ЗА СРБЕ НЕМА СТАНОВА: Хрватска још није обезбедила кров над главом за протеране током рата

НИ 20 година након што је Хрватска направила програм по коме треба да се реши питање станова за носиоце станарског права, углавном Србе, који су током рата протерани и то право изгубили, овај проблем није решен.

Фото: Д. Миловановић

 Према доступним подацима, на територији Хрватске било је око 50.000 стамбених јединица на које су протерани полагали станарско првао, а до сада је стамбено збринуто укупно 9.278 бивших носилаца станарског права.

Овај податак изнела је недавно Драгана Јецков, посланица СДСС у хрватском сабору и прецизирала да је од тог броја 7.602 добило станове на подручју посебне државне заштите, а то је територија некадашње Републике Српске Крајине, док је 1.676 збринуто ван те територије.

- Држави је преостало да обезбеди још 149 станова особама које имају правоснажно решење о додели стамбеног простора, али се оно не извршава јер држава, наводно, нема шта да им понуди за усељење - рекла је Јецков. - Од тог броја 27 станова треба да се обезбеди на потпомогнутим подручјима, а то је некадашња РСК, док 118 станова треба да се "намири" у Загребу, Дубровнику, Сплиту, Ријеци, Пули...

И ту настаје проблем, јер су станови у овим градовима веома скупи, па држава Хрватска или неће, или нема новац да купи те станове. Многи Срби нису ни дочекали да се овај проблем реши, преминули су, а да им није "намирена" некретнина.

Саво Штрбац, председник Документационог центра "Веритас" подсећа да, након што је 2004. године Хрватска донела пропис (који је био услов у преговорима са ЕУ) којим се држава обавезује да носиоцима станарског права обезбеди нови кров над главом - стари станови у којим су живели Срби никакао нису смели њима бити додељени.

- Ти станови су давани углавном хрватским бранитељима, а Србима који су некада имали над њима станарско право додељиване су друге некретнине - појашњава Штрбац. - И ту је било много услова: да тај неко није решио стамбено питање тамо где је отишао, да нема никакаву некретнину на своје име, да је одлучио да се врати да живи у Хрватској... И квадратура је била ограничена, па је носилац станарског права могао добити 30 квадрата плус 10 на сваког члана породице који се врати.

Наш саговорник појашњава да је проблем настао и када је држава почела Србима да нуди "коњушнице" на које су они тешко пристајали, а прописи су предвиђали да онај ко одбије понуђени смештај нема право више да га тражи. Таква пракса, каже Штрбац, најчешћа је била у Далмацији и Лици, где "Србе очима не могу да виде". Станови су могли да се откупе по повлашћеној цени, па је квадрат стана који су Срби добијали на територији бивше РСК коштао око 200 евра, а у градовима ван те територије око 800. И то је, каже Штрбац, у пракси ишло килаво. 

Он подсећа да су носиоци станарског права били грађани који су за време бивше Југославије добијали станове од предузећа, имали су станарско право и право коришћења али нису били власници. Када је избуо рат Србе су протерали, а онда су им фирме преко суда одузеле станарско право позивајући се на законску одредбу да се оно одузима свима који ту нису дуже од шест месеци. Након тога, предузећа су додељивала станове коме су хтела, а најчешће су то били хрватски бранитељи.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПОГЛЕДАЈТЕ - ФК-3 ЧУВА НЕБО СРБИЈЕ: Српски ракеташи на обуци (ФОТО/ВИДЕО)

24. 06. 2026. у 18:22

Друштво

0 0

Пецарош из Србије сат времена ВИСИО НА ДРВЕТУ БЕЖЕЋИ ОД МЕДВЕДА: "Кренуо на Јасеницу у риболов, а онда сам чуо урлање"

24. 06. 2026. у 18:00

Друштво

0 2

РХМЗ ИЗДАО ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ: Београд на удару

24. 06. 2026. у 16:13

Друштво

0 2

НОВА ДЕОНИЦА МОРАВСКОГ КОРИДОРА СПРЕМНА: У петак пуштање у саобраћај - погледајте како изгледа (ВИДЕО)

24. 06. 2026. у 13:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације