ДОПРИНОС СРБА У СТВАРАЊУ КУЛТНЕ УЛОГЕ ПОЗОРИШТА: Подизању казалишног нивоа допринео и глумац Адам Мандровић, из Београда

ПОЗОРИШНИ живот у Загребу добио је снажан подстрек када је Ватрослав Лисински довршио своју оперу "Љубав и злоба", која је изведена неколико пута током 1846. године.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

За развој казалишта заслужан је и Карл Розеншен, који је у пролеће 1847. стигао у Загреб са немачком дру- жином. Њега је просвећени илирац др Димитрије Деметер, члан православне црквене општине, наговорио да створи хрватску трупу. Розеншен је остварио Деметерову жељу, а у његову трупу ступила су тада браћа Јосип и Франц Фројденрајх, којима су се придружили и неки Хрвати и Чеси.

Хрватске представе почеле су да се играју у мају 1847. године, приказивањем представе "Сережан и јунаци", а настављене су Кукуљевићевом драмом "Гуслар". Били су то само повремени наступи, јер је трупа, састављена на брзину, била слабог квалитета и радила је са прекидима. После револуције 1848. године, Деметер се вратио својој старој идеји да створи Хрватско позориште, па је заједно са Огњаном Штриглом основао велико Друштво хрватских позоришних добровољаца.

На репертоар су стављени нови комади из тадањег романтичарског театра, на пример "Чаша воде" Скриба, "Хернани" Виктора Игоа, "Госпође и хусари" Фредра. Покренута је и библиотека под називом „Игрокази друштва добровољаца загребачких”. Поред хрватских представа и даље се играло и на немачком језику. Тек педесетих година XIX века избио је у прве редове хрватских драмских писаца Јосип Фројденрајх, прославивши се 5. децембра 1858. драмом "Граничари", делом које се у Загребу играло и између два светска рата.

На основу успеха који је стекао у хрватској јавности, Фројденрајх је 7. фебруара 1857. преузео управу казалишне дружине и тако, као позоришни писац, редитељ и глумац, отворио нову епоху у животу хрватског казалишта. Фројденрајх је у Загреб довео сјајног српског глумца Адама Мандровића, који је убрзо постао првак хрватске драме. 

У ВРЕМЕ Баховог апсолутизма, у Загребу су опет играле немачке трупе, а Фројденрајх је напустио Загреб и отишао у Лавов. После пада апсолутизма 1860, Деметер је у Загреб поново довео Фројденрајха и Мандровића, а хрватски казалишни репертоар обновљен је извођењем Деметерове драме "Црна краљица". У измењеним политичким приликама немачке трупе су престале са радом и од тада се у Загребу глумило на хрватском језику. Фројденрајх је управу казалишта као земаљског завода поново преузео у јесен 1863. године, када је изведена Офенбахова оперета "Свадбе код светиљака". Обновљена је и представа Демеаптерове драме "Теута", а први пут је изведена и драма "Звонимир" Јована Суботића.

Хрватско казалиште је са више сигурности ушло у своје треће доба, обележено личношћу писца Аугуста Шеное. То је период који је започео 6. септембра 1868. године. У то време делује комичар Јосип Племенчић, а као хероина истиче се Марија Ружичка Штроци, коју називају хрватском Саром Бернар. Подизању казалишног нивоа допринео је и Адам Мандровић који се из Београда вратио у Загреб. Било је то време када је одлучено да се у Загребу створи стална опера, па је из Беча позван композитор Иван пл. Зајц. Већ 24. фебруара он је први пут дириговао своје оперете "Мјесечница" и "Момци на броду", као и оперу "Мислов".

Тек што се у Загребу образовала глумачка дружина, она је кренула на гостовања, не само по хрватским него и по српским крајевима. У лето 1862. загребачки глумци кренули су на пут, на челу са Мандровићем, најпре у Велики Бечкерек, затим у Панчево и најзад у Београд. Долазак ове загребачке трупе није у српској јавности приман са истим одушевљењем, мада су одјеци већином били позитивни. Београдски "Видовдан" у броју 86 од 28. јула 1862. писао је похвално о представи Мериме Матије Бана, истакавши да је „друштво својом честитошћу задобило поштовање својој високој уметности, а уз то и љубав свеколике публике”. 

У ЈУНУ 1895. одиграна је последња представа у некадашњем Станковићевом позоришту у Горњем граду. Нову епоху започиње интендант др Стјепан пл. Милетић, потомак православне породице. Он је свој рад започео у старој казалишној згради а наставио га је у новом здању, у којем је створио модерно хрватско казалиште и обновио оперу на таквој уметничкој висини „да га ни касније тешко доба није могло сурвати у понор”, како је то оценио Ђуро Сабо. Милетићева епоха најзначајнија је по томе што је хрватско казалиште постало саставни део пробуђене хрватске националне свести.

Хрватски позоришни живот сазрео је тек у првој Југославији. Европско позориште тада је већ било обогаћено личностима какви су били Макс Рајнхарт код Аустријанаца или Станиславски код Руса. Њихов утицај осетио се и у позориштима тадашње Југославије. За позоришни живот Загреба од пресудне су важности били Иво Рајић и др Бранко Гавела, који су прави творци модерног позоришта у Хрватској. Доба Рајића завршава се његовом смрћу 1931. године, а његово наслеђе преузима, разрађује и обогаћује Бранко Гавела.

Рајић је био Србин а Гавела је потекао из православне српско-грчке средине која се етнички хомогенизовала средином XIX века и постала важан чинилац у духовној култури Срба у Загребу. Иако се Гавела јавља у позоришном животу Загреба још 1914. године, његов прави успон припада тридесетим годинама ХХ века. Школован у Бечу, где је и Рајић улазио у позоришне тајне код Макса Рајнхарта, Гавела је читавог свог века трагао за позоришном поетском истином, преносећи своја велика знања позоришним кућама у земљи.  Међународни углед Дубровачких летњих игара није се могао ни замислити без његовог учешћа. У стотинама представа био је „најаутентичнији интерпретатор свјетске класике, од Есхила, преко Шекспира до Ибзена”.  

СУТРА: СРБИ МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ХРВАТСКЕ ШТАМПАРИЈЕ

Препоручујемо

Друштво

0 4

УТИЦАЈ НОВОГ САДА НА ХРВАТСКО КАЗАЛИШТЕ: Историја не може да порекне улогу новосадских глумаца на развој позоришне културе у Хрватској

28. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 1

УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

21. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ТИТО ЈЕ РАТОВАО БЕЗ ОБЗИРА НА ПОСЛЕДИЦЕ: Британске службе нису прецизно установиле свој допринос у пучу 27. марта 1941.

04. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације