ОБЕСМИШЉАВАЊЕ МИНУЛОГ РАДА НАШИХ ПРЕДАКА: Од Војводства до „малог устава“ и статута

ШАНСА, прва после “јогурт револуције“ 1988. године у Новом Саду, када је тадашња, аутономашки обојена власт, притиснута протестима предвођеним Михаљем Кертесом листом поднела оставке, поборницима што веће аутономије Војводине указала се дванаест година доцније, у петооктобарским променама.

Ненад Чанак је понављао своју причу о “нашим новцима” , Фото Стеван Крагујевић, Танјуг, Музеј Војводине, Музеј Новог Сада, Фото архива Матице српске, Архив Војводине, Профимедија, Документација „Новости“ и "Борбе", Архив породице Прибићевић и Википедија

Већ 2001. године Скупштина АП Војводина, којом је председавао Ненад Чанак, председник Лиге социјалдемократа Војводине, главном ослонцу  Демократској странци у владавини Војводином све до 2016. године, поверила је др Александру Фири (Крагујевац 1929 – Београд, 2011) коаутору Устава из 1974.године, да напише “мали устав” који је требало да замени још увек актуелни војвођански статут, усвојен 1991. године. Тим Статутом власт Слобода Милошевића укинула је прерогативе државности које су комунисти 1974. године обезбедили северној покрајини Србије.

По моделу “свог” Устава из Брозовог времена, који је Војводину третирао безмало као републику, Фира, професор Правног факултета у Новом Саду, председник Уставног суда Војводине од 1974, судија Уставног суда Југославије и председник тог суда (1982-1990) -  са сарадницима је срочио 2002. године нацрт Основног закона.

Био је то предлог акта  у којем би Војводина имала  аутономију по угледу на Оландска острва фински архипелаг између Балтичког мора и Ботнијског залива. Нису помогла ни упозорења историчара, попут академика  Чедомира Попова, да Војводина и Аландска острва немају баш никакве сличности јер овде живи око два милиона житеља (70 одсто Срба), а на поменутим острвима једва 25.000 људи и то махом Швеђана.

Фото Стеван Крагујевић, Танјуг, Музеј Војводине, Музеј Новог Сада, Фото архива Матице српске, Архив Војводине, Профимедија, Документација „Новости“ и "Борбе", Архив породице Прибићевић и Википедија

Дајте покрајини прерогативе државности и питање је политичког тренутка када ћете добити државу у држави!

НА ОВАКАВ МОГУЋИ развој аутономног пута Војводине у њеној новијој историји, упозоравала је тада група  историчара на челу са академицима Чедомиром Поповом, Василијем Крестићем и Костом Чавошким, управо у тренутку када је  група правника на челу са академиком Александром Фиром припремала нацрт Основног закона Војводине.    

На захтев покрајинске Скупштине  и њеног тадашњег председника Ненада Чанка, академик  Фира, иначе творац  комунистичког  Устава из 1974. године који је од свих шест југословенских република, једино Србију исцепкао на централни део и две покрајине -  Војводину и Косово и Метохију, дајући им статус федералних јединица.

У новом Статуту предвидео је Фира и дводому скупштину - веће грађана и веће мањинских заједница. У овом другом дому, представници мањина би имали право вета и у сваком тренутку могли би да блокирају  и надгласају српске посланике.

По Фириној замисли Војводина је требало да има и  сва три нивоа власти, председника и владу. Занимљиво је да је на примедбе познавалаца међународних правних система да аутономије нигде у свету немају устав управо зато  што је он елемент државности, др Фира је наводио и другачије примере употребе спорног назива.

* * * * * * * * * * *

Аутономаши траже Бетовенову "Оду радости" за химну

КОЛИКО ГОД  да су и писац и наручиоци негирали уставне особине  замишљеног акта, овај предлог у јавности је одмах добио незваничан назив “мали устав”. О њему је уприличена  и јавна расправа. Ипак, знајући унапред да овај документ не може да прође у покрајинском парламенту, али да није згорег опипати пулс јавности, Чанак  никада није “мали устав“  ставио на дневни ред. Аутономаши су одлучили да чекају нову шансу, али нису дангубили.

Проширење  аутономије започето је “омнибус законом” који је покрајинска Скупштина усвојила крајем 2001. године, а убрзо верификовала и Скупштина Србије у којој је, као и у војвођанском парламенту убедљиву већину имала Демократска странка. Једним синхронизованим потезом на линији Нови Сад – Београд , изменом 70 важећих закона, Војводина је добила надлежности  у 25 области друштвеног живота, од културе и образовања до пољопривреде и енергетике.

Док је за тадашњег српског премијера др Зорана Ђинђића “Омнибус” био “права мера аутономије”, Чанак је,  умерено задовољан, поновио причу о “нашим новцима”, а Јожеф Каса је сет закона сматрао “пробијањем прве антиаутономне баријере”. У то време лидер Савеза војвођанских Мађара није још гласно тражио етничку аутономију на територијалном принципу за север Бачке, али је ту и тамо правио жељену паралелу између Војводине и покрајине Тирол.

Фото Стеван Крагујевић, Танјуг, Музеј Војводине, Музеј Новог Сада, Фото архива Матице српске, Архив Војводине, Профимедија, Документација „Новости“ и "Борбе", Архив породице Прибићевић и Википедија

Убрзо после “Омнибуса”, прешло се на покрајинске симболе. Бурна , вишемесечна расправа резултирала је 28. јуна 2002. усвајањем грба, а две године касније и заставе Војводине.Узалуд су хералдичари указивали да  искарикирани грб и застава са три ЕУ звездице, усвојени 2002. и 2004. године на Чанкову иницијативу, немају баш никакво утемељење ни у српској историји ни у хералдици. После ових бурних расправа о симболима, иницијативу Лигe социјалдемократа Војводине да се војвођанском  химном прогласи Бетовенова “Ода радости”, покрајински посланици оценили су као - непримерену.
ДА БИ СЕ ПОНОВО, барем привремено, стишала прича о “нашим новцима, пљачки и београдизацији”, 2003. године начињен је преседан у процесу приватизације.Уз одобрење тадашње владе Зорана Живковића, од продатих покрајинских предузећа у покрајинску  касу сливала  се половина новца, док су локалне самоуправе у остатку Србије добијале свега - пет одсто.  

Највећи помак у расподели средстава обезбедио је нови Устав Србије из 2006. године, који, осим што је легализовао војвођански грб и заставу, вишеструко је  увећао покрајински буџет, обезбедивши да се Војводини гарантује седам одсто средстава из  републичке касе.

Фото Стеван Крагујевић, Танјуг, Музеј Војводине, Музеј Новог Сада, Фото архива Матице српске, Архив Војводине, Профимедија, Документација „Новости“ и "Борбе", Архив породице Прибићевић и Википедија

И док су на тих седам процената,  демократе у Војводини предвођене  Бојаном Пајтићем, у три мандата председником Покрајинске владе (и бившег Извршног већа), градиле своју победничку  кампању на  покрајинским изборима  2008. године, Лигa социјалдемократа Војводине и још неке странке бојкотовале су уставни референдум уз громогласне тврдње да “Београд и даље пљачка Војводину”.

Прича о “нашим новцима” , на коју су грађани најосетљивији, поново је била  актуелизована поводом  Статута , највишег покрајинског правног акта. Наиме, на Митровдан, 8. новембра 2006. године, републичка  скупштина  прогласила је,  претходно референдумски изгласан, нови Устав Републике Србије. У  члану 185, став 1, наведено је  да је „Највиши правни акт аутономне покрајине Статут“, те да „Статут аутономне покрајине доноси њена скупштина, уз претходну сагласност Народне скупштине“.

* * * * * * * * * * *

Две трећине Статута није било у сагласности са Уставом

ПРВИ ПРЕДЛОГ Статута, Скупштина АП Војводина утврдила је 14. октобра 2008. године. Све се то  дешавало  у години у којој су се  навршила  два  за историју Војводине најзначајнија јубулеја – 160 година од успостављања Војводства Србија (други термин је Српска Војводовина) у Сремским Карловцима и 90 година од  проглашења присаједињења области Срема, Баната, Барање и Бачке Краљевини Србији, одржаног у Новом Саду.

Изгледало је да ће те датуме  Војводина дочекати са новим Статутом који је како предвиђа актуелни Устав Србије морао да буде усвојен до 15. октобра, односно 90 дана од конституисања покрајинског парламента.

До тада, текст Статута најпре је  усаглашен међу чланицама  владајуће покрајинске коалиције - Демократска странка,  Г-17, Савез војвођанских Мађара, Лига социјалдемократа Војводине и Социјалистичка партија Србије. Потом је та  верзија упућена на јавну расправу, па на усвајање посланицима покрајинске Скупштине  и најзад, на оверу  (и проверу) у републички парламент. Није, међутим, ишло све по плану.

Уследило је више од годину дана застоја јер је покрајинси парламент  утврђивао  правно-техничке исправке а затим  7. новембра 2009. године статутарни предлог упућен је  Народној скупштини Србије  на потврђивање. Насупрот очекивањима предлагача, уследио је   вишегодишњи процес утврђивања сагласности Статута са Уставом наше државе.

Фото Стеван Крагујевић, Танјуг, Музеј Војводине, Музеј Новог Сада, Фото архива Матице српске, Архив Војводине, Профимедија, Документација „Новости“ и "Борбе", Архив породице Прибићевић и Википедија

Уставни суд је јула 2012. године утврдио да две трећине Статута  (22 одредбе ), нису у сагласности са Уставом. Потом је на иницијативу Демократске странке Србије, одлуком од 5. децембра 2013. године, Уставни суд оспорио Статут.

Актуелној власти у Војводини то се нимало није допадало. Најкритичнији су били функционери Лиге социјалдемократа Војводине који су сматрали да   решење „ове ванредне правне ситуације“ треба тражити у Стразбуру јер су прекршена колективна права Војвођана. Ишло се чак до тврдње да је одлука  Уставног суда Србије политичка, а да није споран Статут него  Устав Србије који је антивојвођански и зато га што пре треба мењати.

У ТОЈ, СПОРНОЈ ВЕРЗИЈИ акта, Нови Сад је требало да има статус „главног града Војводине“, Војводина да има своју владу (уместо дотадашњег Извршног већа), као и Војвођанску академију наука и уметности, упркос већ постојећем Огранку САНУ  у Новом Саду. У Нацрту била је „нацртана“ и одредба  да  Скупштина АП Војводина доноси одлуке које имају „законску тежину“, мада покрајини припадају  само извршна и управна власт.

Крајем 2013. године Одбор за питања уставно-правног положаја Скупштине Војводине одлучио је да формира Радну групу која ће ускладити Статут са одлуком Уставног суда.радна група  која је именована 15. јануара 2014. године. На челу петнаесточланог Одбора био је тадашњи  председник покрајинског парламента  Иштван Пастор.   

Радна група је 31. марта 2014. године завршила посао и доставила Нацрт новог Статута покрајинској скупштини. Чланови Радне групе сложили су се око већине делова Статута и оставили алтернативе у деловима око којих није било потпуне сагласности.

Измењену верзију Статута, усклађену са српским Уставом, у којој је Нови Сад административни центар Војводине, а уместо Владе, покрајином влада Покрајинска влада, Скупштина Србије у којој су већину већ другу годину имали напредњаци и њихови коалициони партнери, потврдила је 20. маја 2014. године. За потврђивање Статута гласало је 186 посланика, против је било пет посланика, два посланика су била уздржана, а шест није гласало.

Поред српског језика и ћириличког писма, у органима АП Војводина, у равноправној службеној употреби, су и мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма, у складу са законом.

Уз грб и заставу Аутономне Покрајине Војводине, усвојене почетком двехиљадитих, Статутом је предвиђено  да се равноправно истичу и традиционални симболи Срба у Аустроугарској.

* * * * * * * * * * *

Југословенски капут беспоштедно жуљао српску кошуљу

НА ПОСЛЕДЊОЈ СЕДНИЦИ уочи избора, реч дату коалиционим партнерима и опозицији да ће својим гласовима дати „зелено светло“ грбу и барјаку  предака  који су столећима у Аустроугарској сањали сан о јединству са матицом, посланици ДС повукли су уз образложење да су се у међувремену сетили како  није било јавне расправе о тим симболима.Усвојени су и истакнути 2016. године када је на чело Покрајинске владе дошао Игор Мировић.

Занимљив је  и случај Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ). Од оснивања 1979. године до 2016. године када су Српска напредна странка и коалициони партнери ставили тачку на 16-годишњу владавину коалиције око Демократске странке. ВАНУ је  једном је била угашена па оживљена, два пута мењала је име, а затим  престала да постоји  првенствено због финансијских проблема које нису решили њени оснивачи из претходне покрајинске власти.  

Пошто је Уставни суд Србије 2012. године оспорио ВАНУ финансирање из покрајинског буџета,  тадашња власт у Војводини,  предвођена демократама, нашла је решење у преименовању у научно друштво Академија наука, култура и уметности Војводине (АНКУВ).
Но, како су средства слабо пристизала,а научно друштво слабо радило, иста власт јула 2015. основала је Војвођанску академију наука, уметности и културе (ВАНУК)  с циљем, како је тада образложено, „да унапреди  области науке, уметности и културе на територији покрајине“.

Фото Стеван Крагујевић, Танјуг, Музеј Војводине, Музеј Новог Сада, Фото архива Матице српске, Архив Војводине, Профимедија, Документација „Новости“ и "Борбе", Архив породице Прибићевић и Википедија

Међутим, ВАНУК није регистрован јер је  Привредни суд у Новом Саду затражио од Владе Србије да одлучи да ли се она може уписати у регистар. И ту се круг затворио.

ПРОМЕНА ВЛАСТИ у Аутономној Покрајини Војводина 2016. године вратила је у свест људи у целој Србији значај 25.новембра 1918. године када су на Великој народној скупштини, Срби, Буњевци и остали Словени изгласали, а Јаша Томић обзнанио  да су  Срем, Банат, Барања и Бачка присаједињени  Србији.

Дозревао је 25. новембар до „празничних висина“  пуних 98 година,  али ни данас није сасвим сазрео у сваком срцу, глави и политичкој опцији. Јер, када се дневна политика надреди историји, онда је било могуће и да лидер (у то време) најпознатије  аутономашке странке  саопшти да се раме уз раме са 25. новембром прогласи државним празником и 28. јул 1974. Датум  усвајања Устава СФРЈ који је  Војводини дао статус  - државе у држави.

То је акт који је само 56 година после присаједињења, а 27  пошто је Барања укњижена у хрватски катастар, црно на бело  обесмислио минули рад наших дичних предака. Оних што су вековима  изгарали у  дивовској борби да очувају свој идентитет у туђем царству. И 1918. године да се уједине са сународницима преко Београда, а не преко Загреба.

У деценијама комунизма ,југо-капут беспоштедно је жуљао српску кошуљу и  јединство које су нам у аманет оставили Светозар Милетић, Јаша Томић, Ђорђе Стратимировић, патријарх Рајачић... Најдубљи  жуљеви датирају  управо из периода владавине Устава из 1974. који је АП  Војводину, готово надредио њеној  Републици  Србији, и тим актом путоказ присаједињења окренуо у супротном смеру.

Препоручујемо

Друштво

0 2

СРАМОТА ЗА ИЗДАЈСТВО БОЛИ И У ГРОБУ: Српски Петен је искрено веровао у нови немачки поредак у Европи

21. 01. 2025. у 17:00

Друштво

0 2

КОЛАБОРАНТ КОЈИ ЈЕ СПАСАО СТОТИНЕ ХИЉАДА ИЗБЕГЛИЦА: Прослављени генерал вољом окупатора постаје председник Владе

21. 01. 2025. у 16:00

Друштво

0 0

КАКО ЈЕ ПЛЕТЕН КВИНСЛИШКИ ВЕНАЦ У СРБИЈИ: Улога генерала Милана Недићa у Грађанском рату

21. 01. 2025. у 13:00

Друштво

0 3

РАТ ПАРТИЗАНА И ЧЕТНИКА ЗА НЕМЦЕ БИО ДАР СА НЕБА: Хронологија избијања братоубилачког оружаног сукоба

14. 01. 2025. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације