ЖИВОТ ЗА ЗНАМЕЊЕ СЛОБОДЕ: Подвиг и трагедија младог борца Миладина Петровића, који је у ноћи 19. октобра подигао заставу на “Албанију”

ЈЕДНА од најузвишенијих прича које су забележене током борби за ослобођење Београда, подвиг је младог Миладина Петровића, који је, у ноћи 19. октобра 1944. године, истакао заставу слободе на престоничкој Палати "Албанија".

Фото Документација “Новости” и “Борбе”, Википедија, Музеј Србије.

О овом подвигу, деценијама касније, сведочили су, с поносом, његови преживели саборци и сачували име јунака од заборава.

Био је борац Друге чете четвртог батаљона Осме црногорске ударне бригаде.

Пушкомитраљезац. Бригади се, како су борбе за ослобођење напредовале, прикључио као и бројни млади људи, у полету и заносу да што пре ослободе главни град од фашистичког, немачког окупатора.

- Добро се сећам тог младог, крупног момка. Могао је, можда, да има не више од 18 година - сведочио је пуковник Илија Прелевић, политички комесар у Другој чети Четвртог батаљона Осме црногорске. - Био је у сукненом оделу, шајкача са великом петокраком.

Одмах сам га упитао: "Одакле си?" Одговорио је: "Ја сам Миладин Симеона Петровића из Бранковине код Ваљева." Одмах је затражио пушку. Рекао сам: "Пушка мора да се отме од Немаца, немамо ми магацин оружја.

"Шест дана пре него што ће главни град бити коначно ослобођен, Осма црногорска ударна бригада нашла се на теренима Раковице. Један батаљон сукобио се са Немцима. У тој борби обрео се Миладин Петровић, мада његова Друга чета није учествовала у окршају.

Миладин се највероватније на свој ризик прикључио осталим партизанима.

Тог 14. октобра ромињала је ситна, досадна киша. Борци, неиспавани, мокри. У заседно место бануо је Петровић и загрмео:

- Ево митраљеза! Хоћете ли сад да ми дате пушку? Сећање пуковника Илије Прелевића:

- Сијао је "шарац" у рукама тог младића. Рекао сам му да задржи пушкомитраљез, али мора да научи да њиме рукује...

Само дан касније, борци Друге чете били су задивљени Миладиновим мајсторством у руковању пушкомитраљезом, раме уз раме са најбољима, Миланом Божовићем и Сретеном Живановићем.

Када је Четврти батаљон Осме црногорске ударне бригаде, борећи се за сваку зграду, сваки улаз, освајао Славију, овде је непозната девојка пришла Миладину Петровићу. Даровала му је извезену тробојку са петокраком и заветовала га да је подигне на највиши врх у Београду. Обећао је да ће јој испунити жељу.

Борбе су трајале, Палати "Албанија", тешко се прилазило. Гинуло се, али се није одступало. Прилаз згради је био штићен снажном ватром Немаца, са свих њених спратова. Са највиших делова тукли су снајперисти. Само дан раније, пре него што ће се застава завијорити, погинуо је Милисав Ђуровић, командант Четвртог батаљона Осме црногорске, народни херој. Палата "Албанија", како су говорили преживели, није за ослободиоце била значајнија од, на пример, железничке станице, електричне централе, поште или зграде Скупштине, али је представљала чврсто непријатељско упориште и морала је да буде очишћена од Немаца.

Пред зору, одлучујућег 19. октобра, групе бораца Четвртог батаљона савладале су простор до самог улаза у палату. Међу борцима који су се докопали улаза зграде били су Миладин Петровић, Милан Божовић и Сретен Живановић. На петом спрату, Немци су покушали да их "одсеку" од снага које су биле око зграде, али нису успели. Пробијајући се кроз кишу куршума, Миладин Петровић на предовао је ка врху "Албаније". Горе, на крову, била је група Немаца која је контролисала простор према Теразијама. Покосио их је митраљез младог Петровића. Убрзо се на врху палате завијорило знамење слободе.

- Миладин је тада рањен, али је одбио да иде у болницу - забележио је његов политички комесар Илија Прелевић. После тачно два месеца, још сасвим неопорављен, Миладин Петровић, Симеонов син из Бранковине код Ваљева, погинуо је на Сремском фронту. У селу Каишевци, 18. децембра 1944. године.

* * * * * * * * * *

ПРОВЕРЕНО – МИН ЊЕТ

ЗА демонтирање и уништавање експлозивних направа били су задужени совјетски минери из 11. јуришне инжињеријске бригаде и 44. инжињеријске бригаде. Док су борбе око Официрског дома биле у пуном јеку, ушла је у Београд група минера која је одмах приступила уклањању мина и чишћењу минских поља. Они су наишли на пуну подршку грађана, који су их водили до локација које су Немци минирали. Мине које нису могли да уклоне, активиране су пошто су претходно предузете мере за безбедност грађана.

Совјетски минери успели су да разминирају 845 објеката, међу којима 85 административних зграда. У Београду је уклоњено и деактивирано 4.158 мина, 76.298 граната, 7.370 бомби, 4.385 килограма експлозивног материјала и учињено безопасним седам складишта експлозива. Још дуго после рата су се могли видети на зградама натписи исписани масном бојом „проверено - мин њет“.

* * * * * * * * * *

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ТРИ ПУТА ОСВАЈАНО

НАРОДНО позориште је од 17. до 19. октобра три пута заузимано од стране бораца Прве пролетерске бригаде и потом освајано од стране непријатеља. О овим догађајима оставио је сведочење Јагош Жарић, један од команданата Прве пролетерске бригаде. „Два пута су Нијемци силовитим нападом избацили наше јединице које су биле запосијеле Народно позориште. Покушале су јединице Црвене армије да трећи пут освоје Народно позориште, потпомогнуте артиљеријом и снажном ватром из три тенка. Наше раније борбе за Народно позориште посматрали су совјетски официри и обратили мени, с захтјевом да више не нападамо ту зграду.

Фото Документација “Новости” и “Борбе”, Википедија, Музеј Србије.

’Сада ћемо ми извршити напад – рекли су – вас је мало, па ако још гинете, шта ће од вас остати? Нас има доста, па ако и гинемо, опет нас доста остаје.’„ Након артиљеријске припреме совјетска пешадија је јурнула према згради позоришта, међутим била је покошена немачком ватром из Народног позоришта, палате „Реунионе“ и Државне хипотекарне банке (данас Народни музеј). Након овог неуспелог напада бораца Црвене армије, уследио је напад бораца Прве пролетерске који су уз подршку совјетских артиљераца поново заузели зграду.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ВЛАДО ШОФЕР ЈЕ ОДРЕЂЕН ДА ПУЦА: Договор у римском хотелу "Континентал" о убиству краља Александра

09. 10. 2024. у 12:00

Друштво

0 1

ПРВИ ПУЦЊИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Девет деценија од убиства краља Александра

09. 10. 2024. у 11:10

Друштво

0 2

СВЕ ЈЕ СКУПО, САМО ЈЕ КРАЉЕВА ГЛАВА ЈЕФТИНА: Александар је више веровао Француској политици него својој

02. 10. 2024. у 12:00

Друштво

0 2

АЛ КАПОНЕОВ ЧОВЕК У УСТАШКОМ ГЛАВНОМ СТАНУ: У Београду се знали сви детаљи о припремама за атентат у Марсељу

02. 10. 2024. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације