ДЕЦА УБИЈАНА И У БОЛНИЦАМА: Непознати документи о Диани Будисављевић и страдању у Павелићевој усташкој творевини

Јурица Керблер - стални дописник из Загреба

30. 08. 2020. у 12:00

ГОТОВО осамдесет година након козарачког погрома остају многе енигме шта се дешавало са српском децом у усташким логорима. Ни данас није у потпуности расветљена улога хероине тог времена, Диане Будисављевић, која је све године рата спасавала и спасла хиљаде деце коју су усташе одвојиле од мајки и послали у разне логоре и домове.

ДЕЦА УБИЈАНА И У БОЛНИЦАМА: Непознати документи о Диани Будисављевић и страдању у Павелићевој усташкој творевини

У НДХ су постојала два логора, искључиво за децу - у Сиску и у Горњој Ријеци / Фото Приватна архива

Када за који дан у Загребу изађе књига историчарке др Наташе Матаушић многе тајне из тог времена биће боље објашњене, а сазнаћемо и да је велика хуманитарка Диана Будисављевић спасавала српску децу и пре збивања на Козари.

"Новости" откривају детаље из књиге која ће сигурно побудити интересовање на овим просторима, где је и данас непозната судбина хиљаде деце која су завршила у логорима у НДХ, али и разним домовима и прихватилиштима.

Истраживање др Матаушић, која је пронашла и албуме са козарачком децом, изазваће се разне реакције и срушити митове хрватске деснице да је загребачки надбискуп Алојзије Степинац заслужан што је спасено 7.000 живота српске деце.

МНОГО је новина до којих је дошла др Матаушић у истраживању која су трајала, како је недавно открила у интервјуу "Новостима" - две деценије. Тако побија и тезу да је Дечји дом на Перјавици у западном предграђу Загреба био илегални партизански дом за децу, већ је реч о дому за који је знала и Диана и у којем услови нису били катастрофални. С друге стране, у неким су домовима козарачка деца умирала из дана у дан, па је у Градској болници за заразне болести умрло 90 одсто довезене деце. Ужасни су услови за српску децу били и у Државном дечјем дому на Јосиповцу, где је од 800 допремљене деце умрло чак 530, значи - 66 одсто. Ту су била деца која су насилно одвојена од мајки.

- У Загребу је, према мојим сазнањима, од 6.733 деце, колико је смештено у разне домове, умрло њих 881, док је у логор у Сиску доведено између 5.600 и 7.000 деце, а умрло их је 1.705 - каже др Матаушић, иначе аутор многих књига које говоре о страдањима у Јасеновцу.

Многи српски малишани скончали су усред Загреба / Фото Приватна архива

У НДХ постојала су, открила је наша саговорница, два логора искључиво за децу у дословном смислу те речи, и то у Сиску, који се звао Прихватилиште за децу избеглица, и Дечји дом у Горњој Ријеци, а били су под "заповедништвом Усташке надзорне службе". Тврди и да дечји дом у Јастребарском и Доњој Ријеци није био класични дечји логор, а око тога се и данас међу историчарима воде полемике.

НАСИЉЕ ЧАСНИХ СЕСТАРА

НЕСРЕЋНА деца која су завршила у дому у Јастребарском била су одгајана по правилима словеначких часних сестара. То је укључивало и физичко насиље и малтретирање ионако несрећних малишана који су остали без родитеља.

- У Јастребарском је организован долазак првог транспорта деце у Загреб почетком јула 1942. Кроз прихватилиште је прошло око 3.000 деце, од којих је умрло њих 452.

ПРВА деца коју је спасла Диана Будисављевић била су 16 малишана из логора Лобоград, а након тога је успела да спасе и 280 деце која су заједно са мајкама била транспортована из логора Стара Градишка на присилни рад у Немачку. Прва деца коју је Диана довела из Старе Градишке нису била козарачка деца, већ деца са Кордуна и Баније и неких села у Славонији.

Многи историчари ни данас нису сигурни шта су усташе желеле са децом која су одвајана од родитеља са Козаре. Злочиначки Павелићев систем није се обазирао на то што су деца умирала, а никакво саосећање није показивао ни Степинац, који је на молбе Диане Будисављевић да помогне - остао равнодушан или би обећавао, а није урадио ништа. Тек касније, 1943. године, црквене власти су почеле да се мало ангажују да обезбеде какве-такве услове за несрећну децу.

Диана Будисављевић

- Иницијатива за издавање дозволе за преузимање деце из усташког логора Стара Градишка била је Дианина. Бескомпромисно је одлазила до утицајних особа, од Степинца до Андрије Артуковића, тражећи дозволу за свој рад. Све док није упознала "господина Хекера" и Густава фон Коцијана, који је на мистериозан начин успео да јој обезбеди дозволу - каже др Матаушић.

ТАКО је Диана спасла прво децу коју су усташе узеле родитељима из села око Јасеновца, а чије су мајке требало да буду упућене на рад у Трећи рајх, а очеви у Прихватни логор Земун. Ипак, није успела да спасе сву децу, а када је добила другу дозволу почела је да спасава козарачку децу. Смртност спасене деце била је различита, зависно од услова у логорима и домовима где су била смештена.

И данас нема поузданих података колико је деце са Козаре смештено у разне установе у НДХ, али се зна да је највећа брига за децу исказана у Заводу за глуве у Загребу, где је смртност износила 2,8 одсто, а кроз Завод је прошло готово 6.000 деце. Страшне су фотографије из албума које је пронашла др Матаушић, где уз слике насмејане деце стоји руком записано "умро" или "умрла".

Деца одвођена из мајчиног наручја

Одмах после рата, када је Диана Будисављевић завршила свој животни позив да помогне деци, не гледајући на националност, веру или било што друго, дочекала ју је тешка судбина. Нова власт није била одушевљена да место хероја заузме грађанка, и то још из Аустрије, а др Матаушић каже да се није уклапала у наратив креиран средином педесетих година према којем су све заслуге за спасавање деце требало да иду Партији и њеним илегалним активистима и организацијама.

Две године после рата на Диану су сви заборавили, као да је није ни било. О њој се више говорило. Много година касније сасвим случајно на тавану су пронађени албуми који су сведочили о делима хероине.

 

РАСУТА БЕЗБРОЈНА АРХИВСКА ГРАЂА

ПИТАМО загребачку историчарку има ли наде да се нађе још архивске грађе која би могла да расветли то страшно време, али и да помогне да се открију судбине несрећне деце и њихових породица.

- Наравно да има. Грађа је расута по безбројним фондовима Хрватског државног архива и Архива града Загреба. Ту се ради о људима који су суделовали у Акцији спасавања козарачке деце, али и судбинама колонизоване и удомљене деце. Управо сам почела да пишем текст о фотографијама које се односе на Акцију спасавања деце, а које су такође била расуте по бројним институцијама - каже др Матаушић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (15)

СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ Застрашујуће упозорење Марије Захарове