"НОВОСТИ" НА ЛИЦУ МЕСТА "Путем сребра" откривена нова археолошка сензација - заоставштина средњовековне Србије: Град камен опет се надвио над Азбуковицом

ПОСЛЕ готово целог века чекања научника, љубовијски ентузијасти узели су истраживање великих градова средњовековне Србије у своје руке.

Фото: Новости архива

Правник и планинарски инструктор Драган Павловић Поп и његов ученик Душан Тешић Дућа кренули су преко планина заборављеним "српским путем сребра" и дошли до нове археолошке сензације у Србији!

Пре неколико дана и од стручњака су добили потврду да су пронашли два древна утврђена града. Град камен је потпуно непознат науци, а Липник је често помињан у документима дубровачких, венецијанских и ватиканских архива.

Фото: Новости архива

Репортери "Новости", који учествују у истраживању Азбуковице, били су први на месту ових открића. Кренули смо са истраживачима путем посутим туцаником кроз кањон Љубовиђе у Азбуковици, где данас пролазе само они који морају - ретки становници планинских села на Оровици, шумари и понеки љубитељ природе. Зато неупућеном путнику делује необјашњиво велики камени мост усред пусте клисуре. Народ га зове Римски мост или Латинска ћуприја, иако његов преломљени лук подсећа на османску архитектуру. У ствари, оба имена су тачна, као и његова реконструкција, јер су пут кроз кањон и мост у употреби два миленијума.

У доба Рима, Средње подриње, с обе стране реке, било је чувено по рудницима сребра. Товари метала циркулисали су тада кањоном Љубовиђе, као и у средњем веку, када су каравани "Латина", у Србију носили луксузне производе "из Млетака", а односили руде. Данашњи путић је све до пре седамдесетак година био жива саобраћајница између Подриња и Колубарске низије.

Друм кроз кањон је чувала тврђава сазидана великом вештином на тешко доступном планинском шиљку Град камен, који су открили аматери вични верању по стенама. Остаје мистерија како су га древни неимари ту уопште сазидали.

- Желимо да забележимо где се старине налазе, да остане неки траг. Неко ће морати једног дана да дође и истражи их - говори Тешић, који је и открио Град камен.

Тврђава на овом вису је несумњиво служила да надзире пут од Дрине до превоја Прослоп, оценио је археолог доцент др Дејан Радичевић који је анализирао фотографије са терена.

- Очувани делови утврђења могу да потичу и из позне антике и из средњег века. Немогуће је рећи ишта прецизно без детаљних истраживања - каже др Радичевић.

Љубовијски истраживачи су и на врху Липник открили остатке истименог великог средњовековног града, рударско-трговачке метрополе. Она је поређена са Новим Брдом, а чак ју је и папа помињао у писмима. Упркос значају града, његова позиција је била загонетка, јер га нико није ни тражио. Последњи научници Азбуковице лутали су њеним висовима пре више од века. Град Липник је лебдео у сфери митова и легенди, иако је огромно древно гробље с необичним споменицима испод врха Липник указивало где би стари град требало тражити.

Фото: Новости архива

Аматери су зато сами кренули кроз древну некрополу зараслу у папрат, коју просеца дуг јарак и узвишени бедем. Противно логици и ерозији, он је низводно од канала и археолози које смо консултовали сматрају да се испод узвишења крије зид. У гробљу су откривени и средњовековни стећци, а изнад њега је правилан плато који није дело природе. Њега су направиле људске руке, као и дебеле зидове чији се остаци виде у шуми. Врх брда Липника је такође савршено заравњен ради изградње утврђења, а недалеко се налази степенасти амфитеатар под травом, вероватно остатак подграђа. Ту је и бунар крај данашњег шумског пута који води ка Крупњу, још једном древном рударском центру.

- Зидине и терасе на Липнику сведоче о великом утврђењу са подграђем. То се уклапа у историјску слику области средњовековних тргова Липника и Црнче. Велика цивилна насеља морала је да штити велика тврђава. Штета је што је овај део Подриња најмање истражен део и иначе неистражене Србије - каже др Радичевић.

Азбуковица чека на истраживања још од краја 19. века, када је овуда лутао Љуба Павловић из Српског географског друштва.

- Очеве приче о прошлости Азбуковице подстакле су ме да од детињства луњам по планинама и тражим старине. Када су "Новости" почеле да објављују наша открића људи су видели да је ствар озбиљна. Сада све више туриста жели да види нашу баштину - каже Драган Павловић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације