СРПСКО СЕЛО КОЈЕ ЦВЕТА: Ово мало место је познато по кромпиру и малини, мештани пронашли начин да свој рај ставе на туристичку мапу
ДОК су у низу сеоских центара Старог Влаха кола одавно кренула низбрдо, па су им затворени погони или стижу катанци на радње, домове и канцеларије јавних служби, а живот замире, дотле у ивањичком селу Кушићи на Јавору, пожурују општинску власт да убрза измену урбанистичке основе и скрати пут до грађевинске дозволе, јер је све више заинтересованих за градњу на 1.000 метара надморске висине.
- Још далеке 1978. имали смо урбанистички план, а сад морамо да "засучемо рукаве" да одржимо реноме ваздушне бање и подигнемо ниво услуга и комуналне опремљености. У хотелу "Јавор" и два објекта која се граде, већ идућег лета гостима ћемо нудити 200 кревета, не рачунајући собе и апартмане мештана - казује поодавно пензионисани привредник Голубан Циврић, одлучан у намери да окупи привреднике, уз апел локалним властима и држави да "дреше кесу" и искористе дар природе и предузимљивост мештана.
ПРОДАЈА НА ПРАГУ
АГРОНОМ Верица Петровић је напустила државни посао и на више од пола хектара засадила боровницу, аронију, купину, рибизлу, јагоду, купину... И не брине за пласман сокова, ликера, вина, јер све прода на прагу гостима Кушића и намерницима. Пакети одлазе и аутобусом за Београд.
Ивањичка фирма Мирољуба Ћурчића једна је од две која много улаже у Кушиће. Он каже да, поред бунгалова у оближњем Опаљенику, овде гради објекат од 1.300 квадрата, са апартманима, рестораном, играоницом, пошто због благотворне природе на Јавор долази све више гостију, поготово из Војводине, Београда и околине.
- Радујемо се доласку конкуренције. Заједнички ћемо лакше и брже бринути о пратећим садржајима, а имамо скијашку стазу која нам је главни адут у понуди рекреативне наставе - истиче Дарко Оростијевић, директор хотела "Јавор".
Летос је овај хотел, у ком успешна сезона увелико траје, породичним пакетима надоместио изостанак групних тура, а руке трљају и викендаши. Туризам је овде нова узданица, али берићет стиже и са њива у којима коза пасе под ручном, како их често задиркују комшије из моравичке котлине. Из Кушића и околине, тврде, на тржиште одлази 100 вагона малине и три пута више кромпира, у центру села су две хладњаче за малину, велики магацин кромпира, а динар капље и од сече четинара и букве.
- Кишна, али родна година, једино се жале пчелари. Малина узима примат кромпиру, јер је мало радне снаге, а доста старачких руку. Солидан је род кромпира, али зебемо од цене. Биће 30 тона по хектару, засејао сам 15 хектара закупљеног, задружног земљишта, а имам кооперанте - каже Негослав Богдановић, председник Месне заједнице.
Протекли мандат протекао је, каже, без улагања, а само у Кушићима мора да се трага за новим изворима воде, део насеља је без канализације, треба градити путеве... Ред је помоћи, подсећа, док имају снаге, а да се веселе и кукају - могу сами. Нада се да ће за комуналије стићи подршка, али голема је мука: како оженити око 40 момака од 25 до 35 година, овамо ретко стижу проводаџије и удаваче...
А сеоском центру Кушићи, на 26. километру од Ивањице, могу да позавиде и нека градска места: инсталације струје и телефона су у "каблу", подземне, центар и околину струјом напајају четири трафостанице. Вредним малинарима, кромпирашима и дросечама, а и гостима, при руци су бензинска пумпа, здравствена станица, пекара, по три кафане и продавнице, у школи је шездесетак ђака. Црвене ознаке на друму којим је пуковник Кајафа 1912. извлачио топове на Јавор, а сада језди река туриста према, Увцу, Златару и Пештеру најављују реконструкција регионалног пута Ивањица - Сјеница.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (1)