НАШ СТРУЧЊАК ЗА ПЧЕЛЕ МЕЂУ НАЈБОЉИМ У СВЕТУ: Проф. др Зоран Станимировић међу два одсто научника на Станфордовој листи

Љиљана Бегенишић

04. 01. 2025. у 07:30

ПРОФЕСОР др Зоран Станимировић, шеф Катедре за биологију на Факултету ветеринарске медицине Универзитета у Београду једини је научник на свету који се бави пчелама, а уврштен је међу два одсто најбољих светских научника на Станфордовој листи.

НАШ СТРУЧЊАК ЗА ПЧЕЛЕ МЕЂУ НАЈБОЉИМ У СВЕТУ: Проф. др Зоран Станимировић међу два одсто научника на Станфордовој листи

Фото: Приватна архива/Free images Pixabay

Професор Станимировић који је свој огроман научни опус посветио тим племенитим инсектима каже да се до овако великих успеха стиже само и искључиво радом. Он има и поруку за младе колеге:

- Успех се свако не постиже блокадом факултета и универзитета и свакако не изостајањем са предавања и вежби, него перманентном едукацијом.

Објашљавајући како је доспео на престижну Станфордову листу, наш саговорник истиче да су научници категорисани у 22 научне области и 174 подобласти, а процес селекције укључује два корака: избор 100.000 најбољих научника у оквиру сваке области, а затим утврђивање 2 одсто најбољих научника у оквиру подобласти.

- Овај двоструки приступ осигурава поштену заступљеност у свим дисциплинама, пошто се обрасци цитата значајно разликују између области - појашњава овај научник. - На пример, медицинска и инжењерска истраживања обично прикупљају већи број цитата у поређењу са друштвеним и хуманистичким наукама.

Како каже проф. Станимировић, научници са Ветеринарског факултета у Београду који се баве пчелама, покушавају да дају допринос решавању различитих проблема са којима се наши пчелари суочавају.

- То чинимо преко пројекта "Wасте2ПротецтБеес" Но. 5455 из из програма ПРИЗМА, који финансира Фонд за науку Републике Србије, на коме учествује 12 истраживача са Факултета ветеринарске медицине, Факултета за физичку хемију и Институт за шумарство, а којим руководи доц. др Урош Главинић - каже овај професор. - Значи, оставили смо иза себе наследнике, моја колегиница Јевросима Стевановић и ја, и то не једног, него већи број.

Проф. Станимировић наглашава и да студнети имају изборни предмет "Узгој и нега пчела" који је у дугом периоду бирало око 90 од 155 уписаних студената.

- Последњих година због техничких капацитета за квалитетну обуку која подразумева рад у малим групама у радионици и на пчелињаку, као и одлазак на терене ван града, ограничили смо број академаца које примамо на тај предмет на 70 од уписаних 150 - наводи он. - Њихова заинтересованост је везана за заинтересованост опште популације за пчеларство и пчелиње производе, а на то јако утичу сензационалистичке вести о нестанку пчела, о проблемима зараде на меду, а нарочито о великом проценту фалсификованог меда на тржишту.

Иначе, наш народ много верује у лековитост меда, узима га ујутро, неко и уз ракијицу, обавезно када смо болесни... Шта каже овај стручњак - колико меда је лековито, а шта је претеривање?

- За здраве људе млађег узраста, саветовао бих коришћење кашичице-две меда са маслацем намазаним на хлеб или у млеку, за старије бих препоручио две кашичице меда током дана, најбоље раствореним у чају, док дијабетичари смеју узети једну кашичицу меда ујутру, такође у чају, али уз континуирано праћење гликемијског статуса.

Овај научник истиче да је просечан дневни унос меда по особи јако варијабилан и углавном у опсегу од 0,8 до 4.38 грама дневно, мада је у Саудијској Арабији просечан унос чак 12 грама дневно, с тим да се мора имати у виду на светском нивоу да велики проценат људи не конзумира мед уопште. Неки га, пак, уносе у количини од чак 30 грама (две супене кашике) дневно.

приватна архива

проф. др Зоран Станимировић

- Мед у исхрани људи је значајан због бројних физиолошких ефеката - појашњава наш саговорник. - У меду доминирају угљени хидрати, пре свега моносахариди глукоза и фруктоза који чине 75 одсто укупне количине угљених хидрата у меду који су брзо транспортују у крв и представљају брзи извор енергије. Међутим, у меду је утврђено и присуство протеина, минерала међу којима доминира калијум, витамина и то првенствено витамина Ц и витамина Б-групе, знатне количине фенолних једињења нарочито флавоноида и фенолних киселина и преко 500 различитих испарљивих једињења, при чему удео и садржај минерала, витамина, фенолних и испарљивих једињења јако варира у зависности од врста биљака од којих воде порекло нектар и полен у меду.

Ипак, каже овај професор, то не значи да мед може да замени остале намирнице, јер ако се посматра препоручен дневни унос протеина, минерала и витамина, допринос меда је занемарљив. Стога, добро је конзумирати мед, али не треба претеривати.

Међутим, како истиче наш саговорник, ефикасност меда након топикалне апликације је научно доказана и примењује се највише у лечењу опекотина и рана код животиња и људи и то пре свега код оних које се не могу излечити конвенционалним третманима.

 

Мед не може да замени лекове

Проф. Станимировић истиче да мед, иако има лековито дејство - не може да одмени лекове.

- У меду преовлађују шећери, пре свега моносахариди то јест глукоза и фруктоза, док су све друге компоненте јако мало заступљене. Стога, мед не може бити замена ни за један лек који делује након конзумирања и проласка кроз дигестивни тракт - истиче Станимировић. - Међутим, ефикасност меда након топикалне апликације је научно доказана и примењује се највише у лечењу опекотина и рана код животиња и људи и то пре свега код оних које се не могу излечити конвенционалним третманима.

Он наглашава и да Србија има велики потенцијал за пчеларство, мада су, због великих површина под пољопривредним културама, подручја богата медоносним биљем смањена. Осим тога, пчеларство угрожавају и агропестициди који се користе за заштиту пољопривредних култура. У последње време је смањено интересовање за пчеларство с обзиром на ниску цену меда, неконтролисани увоз и појаву фалсификата меда.

 - Пчелари су суочени са неколико значајних проблема, пре свега су то цена и пласман меда, као и исхрана пчела, односно недостатак квалитетне пчелиње паше, недостатак воде (суша) што је везано са квалитетном исхраном јер је последица повећана употреба шећера, а затим и појава болести које често доводе до фаталног исхода, при чему су крајњи егзекутори пчелињи вируси - каже професор.

Али, наш саговорник саветује пчеларе да не чекају да дође до проблема, јер их онда не могу решити, него треба превентивно да делују. Тако, каже, пчелари пре свега треба да пчелама обезбеде висококвалитетну пашу и континуирану доступност чистој води, избегавају "шећеризацију", односно коришћење чистог шећерног сирупа а у случају недостатка природне хране нутритивне захтеве пчелињег друштва задовоље додавањем природних/вештачких суплемената да би се избегла "протеинска глад". Такође, обавезно треба да обављају планску контролу присуства пчелињег крпеља Varroa destructor због великих непосредних штета које овај ектопаразит наноси пчелама, али и још опасније његове посредне улоге вектора пчелињих вируса, а обевезно је и спровођење хигијенско-санитарних мера на пчелињаку, као и принципи добре пчеларске праксе и управљања пчелињацима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРОПАДА ЛАЖНА ДРЖАВА: Светска банка упозорава Приштину - Имате највишу стопу сиромаштва и незапослености у Европи

ПРОПАДА ЛАЖНА ДРЖАВА: Светска банка упозорава Приштину - Имате највишу стопу сиромаштва и незапослености у Европи

ТАКОЗВАНО Косово има највишу стопу сиромаштва и незапослености у Европи, упозорила је заменица директора Светске банке за Косово Џејн Спроустер истичући да Приштина што пре мора да пређе на модел конкурентног економског раста који обезбеђује више радних места и бољи квалитет живота, преноси Телеграфи.

05. 01. 2025. у 16:19

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.

03. 01. 2025. у 20:35

Коментари (0)

СВЕТ У ШОКУ: Јанис Тима се није убио?! Жена, чувена певачица, наручила убиство кошаркаша?