ДУНАВОМ ЛЕПШЕ НЕГО ДРУМОМ: Капетан Стефан годинама плови великом реком
ЉИЖАНИН Стефан Арсенијевић (31), моћни Дунав, од извора у Немачкој до ушћа у Црно море, познаје као - свој џеп.
Као морнар, више километара је прешао Дунавом бродом него путевима својим аутомобилом.
Стефан је капетан брода, за кормилом танкера "Давид", дугачког 110 метара, носивости до 2.500 тона, у власништву београдске фирме "Казук", у којој је запослен. На броду проведе месец дана, а потом се исто толико времена одмара код куће у Љигу. Затим поново одлази на пловидбу 2.411 километара дугим Дунавом.
- Као основац, ни помишљао нисам да ће мој животни позив бити везан за бродове и пловидбу - каже Стефан. - Одлука је пала захваљујући мојој, сада покојној, тетки Радивојки Живановић, родом из мионичког села Дучића, која је била једна од првих жена које су завршиле бродарску школу у целој бившој Југославији. Слушајући њене приче и догодовштине капетана бродова и морнара, њених пријатеља и колега, одлучио сам се за тај посао. И нисам се покајао!
Завршио је Школу за бродарство, бродоградњу и хидроградњу у Београду, а само неколико месеци после матуре укрцао се на свој први брод - "Лену". Након две године, положио је испит за поручника, а потом постао капетан брода.
- Прве две године на броду су најтеже. Приправници раде физичке послове, од прања, чишћења, па до везивања, буквално су "мали од палубе" - каже Арсенијевић. - Обављају све оно што старе и искусне лађаре мрзи да ураде. Од самог почетка, радио сам на бродовима који превозе расути терет, и ту сам испекао занат. Углавном сам пловио српским рекама. Када сам постао капетан, прешао сам на танкер, почео да пловим Дунавом, прво његовим доњим делом, до луке Констанца, на Црном мору. Касније, "освојио" сам цели Дунав, од Келхајма у Немачкој до Црног мора.
Кроз Немачку, Аустрију, Словачку и Мађарску, пловни пут Дунавом је, истиче Стефан, веома узан, ток је брз, дно је каменито, крајолик поред реке, природа, села, градови, путеви изгледају савршено, све је на свом месту. Средњи Дунав, од Мађарске до Прахова у Србији, пун је спрудова, речних острва, често су велики таласи због јаког ветра, пловни пут је знатно шири...
- Дунав је, за мене, најлепши у свом току управо кроз Србију, односно Ђердапску клисуру, где се природа стварно није штедела - каже Стефан. - За само пар сати пловидбе на том делу, Дунав је најшири, око шест и по километара код Голупца, а најдубљи, више од стотину метара, у Казанима. Доњи Дунав, опет, карактеристичан је по честој промени пловног пута, ток је више дивљи, са тек понеким градом, поред обале углавном су шуме.
Опловио је и канал који спаја Рајну - Мајну - Дунав. Такође, целу Мајну и део Рајне до немачког града Манхајма. Тренутно, каже, углавном плови Дунавом од Беча до Црног мора.
- Бити заповедник на танкеру много је одговорније него руководити бродом који превози расути терет - каже Арсенијевић. - Ако се, рецимо, пробуши брод са житом, шарани и друга речна риба имаће богату трпезу, а ако би се из танкера излила нафта или бензин, уследила би еколошка катастрофа.
Посада има привилегију да је на сваких неколико дана у другом граду, држави. Увек је, каже наш саговорник, занимљиво, не само на обали, већ и на броду.
- Сви чланови посаде морају да функционишу као један - каже Стефан. - Нарочито кад јак ветар ствара високе таласе, или кад падне магла, која пловидбу без радара чини готово немогућом, до појаве леда, када се бродови склањају у речне рукавце, зимовнике, или када су високи и ниски водостаји, када Дунав може да се прегази... Многе ситуације су стресне, захтевају високу концентрацију и јединство свих чланова посаде. Упркос томе, на броду време спорије пролази. На броду нађеш мир и спокој.
ЗАЧАРАНИ КРУГ
- Одсуство од куће ипак тешко пада, јер живим са девојком у Београду - каже Стефан. - Где год да брод пристане, када се представљам колегама поносно кажем да сам Ваљевац, односно из Љига. Најдуже сам на броду био три и по месеца, и то је заиста много, ужелиш се копна. Кад сиђем са брода, потребно је неколико дана да се привикнем на људе. Кад месец дана паузе прође, следи привикавање на брод, и то је зачарани круг. За наш стандард, плата је одлична, може лепо да се живи. Сигурно бих пловио и другим рекама, пре свега Рајном, где доста наших капетана одлази.
Препоручујемо
ЈАПАНАЦ КРЕНУО НА ПУТ БИЦИКЛОМ ПА ЗАВРШИО У ПИРОТУ: Читаву деценију без "пребијене паре" крстари земљом
12. 07. 2020. у 10:00 >> 09:26
Последњи живи носилац Ордена народног хероја Југославије носи још једно одличје
08. 07. 2020. у 10:30
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (3)