УДАР НА СПЦ ИЗ СКОПЉА: Провокације уместо дијалога
СЕВЕРНА Македонија поново је затражила званично признање неканонске црквене организације "Македонска православна црква".

Фото Н. Фифић
Председник ове државе Стево Пендаровски обратио се васељенском патријарху Вартоломеју са молбом да "искористи своје апелационо право" и омогући признање ове верске заједнице.
Захтев адресован на седиште Васељенске патријаршије у Истанбулу нова је иницијатива Скопља да мимо древних правила која важе у православљу издејствује самосталност своје цркве, која од свог оснивања педесетих година прошлог века делује као расколничка организација.
АУТОНОМИЈА МОЖЕ, САМОСТАЛНОСТ НЕ
СТАВ кога се држи Српска патријаршија поводом македонског раскола је базиран на преговорима вођеним 2002. године и његова суштина је да Македонцима може да се понуди само оно што је већ било на папиру, па чак и прихваћено, после ових преговора. Постигнути договор је подразумевао најширу црквену аутономија епархијама у Македонији, као и право на сопственог црквеног поглавара, чији избор би српски патријарх само потврђивао.
СПЦ се сагласила и да нова црквена организација задржи назив Охридска архиепископија, што је један од кључева њеног признавања. Епитет "македонска" у имену неприхватљив је за Грчку цркву, али и за Цариградску патријаршију, која има највећи духовни ауторитет у православљу.

КАНОНСКИ Архиепископ Јован, Фото Д. Дозет
Иако је Северна Македонија по свом уставу секуларна држава, готово све политичке гарнитуре покушавале су да реше ово питање, а само у последњих неколико година тзв. МПЦ је прешла пут од расколничке цркве, преко самопроглашене "цркве ћерке" Бугарске патријаршије, до новог покушаја признавања. У свим иницијативама Српска патријаршија је игнорисана, иако, према каконима, она једина има овлашћење да Македонцима одобри црквену аутокефалност. Зато многи сматрају да је посреди још један удар на СПЦ, у веома деликатном тренутку сложених односа међу помесним црквама, али и решавања судбине КиМ.
- Желео бих да Вашој светости упутим захтев да уважи позив нашег побожног народа и наше цркве да употребите своје апелационо право, како би наши грађани православне вероисповести коначно добили могућност да буду једнаки са свим осталим православним хришћанима на свету - навео је у свом писму Пендаровски.
Како је пренео његов кабинет, Пендаровски је писмо патријарху Вартоломеју упутио поводом почетка нове црквене године.
Последња посета васељенском патријарху македонских званичника догодила се почетком јануара, када су исти захтев за признање МПЦ истакли тадашњи премијер техничке прелазне владе Оливер Спасовски и садашњи премијер Зоран Заев.

ЗАХТЕВ Патријарх Вартоломеј, Фото АП
У овој живој дипломатији између Скопља и Фанара упућени у глобалне токове православља препознају намеру Северне Македоније да искористи сукоб Цариградске и Московске патријаршије око украјинског црквеног питања и да у атмосфери међуправославних тензија издејствује црквену самосталност. Руска црква, међутим, више пута је поновила начелан став да се питање стицања самосталности цркава мора решавати само по канонима, што у овом случају значи - уз учешће СПЦ.
Македонци и даље имају отворен позив на дијалог београдске Патријаршије, али жељу да сарађују - не показују. Њихова дипломатска активност последњих година била је усмерена на све стране, осим ка Београду. За СПЦ и цео православни свет једина канонска црква у Северној Македонији је аутономна Православна охридска архиепископија, коју предводи архиепископ Јован (Вранишковски).

ШОЈГУ УПОЗОРАВА: Тај потез би могао довести до трећег светског рата
СЕКРЕТАР Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би увођење мировњака на историјске територије Русије могло довести до трећег светског рата.
24. 04. 2025. у 19:46

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

НИ ЛАУШ НИЈЕ ПРИМЕТИО ДО КРАЈА СНИМАЊА: Најлуђа грешка из "Боја на Косову"
ЛАУШЕВИЋ је о снимању филма "Бој на Косову" писао у књизи "Година прође, дан никад".
28. 04. 2025. у 10:32
Коментари (0)