АЛ КАПОНЕОВ ЧОВЕК У УСТАШКОМ ГЛАВНОМ СТАНУ: У Београду се знали сви детаљи о припремама за атентат у Марсељу

БЕОГРАД крајем септембра 1934. године: престоница живи уобичајеним животом.

Владета Милићевић са краљем Петром II за време Другог светског рата , Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив белог двора

Грађани, поготово чиновници и официри, припремају се за сезону слава и балова. Дневни листови пунили су ступце о предстојећим посетама краља Александра Бугарској и земљи галских петлова. На двору влада "путна грозница", пакује се гардероба. Канцеларија ордена инвентарише одликовања која ће Француској лично уручити југословенски монарх.

Далеко од очију јавности, у кабинету министра полиције, Владета Милићевић, неформални шеф контраобавештајне службе Југославије, са узбуђењем реферише Живојину Лазићу, првом човеку тог ресора. Показује му две копије наредби Анте Павелића, предводника усташке екстремне организације, из којих су се јасно виделе намере о убиству југословенског суверена. Владета Милићевић је званично био југословенски делегат у Интерполу. То је заправо била маска за његову праву мисију, како би могао да слободно "вршља" по Бечу и посматра и прати активности терористичких група, које су припремали и изводиле различите акције уперене против Југославије.

Главни град Аустрије био је, у то време, центар окупљања различитих емигрантских покрета, стециште разних обавештајних служби, и великих и малих сила. Своје уточиште нашле су ту и три терористичке организације са Балкана: Унутрашња македонска револуционарна организација (ВМРО), албанска иредентистичка организација Косовари и "Усташа - хрватска револуционарна организација" (УХРО). Једнима је циљ био припајање Македоније Бугарској, а другима присједињавање Косова Албанији, а трећима стварање независне Хрватске. Биле су ту и централе комунистичких организација балканских земаља које су по налогу Коминтерне, такође, радиле на разбијању Југославије.

СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ о њиховим активностима стизале су на сто шефова југословенске обавештајне службе. Тако ће Милићевић јавити детаље о сусрету Анта Павелића и Ивана Михајлова, вође ВМРО у селу Банка, близу Софије и договору о заједничкој борби против Југославије. Његови шефови су сазнавали све о два усташка логора у Италији. Први је био у месту Фонтекјо, у близини града Арецо, док је други био у месту Сан Деметрио.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив белог двора

Истовремено, југословенска обавештајна служба имала је потпуне информације о терористичком центру у Мађарској, у Јанка Пусти, којим је руководио Павелићев заменик, Густав Перчец. Основна намена овог центра, који је финансирала Мусолинијева тајна полиција, била је да се из њега убацују терористи у Југославију.

Владета Милићевић ће успети да придобије неколико блиских сарадника будућег поглавника НДХ да сарађују са њим. Успео је да у своју обавештајну мрежу увуче и др Мила Будака, загребачког адвоката који је 1931. године напустио Југославију. То је онај исти Миле Будак који ће доцније, за време рата, бити Павелићев министар пропаганде, а касније и амбасадор у Берлину. У "канџама" југословенског представника у Интерполу, нашла се и Јелка Погорелац, љубавница споменутог Густава Перчеца, која му је, успут буди речено, родила и ћерку.

Преко ових живих уста, Милићевић је имао прецизне податке о диверзијама и устанку које су усташе припремале. Тако су откривене две паклене машине у возовима који су били заустављени на југословенској граници у Јесеницама. Експлодирале су неколико часова касније на једном слепом колосеку, без икакве штете за људске животе или материјална добра.

* * * * * * * * * *

Са гангстером је направљен гангстерски споразум

ДВЕ ГОДИНЕ РАНИЈЕ, на једном састанку Одељења државне заштите у Београду, који је водио Добрица Матковић, шеф Врховне полицијске управе, и на који је позван Владета Милићевић, да реферише о усташким активностима, изнесен је план да ће одељење за дроге извршити крупан препад на један међународни "канал", који је преко Краљевине Југославије, са Блиског истока водио до Ријеке и Трста. У околини Скопља радила је права мала фабрика која је прерађивала сирови опијум, који је стизао преко тајног прелаза на грчко-југословенској граници. Из Скопља пречишћени морфијум пребациван је даље, ка лукама на Јадрану, у огромним количинама, које су биле баснословне вредности.

Набрајајући имена вођа шверцерског канала, начелник одељења за дрогу споменуо је Анту Годину.

На спомен овог имена, Милићевић се тргао. У његовом регистру најважнијих људи у Главном усташком стану, непосредних Павелићевих сарадника био је Анте Година. За њега је знао да је рођен 1899. године у Истри, да му је отац био Словенац, а мајка Хрватица, да је 1912. отишао за Америку, да је са усташама почео да сарађује још у Америци. У Италију је стигао 1931. године и врло брзо постао усташки функционер у логорима.

У тренутку је схватио да је "његов Година" стајао на другом крају ове кријумчарске артерије. Успева да заустави акцију Врховне полицијске управе. На саслушању ухапшеног власника "фабрике" за прераду сировог опијума у Скопљу извлачи његово признање да та огромна количина морфијума, која је била већа него што је тада цела Европа могла да конзумира, заправо одлази за Чикаго. Морфијум је прихватан на два пункта близу југословенске границе у Италији, а шеф тих "рачви" је био Анте Година, који је временом постао трећи човек "главног усташког стана, одмах после Павелића и Еугена Дида Кватерника.

У разговору у "четири ока" Владета Милићевић од шефа скопске фабрике за прераду сировог опијума, сазнаје да је Анте Година делегат ганга Ал Капонеа, који је послат из Америке у Европу да држи кријумчарски канал преко Краљевине Југославије. Капоне и Година били су врло блиски јер су им мајке биле из Ријеке и то је Анту препоручило да буде у најужем кругу телохранитеља "Биг боја". Пре хапшења у октобру 1931. Капоне схвата да се ближи крај забране слободне продаје алкохолних пића и читаву своју гангстерску организацију оријентише на коцку, проституцију и дрогу. Зато шаље неколико повереника свога ганга у Европу и Азију. Шеф скопског пункта шверца дроге, после обећања да ће бити заштићен од освете чикашког подземља одаје југословенском обавештајцу шифру за сусрет са Годином.

У ЛЕТО 1932. ГОДИНЕ, у сепаре најлуксузнијег бечког хотела "Захер", улази "сињоре Години". Носи пругасто одело са прслуком, пругасту кошуљу и једнобојну лептир машну и колт испод пазуха. Шеф југословенске контрашпијунаже одмах отвара карте и даје му списак његових шверцера и залихе дроге које су "замрзнуте" у тајним магацинима на југословенској територији.

- Ко сте ви, господине? Шта у ствари желите? - реаговао је Година.

- Владета Милићевић, специјални полицајац, делегат Краљевине Југославије, опуномоћен да вам учини извесне понуде...

А понуда је била "заштита" његовог кријумчарског канала кроз Југославију у дотадашњем капацитету. Уз услов да сарађује са Милићевићем и јавља све што се дешава у Главном усташком штабу.

- Шта ако не прихватим тај ваш услов? - био је кратак сињоре Години.

- Запленићемо сву дрогу у целом току шверцерског "канала" и истовремено похапсити све ваше људе на територији Краљевине Југославије. Ова акција биће обелодањена у целој европској штампи уз обавештење да се господин Анте Година састао са југословенским полицијским делегатом у бечком хотелу "Захер". Тако ће ваше газде у Чикагу сазнати ко је издао комплетну кријумчарску мрежу извесном господину Милићевићу.

Са гангстером је направљен гангстерски аранжман. Година је био лојалан сарадник, обавештавао је о готово свим планираним акцијама против Југославије. Средином септембра 1934. јавио је и да се спрема атентат на краља Александра. На сам дан атентата у Марсељу, односно осам сати пре убиства Александра Карађорђевића, упутио је Милићевићу у Париз отворени телеграм са именима атентатора.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПРВО ЈУТРЕЊЕ С ТИТОМ У ЗАГРЕБУ: Оживљавање Комунистичког покрета у пролеће 1937. године

17. 09. 2024. у 08:00

Друштво

0 0

БУНТОВНА МЛАДОСТ ТИТОВОГ ДИСИДЕНТА: Милован Ђилас, успомене једног револуционара

17. 09. 2024. у 07:00

Друштво

0 9

У МАРСЕЉСКИ АТЕНТАТ УПЛЕТЕНА СВА ВЕРСАЈСКА ЕВРОПА: Европски архиви готово цео век крију тајну о убиству краља Александра

02. 10. 2024. у 08:00

Друштво

0 0

КО СЕ И ДАНАС ПЛАШИ МРТВОГ КРАЉА: Девет деценија од убиства Александра Карађорђевића у Марсељу

02. 10. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације