СРПСКО ПИТАЊЕ КОНСТРУКЦИОНА ГРЕШКА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Стварна улога Комунистичке партије у судбини заједничке државе

ЧЕТРНАЕСТИ конгрес СКЈ био je стварни а не тек симболички почетак краја Југославије.

Великосрпски хегемонизам је за Тита био трајна кривица српског народа, Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

И догодио се у тој јединој партији, која је означавана као водећа идејно-политичка снага, у централној и матичној структури власти и одлучивања, а не тек у некој маргиналној друштвеној структури и групацији. То отвара питање стварне улоге те партије у судбини Југославије, од њеног настанка до нестанка.

Десетак година од формирања Југославије КПЈ је, на Дрезденском конгресу (1928), заузела став да се та држава разбије, као империјалистичка творевина, и никад није поништила ту своју одлуку. Било је неких корекција - на Сплитском форуму и Петој земаљској конференцији - више да се дрезденска одлука одложи, због фашистичке опасности и ратних прилика, али не и да се одбаци. Напротив, испашће, по свему судећи, да је она на крају, на 14. по реду партијском конгресу, и спроведена, или почела оперативно да се спроводи.

Заправо, Коминтерна је ту борбу започела још на свом првом конгресу 1919. године, кад је Лењин изашао с тезом о постојању потлачених народа и народа тлачитеља.

Аустромарксисти који су у Коминтерни били задужени за Балкан, одмах су ту тлачитељску улогу у Jугославији приписали српском народу, а све друге, постојеће и непостојеће, прогласили су за потлачене. Сима Марковић се упорно залагао против тог накарадног схватања, инсистирајући на теоријски заснованој тези да се експлоатација одвија од развијених према неразвијенима, и полемишући са Стаљином и Зиновјевом, док није ликвидиран 1939. у Москви, после једне Брозове "карактеристике".

КПЈ ЈЕ, ИНАЧЕ, успешно организовала НОБ против окупатора, али је и учествовала у грађанском рату, затим је формирала социјалистичку Југославију и владала њом близу пола века. Истине ради, било је у тој владавини и крупних резултата, нарочито у погледу материјалног развоја земље, али је упорно опстајала и једна велика, назовимо је "конструкциона" грешка - нерешено национално питање најбројнијег, српског народа у тој држави.

Од бројне и махом познате аргументације, поменимо само то да је савезна држава функционисала по принципу "консензус минус један", односно консензус против једног, а то су неки македонски политичари обелоданили у виду синтагме о непринципијелној, читај: антисрпској коалицији. Резултати тих механизама и те политике видљиви су и данас у свим државама - бившим републикама и покрајинама, сем Војводине, где је тај процес заустављен јогуртима, иначе би подивљао као и другде.

И ето, у том пренутку је била преостала Партија, од чијег нас последњег, а тиме и историјског 14. конгреса дели, безмало, јубиларних 35 година. Његов ток је приказан у овом "Историјском додатку", а вреди га се присетити како бисмо у данашњем али и будућем времену препознали процесе који се збивају или ће се збивати, уз једно готово невероватно сазнање - колико је њихова ондашња и садашња природа истоветна или бар веома слична, а нарочито: колико ондашњи однос према Србима у Титовој Југославији кореспондира са садашњим односом Запада, односно такозване међународне заједнице.

Поменимо само једну, тешко појмљиву релацију: од полувековне, измишљене оптужбе српског народа за великосрпски национализам и хегемонизам, као неке врсте политичке химне Титове Југославије, дошло се ево до исто тако измишљене и монструозне оптужбе за геноцидност Срба, као врхунац лицемерја политичког Запада.

* * * * * * * * * * * * *

Једини конгрес на коме се манифестовало српско јединство

НА ТОМ 14. КОНГРЕСУ Партије догодила се за ондашње југословенске прилике невероватна ствар - српско јединство. И то, први и последњи пут у постојању те државе. Уосталом, видимо колико је данас отпора српском јединству, па из тога можемо бар да реконструишемо колико их је тек било онда. Било је партијских конгреса и конференција, синдикалних југословенских скупова, скупштинских заседања и још којечега, али српског јединства не. Зато што су републичке и покрајинске делегације заступале строго договорене републичке и покрајинске ставове и интересе, за разлику од Србије која те договоре није имала због супротстављености покрајина републичким интересима, а и због једне наивне претпоставке - што је добро за Југославију, добро је и за Србију, односно за Србију је било обично прихватљиво оно око чега се други договоре.

Овај пут је, народски речено, враг однео шалу - на дневном реду се нашло, за српски народ, питање свих питања: опстанак тог, иако нахереног и испарцелисаног, ипак заједничког крова за све Србе. Као, уосталом и за друге југословенске народе. Пошто су неки од њих испољавали намеру да испод тог крова оду, Срби су показали јединство и одлучност да ту остану. И онда је неком невидљивом, а јасно видљивом руком, притиснуто дугме да се тај кров руши и да се испод њега излази.

Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

Стварни и највећи проблем била је политичка воља Срба у Хрватској и БиХ да остану у Југославији, а то је требало решавати тешким преговорима, с обзиром на уставну и историјску чињеницу да су Југославију створили народи а не републике, па онда право на самоопредељење важи за народе а не за републике. Унајмљени француски правник Бадинтер право на самоопредељење приписао је републикама. Осокољени рушењем Берлинског зида, Немци су кренули у бруталну акцију да хитно и дефинитивно реше питање Југославије као "највеће казне за Немачку" .

То да је СКЈ на том последњем, 14. конгресу "убио" своју државу , "убијајући" прво себе, значи да ни та партија заправо није била стварни кохезиони фактор Југославије. Једини кохезиони фактор био је, у ствари - Тито. Док је трајао он, трајале су и партија и држава. Вероватно је све то управо он сам тако осмислио и одлучио. Као што је и о свему другом, о свему битном, одлучивао он сам.

ОДЛУЧИО ЈЕ ДА СТВОРИ систем, јединствен у свету, у коме сви, наводно, одлучују о свему, а заправо, осим њега, нико не одлучује ни о чему битном. Одлучио је, на пример, да га не може заменити један човек, него осморица њих, који се ни око чега не могу сложити, а нарочито не око судбинског питања за државу - око њеног опстанка. Није могла да се донесе одлука о ванредном стању, па је ЈНА, уместо да спречи илегално наоружавање паравојски сепаратистичких република, снимила о томе филм и приказала га народу, као да је нека филмска компанија а не снага која треба да спречи крвопролиће и спасава државу и народ.

Сам је одлучивао и 1943. у Јајцу како ће будућа држава да изгледа и ко ће је чинити, које ће нације постојати а које не, које се републике докле простиру, које имају покрајине, које немају, иако се такве одлуке не доносе у ратним условима. Па је 1974. одлучио да се донесе устав по коме Југославија заправо престаје да постоји, тако да га читаво његово дело није надживело ни пуну деценију, уз распршивање, једне по једне, свих флоскула на којима се то дело вештачки одржавало: братство и јединство, једнак допринос свих наших народа и народности, прикривање и релативизирање одговорности за геноцид у Јасеновцу, третирање другог антифашистичког покрета - четника - као највећих непријатеља у рату, а измишљеног великосрпског хегемонизма као највеће опасности у миру, односно као некакве метафизичке и трајне кривице српског народа.

Оно, међутим, што још увек није распршено, односно што је у неком дубљем слоју остало нека врста непознанице до данас, јесте - како је такав и толики култ личности уопште био могућ. Сазнање да је мало једна памет за целу једну државу могло би да буде корак ка отрежњењу, ако смо до њега уопште дошли, колика год та памет била. Поготову, међутим, ако је реч о човеку којег је одмах после рата Благоје Нешковић, ратни командант Србије, означио као "прикривеног и потуљеног антисрбина".

Препоручујемо

Друштво

0 2

ДАРЕЖЉИВОСТ ЦВЕТКОВИЋА И МАЧЕКОВ ГРАБЕЖ ТЕРИТОРИЈЕ: Реакције Српске удружене опозиције на формирање нове Бановине

04. 09. 2024. у 15:00

Друштво

0 2

НА ЛАЖИМА И ПОЛУИСТИНИМА ВАПЕ ЗА НЕЗАВИСНОМ ДРЖАВОМ: Хрватски покрет фанатизује народ и тражи савезнике по Европи

04. 09. 2024. у 09:00

Друштво

0 0

КРАЉ ЈЕ БИРАО ИЗМЕЂУ УСТАВА И ДРЖАВЕ: Узроци због којих је југословенски суверен увео диктатуру

29. 08. 2024. у 01:00

Друштво

0 4

ЈУГОСЛОВЕНИ ИГНОРИШУ МАТИЦУ СРПСКОГ НАРОДА: Крај диктатуре и повратак на систем уставне монархије

28. 08. 2024. у 23:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације