ЛЕСКОВАЧКИ АЈВАР БРЕНД ЗА СВЕТ: Стевица Марковић (47) из Брестовца код Лесковца производи зимницу са географским пореклом

СТЕВИЦА Марковић (47) из Брестовца, села у околини Лесковца, дуже од једне деценије бави се производњом зимнице, највише чувеног "лесковачког ајвара".

Фото сајт Оригинал Србија

Као члан истоименог удружења, он је био међу првима који су одлучили да паприци коју производе повећају вредност, тако што ће је прерадити у деликатес и то на начин како се у овом крају ради вековима. Одлука да се упусти у овај посао није била лака, али Стевица истиче да није погрешио и да сада, после прележаних "дечјих болести", може да каже да је задовољан. Сви чланови његове породице спремни су за нову сезону која, у пуном капацитету, треба да почне за неколико дана.

Од семена и расада до брања паприке, печења, љушћења, млевења, кувања и паковања у тегле у породици Марковић раде ручно. Дуг је пут од њиве до трпезе. На њему, осим Стевице, његова супруга, отац, мајка и две ћерке, а у време интензивне прераде и десетак радника.

- Специфичност нашег ајвара је квалитет паприке, јер је за сваки производ битна сировина, као и то што све радимо на традиционалан начин и по елаборату о географском пореклу. Паприка се пече на металној подлози. Ложи се дрвима. Потом се љушти и цеди извесни период, а затим се цепка или меље, па кува и пакује у тегле - описује нам Стевица процедуру која је домаћицима у Лесковцу позната.

Нема куће у овом крају која за хладне зимске дане не припрема ајвар. Млевени или цепкани, благи, а може и љути, када му се дода понека џинка. Ни остали додаци нису тајна. Со, уље, шећер, зато што у ајвару нема конзерванса, и винско или јабуково сирће. Стевица је за винско, јер оно ајвару даје посебан шмек. И то је све. Чини се лако, али посла "преко главе", па није реткост да се приликом припреме ајвара људи у овом крају удружују и једни другима помажу.

Марковић са редизајнираним етикетама за лесковачки домаћи ајвар / Фото И. Митић

Сви производе ајвар, али тек четири домаћинства могу на своје тегле да ставе етикету са натписом - "лесковачки ајвар".

- Само нас је толико у удружењу и штета је што нас је мало. Људи се плаше да уђу у овај начин производње, али свако ко је спреман да поштује процедуру, добродошао је. Кроз процес сертификације радимо и анализу на тешке метале и пестициде, али све то поскупљује производ, па нам нелојална конкуренција прави хаос на тржишту. Они могу да понуде ајвар и по нижој цени од наше, али муштерије ризикују да добију свашта. Због тога највише времена потрошим да уверим потенцијалног купца у квалитет који нудимо - објашњава наш саговорник.

Марковићи сваке сезоне произведу око 5.000 тегли ајвара. Направе и по 500 тегли пинџура и љутенице и још око 700 тегли џемова од шљиве, кајсије и шипурка. Проблема са пласманом немају, јер раде углавном за познате купце.

- Врло смо опрезни са ширењем посла, јер грешка у једном кораку може да нам наруши репутацију и углед. Нисмо спремни на ризик да због квантитета изгубимо на квалитету по коме смо препознатљиви. Нисмо имали рекламу чак ни на друштвеним мрежама, јер су наши производи били сами по себи реклама, по систему "од уста до уста". Најтеже је придобити нове купце, а после тога они нам се сами враћају - смеје се Стевица.

То што нема више домаћинстава која би кренула њиховим путем Стевица објашњава несигурним тржиштем.

- Најлакше је произвести. Међутим, нема нас довољно да можемо да понудимо сарадњу већим купцима. Можемо да укључимо већи број произвођача, да понудимо 50 или 100 хиљада тегли, али шта ако не продамо. Са друге стране, јави се купац, а ми немамо количину. И то је "врзино коло". Било је и ситуација да се роба испоручи, а да не буде плаћена - прича Стевица који је и сам имао такво искуство и то на почетку посла када му је сваки динар био велики као кућа.

Каже да су пре четири године, због рока плаћања, одбили један велики трговински ланац. Данас мисли да је то била грешка, јер верује да би то био посао на дуже стазе. Истраживање тржишта говори да је лесковачки ајвар познат потенцијалним потрошачима, али да људи не знају где могу да га купе. Зато је сада Стевица Марковић укључен у пројекат који ће оригиналне српске производе учинити још препознатљивијим и доступнијим купцима, а један од начина је и продаја путем интернета. Накратко, око Нове године, мање количине ајвара, чланова лесковачког удружења, требало би да се нађу и у радњама једног трговинског ланца у градовима широм Србије.

Печење паприке на плотни / Фото сајт Оригинал Србија

НА 80 АРИ - 18 ТОНА ПАПРИКЕ

МАРКОВИЋ обрађује око пет хектара земље, од чега око 2,2 хектара узима у закуп. Осим што на 80 ари произведе, у идеалним условима, око 18 тона паприке коју преради у ајвар, он узгаја кромпир и житарице. Пољопривредом се бави дуже од 25 година и увек се трудио да свом производу пружи додату вредност. Основна делатност његове породице била је сушење воћа и поврћа. Међутим, тај посао је пре десетак година, када је Стевица започео производњу зимнице, због великог увоза, постао нерентабилан.

Препоручујемо

Економија

1 7

ДОМАЋИ АЈВАР ПО ПАПРЕНОЈ ЦЕНИ: Паприке на пијацама поскупеле за 20 одсто, процењује се да то није крајњи износ

25. 08. 2020. у 11:00

Друштво

0 3

ЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ УПРКОС КОРОНИ: Туристичка организација симболично обележила време одржавања Роштиљијаде у Лесковцу

29. 08. 2020. у 15:19

Познати

7 9

ЛЕСКОВЧАНИ ТРАЖЕ ПРАВДУ ЗА АЈВАР: Како је Дуа Липа сама себи задала "аутогол"

24. 07. 2020. у 17:55 >> 17:55

Србија

0 2

НЕМА ОПРАВДАЊА ЗА КАШЊЕЊЕ: Извођачу радова на главном градском тргу у Лесковцу прети раскид уговора

29. 08. 2020. у 12:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације