НА СРБИЈИ ВЕЖБАЛИ МЕТОДЕ СИЛЕ И ПРЕВАРЕ: Агресију НАТО креирали и водили водећи људи Савета за спољне послове САД

Агресија НАТО на СР Југославију 1999. према проценама тадашње савезне владе направила је штету од 100 милијарди долара. Убијено је око 2.500 цивила, међу којима 89 деце.

Фото Д. Миловановић

Симболи страдања су Алексинац, где су амерички планери циљева наводно открили касарне, а хладнокрвно су побили породице скривене у подрумима. У Сурдулици су направили покољ пацијената санаторијума и дома за старе, а у Нишу су касетним бомбама искасапили људе на пијаци у центру града.

 У бомбардовању је оштећено 69 школа, 18 факултета, 20 вртића, 176 споменика културе и више од 60 манастира и цркава.

Срушена су или оштећена 62 моста, онеспособљено је 595 километара пруга, оштећено 470 километара путева, уништено или оштећено око 28.000 стамбених јединица, 19 болница и 20 домова здравља. Извршен је екоцид гађањем танкова са гасовима у "Петрохемији", што је створило облак бојног отрова фозгена. Бомбардовањем петрохемијских постројења у Панчеву више од 2.000 тона дихлороетана, живе и нафте доспело је у Дунав и подземне воде. Сви ови отрови су ушли у ланац исхране. Осиромашени уранијум је изазвао доказан пораст малигнитета у Србији, али и у Италији. Умрло је више од 400 италијанских војника који су били у саставу Кфора на подручјима где су тло и вода били затровани осиромашеним уранијумом, а више од 8.000 њих је оболело од канцера.

Фото З. Јовановић

Вара се онај ко мисли да су ови злочини почињени без предумишљаја. Они су само материјализација доктрине коју је у књизи "Либерални империјализам" дефинисао британски дипломата и универзитетски професор Роберт Купер, најближи саветник тадашњег премијера Тонија Блера.

Данашњи амерички историчари попут Стивена Волта или Џона Миршајмера називају деведесете и почетак 21. века "ером либералне хегемоније", која је уместо стабилности произвела дугорочни хаос. Они указују на то да је исти круг људи који је 1999. измишљао преувеличане цифре албанских жртава на Косову и Метохији, 2003. фалсификовао податке о ирачком оружју за масовно уништење, стварајући повод за "хуманитарну" агресију.Куперова идеја либералног империјализма је оправдавала као неопходне војне интервенције цивилизованог Запада против примитивних, културно инфериорних народа, међу које је убројан и српски. Исто оправдање за агресију на Србију користила је 1914. Аустроугарска, а 1941. Немачка.

Foto: Društvene mreže/Printscreen

- Изазов за постмодерни свет је да се навикнемо на идеју двоструких стандарда. Међу собом делујемо на основу закона и отворене, кооперативне безбедности... Најлогичнији начин за суочавање са хаосом, и онај који се најчешће користио у прошлости, јесте колонизација. Данас нема колонијалних сила које су спремне да преузму тај посао, иако су могућности, можда чак и потреба за колонизацијом велике као и у 19. веку... Оно што је потребно јесте нова врста империјализма, онај који је прихватљив свету људских права и космополитских вредности - написао је Купер, а прихватио евроатлантски свет.

Он је поделио свет на предмодерни, у који је сврстао пропале државе попут Сомалије или СР Југославије, модерни, у који је уврстио класичне државе као што су Индија и Кина, а изнад свих је поставио "постмодерне" - ЕУ и развијени Запад. Купер је промовисао идеју да само "постмодерне" државе ЕУ и НАТО могу да сарађују по законима и уговорима, а да у односу на "варварски" свет оне морају да користе методе силе и преваре "да би се заштитила цивилизација". Наглашавао је да је "постмодерни свет" толико морално супериоран да му ова улога природно припада. Цивилизацијски "инфериорне" расе, по њему, треба да сагну главу и мирно прихвате "добровољни колонијализам" заснован на "донаторској помоћи", контроли Међународног монетарног фонда и увођењу правних норми које им је написао Запад. Против оних који ту понуду одбију треба војно интервенисати, а затим устоличити вазале спремне да беспоговорно буду чиновници колонијалног газде. Купер је и практично учествовао у остварењу својих теорија, у формирању нових власти у Авганистану после америчке интервенције, као и у преговорима око Косова и Метохије. Купер је смислио формални принцип да унутрашња питања држава престају да буду у њиховој надлежности уколико угрожавају "међународну безбедност или људска права". Та идеја је тестирана креирањем пропагандне обмане о хуманитарној катастрофи Албанаца на КиМ као изговора за агресију НАТО. Тако је установљен златни стандард за све следеће војне интервенције.

Foto: Društvene mreže/Printscreen

На доктрини либералног империјализма радио је и Лоренс Фридман, професор ратних студија на Кингс колеџу и "писац из сенке" Блеровог говора одржаног непосредно после почетка НАТО агресије, у априлу 1999. у Чикагу пред пробраном атлантистичком публиком. Тада је озваничена догма да је суверенитет држава секундаран у односу на "хуманитарне циљеве", а за креирање обмане о "хуманитарној интервенцији" био је задужен Сидни Блументал, Клинтонов саветник и "спин-доктор". Он је медијски паковао наративе о Србима као "рођеним злочинцима" из хабсбуршке пропаганде уочи Великог рата и Хитлерове којом је 6. априла 1941. оправдао бомбардовање Београда. Те тезе се препознају у оним Клинтоновим говорима када је тврдио да је "Србија изазвала два светска рата", а његов државни секретар Мадлен Олбрајт истицала да "Србија мора бити бачена на колена".

Блументал је био сива еминенција која је одржавала директну везу између Клинтонове Беле куће и Блеровог Даунинг стрита, а имао је институционалну подршку "лабораторија мисли" (Think Tanks) из Савета за демократско вођство у САД и Демоса у Британији. Управо су ти тимови осмислили прелаз са доктрине одбране граница земаља Алијансе на "пројектовање стабилности" и створили концепт "демократског проширења" НАТО на исток. Мора се признати да су те "лабораторије" савршено тачно, још осамдесетих, предвиделе да ће српски народ једини у Европи пружити отпор либералном империјализму. Још тада је пројектовано уклањање српског "реметилачког фактора", а агресија 1999. била је завршни чин процеса.

Foto: Društvene mreže/Printscreen

Сви набројани појединци нису били самостални играчи, већ део мреже за чије се разумевање мора пратити новац. Улога научника у њој је да продају идеолошки легитимитет, а политичара да продају моралну неопходност агресије, док су њихови спонзори за те услуге добијали профит, геополитички простор и ресурсе. Данас је познато да су политичари попут Клинтона и Блера и њихови саветници били дубоко повезани са гигантима војно-индустријског комплекса као што су "Локид Мартин" (Lockheed Martin), "Рејтеон" (Raytheon) и "Нортроп Груман" (Northrop Grumman). Они су давали новац и за кампање и директно финансирали тинк-тенкове попут Центра за нову америчку безбедност или Брукингс институције. Балкан је за њих био полигон за тестирање нове генерације "паметног" оружја и за доказивање да је НАТО и даље потребан после рушења Берлинског зида, јер би без архинепријатеља - "српске претње", буџети за наоружање драстично пали.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Спонзори злочина једнако су били и финансијски шпекуланти и наводни "филантропи", међу којима је кључну улогу имао Џорџ Сорош и његов Фонд за отворено друштво. Он је кроз мрежу фондација директно финансирао ауторе пропагандних памфлета о Босни и Косову које су називане "кратким историјама" и штампане у огромним тиражима. Сорош је плаћао и локалне "експерте" у самој Србији који су потврђивали наратив о Србима као реметилачком фактору, стварајући аутошовинистичку "научну" подлогу за војну интервенцију. Фонд за отворено друштво је коришћен као рушилачка машина, јер да би се ресурси и тржишта Балкана "отворили", стари државни системи су морали бити срушени, а то се најлакше радило кроз моралну дискредитацију народа и државе.

Foto: Društvene mreže/Printscreen

Амерички Савет за спољне послове и Трилатерална комисија били су чворишта која су спајала спонзоре и доносиоце одлука. Та приватна организација најмоћнијих банкара, корпоративних директора и политичара била је стратешки мозак који је доносио дугорочне планирање, а на терену их је спроводила можда најперфиднија карика у том ланцу - Амерички институт за мир који није невладина организација већ институција коју је основао и коју директно финансира амерички Конгрес. Она је служила као мост између ЦИА, Пентагона и академске заједнице и током деведесетих била је главни финансијер пројеката који су "доказивали" да су Срби једини кривци за сукобе. УСИП је издавао приручнике за дипломате у којима је Србија дефинисана као "реметилац" који се мора сломити да би Балкан био "миран".

Foto: Društvene mreže/Printscreen

Агресију на Србију су директно креирали, водили и потписали водећи људи Савета за спољне послове, међу којима је најважнији био Мортон Абрамовиц, бивши високи званичник Стејт департмента. Овај моћник из сенке био је "ментор" Мадлен Олбрајт који је још 1995-1996. наметао тезу да се питање Косова мора решити независношћу. Следећи по утицају био је Дејвид Гомперт, потпредседник војне РАНД корпорације, који је у својим радовима средином деведесетих заговарао да суверенитет СРЈ мора бити нарушен како би се осигурала "регионална стабилност". Трећи је Лео Тиндеманс, председник Међународне комисије за Балкан (1995-1996), чији је извештај био идејни нацрт за НАТО агресију 1999. године.

Foto: Društvene mreže/Printscreen

Експерти Савета за спољне послове (ЦФР) су наметнули и тезу да Балкан никада неће бити интегрисан у евроатлантске структуре док је Србија централна сила региона. Зато је стратегија била фрагментација: одвајање Црне Горе, Косова и слабљење утицаја у Босни кроз ревизију Дејтона. ЦФР је истински аутор идеје да НАТО има "морално право" да делује самостално, што је постала основа за бомбардовање без мандата Савета безбедности УН.

Privatna arhiva

АБРАМОВИЦ "ГЛАВНИ РЕЖИСЕР"

МОРТОН Абрамовиц је фигура без које је немогуће разумети механизам разбијања СРЈ. Док су Клинтон и Олбрајтова били на бини, он је био режисер у сенци, човек који је спојио дубоку државу, Савет за спољне послове, обавештајни сектор и такозвану ОВК. Он је дефинисао доктрину учвршћивања постхладноратовског поретка креирањем "малих, зависних држава" на стратешким коридорима. Он је променио амерички наратив о тзв. ОВК, коју је до почетка 1998. Роберт Гелбард јавно називао "терористима", али Абрамовиц је извршио притисак да се то промени користећи утицај у Савету за спољне послове и Међународној кризној групи коју је основао уз помоћ Сороша као приватну обавештајно-политичку структуру. Он је уверио Вашингтон да "ОВК није проблем, већ решење", наметнувши тезу да се Милошевић може срушити само ако се терористи подрже. Међународна кризна група је избацивала "извештаје" који су служили као непосредни поводи за акције НАТО, а Абрамовиц је лично писао и надгледао препоруке које су директно ишле на сто Олбрајтовој, тражећи хитно бомбардовање Србије од 1998. године.

ПРИПРАМ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ

НА српском случају разрађена је методологија припреме интервенције. Прво је стварана "морална паника" кроз медијске памфлете и изјаве јавних личности о "новом Хитлеру" (та улога је била прво додељена Слободану Милошевићу, затим Садаму Хусеину). Потом је проглашаван "неуспех дипломатије", као у Рамбујеу, када је српској страни понуђен споразум о добровољној окупацији целе земље од НАТО за који се знало да га ниједна суверена држава не би прихватила, што је доцније потврдио и чувени амерички дипломата и геостратег Хенри Кисинџер. На крају се користила војна сила уз позивање на "универзалне вредности" иза којих су се скривали геополитички интереси.

Препоручујемо

Политика

0 1

СВИ ОСИМ СРБА СУ СПУСТИЛИ ГЛАВУ ПРЕД АГРЕСОРОМ: Годишњица Нато бомбардовања обележена у Грачаници

24. 03. 2026. у 15:24

Политика

0 2

КУРТИ НЕМА НИ ОБРАЗА НИ СРАМА: На годишњицу почетка НАТО бомбардовања СРЈ дошао у Северну Митровицу да попије кафу! (ВИДЕО)

24. 03. 2026. у 13:53

Политика

0 2

"МАЛА МИЛИЦА ЈЕ КРИВА ШТО ЈЕ СЕДЕЛА НА НОШИ" Брнабићева одговорила на Ђиласове срамне изјаве - "НАТО није крив, то је Ђиласова политика"

24. 03. 2026. у 12:44

Друштво

0 14

"МИЛОСРДНИ АНЂЕО" 78 ДАНА КОСИО НАШЕ АНЂЕЛЕ: На данашњи дан пре 27 година почела је НАТО агресијa на СРЈ

24. 03. 2026. у 06:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације