасност правосуђа за 2020, којим је констатовано и то да су: "осим за административне предмете, стопе решавања првостепених предмета у Србији у 2018. премашиле стопе решавања у судовима земаља ЕУ." О томе се, нажалост, не говори.

Друштво судија је урадило анализу оптерећености судија за период 2002-2022, без прекршајних судова. Она показује да је број судија смањен за 17 одсто (са 2.425 у 2002, на 2.008 у 2022), а да су знатно повећани и број предмета и укупна оптерећеност судија. Број предмета већи је за 23 одсто (са 1.551.789 на крају 2002. на 2.015.656 на крају 2022), а оптерећеност за 57 одсто (са 640 предмета по судији на крају 2002. на 1.004 на крају 2022).

Зато је идеја да се број судија повећа више него добродошла и они је поздрављају, али се поставља питање из које базе ће се судије бирати, будући да постоји мањак судијских помоћника и приправника.

МАЊАК СУДНИЦА И ЗАПИСНИЧАРА

МАЊАК судија, али и записничара и другог техничког особља одражава се на дужину трајања спорова. Подаци показују да је нпр. на крају 2022. сваком судији у парничној материји остало по 707 предмета у Првом основном суду у Београду и чак по 2.163 у Трећем, иако су сви решили далеко већи број од оног који им је прописан као месечна норма. Проблем је и мањак судница, будући да нема сваки судија ни сопствену судницу, ни сопственог записничара, приправника или референта. Код кривичних предмета нису ретке муке како довести окривљеног на суд ако је у притвору или робија зе неко друго дело, пошто нема довољно возила за њихов превоз, нити стражара који би их пратили.

- То је системски проблем чије је решавање требало започети пре најмање 10 година, а на који је утицао слаб материјални положај судија и осталих запослених и неатрактивно и "старо" судство - примећује Бољевић. - У пензију ће отићи 770 судија (31 одсто) у наредних пет година, односно око 1.540, дакле 62 одсто, за 10 година. Судије се у највећој мери бирају из реда судијских помоћника, којих тренутно недостаје најмање трећина (око 830). Жалосна је истина да нема заинтересованих за рад у судству. Услови не омогућавају решење основних егзистенцијалних потреба (нарочито стамбених), а перспектива неизвесна. Трећина запослених прима плату приближну минималној (око 460 евра), а знатан број ради бесплатно - волонтерски (чак и правници, па и они са положеним правосудним испитом) и/или на одређено време. Притом, плата судија у Србији је најнижа у региону и једна од четири најниже у Европи. Само судије у Северној Македонији, Молдавији и Грузији имају незнатно мању, а пензија је мања и за 40-50 одсто од такве плате.

FOTO: Arhiva novosti

Драгана Бољевић

Зато Друштво судија има конкретне предлоге како би ситуација могла да се реши и доставио их је као допуну Предлогу реформске агенде. Дакле, они тврде да судијска функција мора да се учини пожељном, како би се привукли квалитетни млади правници и од њих за судије бирали најбољи. Независност судства, формално учвршћена недавним уставним и законским променама, подразумева и материјалне гаранције.

КРИТИЧНО У БЕОГРАДУ

ДОМАЋЕ судство је суочено са великом неравномерношћу када је у питању преоптерећеност, нарочито у грађанској материји. Најкритичније је у Београду, у ком је мање од 16 одсто парничних судија у три београдска суда задужено са 43 одсто од укупног броја парничних предмета свих 66 основних судова у Србији. Дакле, 84 одсто судија у преосталим основним судовима дужи 57 одсто предмета. Такође, 18 одсто парничних судија у београдском Вишем суду задужено је са 56 одсто укупног броја парничних предмета свих виших судова у Србији.

- Друштво судија је уверено да би млади, уместо код приватника и страних послодаваца, поново похрлили у судство уколико би њихов радно-правни статус био уређен засебним законом, њихов број повећан (или бар попуњен тако да их има колико и судија, како је и прописано), као и њихове плате, и уколико би им, кад постану судије, била обезбеђена материјална сигурност. Због тога се већ годинама залажемо, између осталог и за то да основица судијске зараде не буде мања од просечне нето зараде, а да пензија судије (који се у тренутку пензионисања налази на судијској функцији непрекидно 20 година) буде једнака његовој последњој основној плати - каже Бољевић.

Она на крају додаје да судије и тужиоци (по систематизацији око 3.100 судија и нешто више од 800 тужилаца), заједно са свим осталим запосленима у судству (10.697) и јавном тужилаштву (мање од 2.000) не чине ни 2,7 одсто запослених у јавном сектору. Стога примања запослених у правосуђу, верује, имају тек незнатан утицај на државни буџет.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Са којим народом Срби деле највише генетског материјала - можда ћете се изненадити!

Са којим народом Срби деле највише генетског материјала - можда ћете се изненадити!

ЧУВЕНИ мит "ми смо црни јер смо 500 година били под Турцима", заправо нема везе са истином. Српски и Турски гени су веома различити, а највише сличности имамо са Македонцима (93%).

17. 08. 2024. у 21:29

Коментари (0)

АЛЕН ДЕЛОН СЕ ГРУДВА У БЕОГРАДУ: Фотографија глумца из наше престонице која је обишла цео свет