КОНТРОЛА ПОСЛОДАВАЦА ПРЕКО САЈТА ФОНДА ПИО: Intervju - Реља Огњеновић, директор Фонда ПИО

НЕШТО више од милион и по пензионера у Србији до краја године очекује повећање пензија. У ишчекивању званичне одлуке о висини повишице стручњаци сугеришу да би могло да се ради о двоцифреном проценту пораста. Вест о повећању примања обрадовала је и оне који ове године остварују право на пензију, јер ће већи износ моћи да добију већ са првом исплатом. Колика ће им бити пензија, пре него што добију решење, као и која им је документација потребна, они који су надомак остваривања права из ПИО фонда могу да утврде на сајту ове установе. Тај вид електронске комункације са будућим осигураницима усавршава се из године у годину и за кориснике је велико олакшање за добијање проверених информација.

Фонд ПИО

У интервјуу за "Новости" Реља Огњеновић, директор ПИО Фонда, каже да системски и транспарентно већ неколико година развијају комплетно нови информациони систем:

- Модернизација пословних процеса подразумева примену нових технологија у раду и будући да је Фонд ПИО окренут грађанима, који осим права на пензију остварују и друга из пензијског и инвалидског осигурања и многобројне услуге које Фонд пружа, можемо постићи већи проценат ажурности, брзину, једноставност и квалитет услуге укључивањем у актуелне токове дигитализације. Како бисмо код осигураника подигли свест о потреби одговорнијег односа према свом стажу, дали смо им могућност да прате и благовремено сређују своје податке кроз опцију е-сервиса, који су им нон-стоп доступни.

Шта то практично значи?

- То значи да могу са својих кућних рачунара или таблета и телефона да остваре увид у своје пријаве и одјаве, исплаћене зараде и уплаћене доприносе, да сагледају периоде стажа осигурања, да добију информацију колико укупно стажа имају, када испуњавају услов за пензију, па и оквиран износ пензије на основу евидентираних података. Наравно, подразумева се да је систем заштите података вишеструк, да су везе између портала и корисниковог рачунара сигурне и криптоване и да је предуслов за корисника да има креиран eID налог.

У којој мери грађани користе ове дигиталне услуге?

- Сваке године се повећава број корисника електронских услуга Фонда, а према подацима из извештаја о раду Фонда за 2024. евидентирано је око 1,1 милион људи који су користили неку од електронских услуга у тој години. Тај број говори да смо успели да Фонд приближимо нашим осигураницима и минимизирамо њихову потребу да долазе на шалтере и чекају редове. А када стекну услов за пензију понудили смо и опцију е-шалтера, преко којег могу електронски да поднесу захтев и доставе друге доказе битне за остваривање права на пензију.

Да ли је и запосленима у Фонду на овај начин технолошки олакшан рад?

- Посебан фокус нам је на дигиталној безбедности комплетног система и дигитализацији архиве. Ове инвестиције ће у великој мери допринети скраћивању рокова за доношење решења о праву за наше осигуранике. Ако се има у виду да Фонд у свом радном портфолију користи милијарде података, да се просечно годишње заприми неколико милиона различитих захтева за поступање, онда је јасно у којој мери ће поменута технолошка унапређења обезбедити сигурност, убрзати рад у корист грађана и обезбедити техничку компатибилност са осталим системима у држави.

Колико се сада чека на добијање решења за пензију?

- Законски рок за доношење решења о правима из пензијског инвалидског осигурања је до 60 дана од дана подношења захтева и 90 одсто решења Фонд доноси у овом року. Доношење решења о праву на пензију подразумева да су евидентирани и потврђени подаци о плаћеним доприносима за пензијско и инвалидско осигурање за целокупан стаж осигурања, односно за све периоде у којима је осигураник био ангажован. Када недостају подаци, поступак се продужава до њиховог прибављања.

Који су најчешћи разлози за недостатак података?

- До некомплетности података може доћи из више разлога, а међу најважнијима су неуплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, недостављање доказа о уплаћеним доприносима од стране послодавца у Фонд ПИО. Ту је и непостојање правне и финансијске документације о радном ангажовању и прибављање доказа за особе које су радила ван подручја Србије, односно за оне који осим домаћег, имају и инострани стаж осигурања.

Колико у Србији тренутно има пензионера, а колико сваке године одлази у пензију?

- У исплатној бази Фонда ПИО је 1.656.848 корисника пензија, од којих је 66,9 одсто старосних, 13,7 одсто инвалидских и 19,5 одсто породичних пензионера. Просечно, годишње, имамо између 75 и 80.000 нових пензионера.

Још има генерација које одлазе у пензију а да су радиле за фирме из других република бивше Југославије. Колико је њима тешко да повежу стаж да би остварили што већа права?

- Стаж остварен у бившим републикама СФРЈ законом је регулисан као инострани и по тим процедурама се остварује право. Осигураник подноси захтев у држави у којој има пребивалиште, а фондови међусобно размењују информације и податке о осигурању. Свака држава за стаж остварен на својој територији обрачунава и исплаћује пензију у складу са својим законом. Ово значи да комплетан поступак фондови спроводе по службеној дужности, а колико ће трајати зависи од друге државе колико брзо може да обезбеди податке о осигурању, имајући у виду све околности, па и то што су многе фирме у међувремену угашене. Кроз добру комуникацију коју имамо са другим државама, предузимамо све расположиве мере како би ове поступке скратили и убрзали доношење решења о праву.

Шта је на располагању онима којима се доношење решења одужи?

- Прописима Републике Србије је предвиђено да у периоду од прекида осигурања до доношења решења о пензији, подносилац захтева остварује право на отпремнину од послодавца и на здравствено осигурање. На тај начин се, материјално и здравствено, обезбеђује сигурност будућег пензионера у периоду од подношења захтева до уплате прве пензије. При првој уплати Фонд исплаћује кориснику укупан износ припадајућих пензија од дана остваривања права.

Одомаћено је мишљење да генерације оних који сада имају око 50 година неће ни стићи до пензије, јер наводно неће бити пара?

- Србија има завидну традицију по питању обавезног пензијског и инвалидског осигурања и системски уређених услова за остваривање ових права. Подсетимо се на Закон о осигурању радника из 1922. године, у коме се разрађују видови пензијско-инвалидске заштите осигураника и чланова њихових породица, а који је сврстан у најнапредније из ове области у Европи. На тим нормативним основама почива наш пензијски систем. Било је тешкоћа у реализацији права у ратним годинама, у периоду хиперинфлације и међународних санкција, али стабилност система је успостављена и последње деценије имамо све параметре раста и одрживости. Обавезно пензијско осигурање увек ће бити доступно и опстајаће, уз мању или већу подршку државе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације