О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
Stefan
12.10.2020. 15:28
Увек је лепо прочитати текст надахнут радом и ентузијазмом било којих младих људи. Данас је тешко пронаћи мотив за било какав рад и развој у окружењу у ком живимо, зато младе увек треба подржати и наћи времена за њих. Аутор текста ипак не би смео да користи термин ''млади научници'' јер ови млади људи су пре свега млади инжењери и будући успешни инжењери у својој струци. Кроз овај леп текст се види да се они пре свега баве инжењерством, а то су решавања разних практичних проблема познатим методама (инжењерским и практичним методама), те проблеме је већ неко раније решио. Са друге стране, ''(млади) научници'' су појединци који се служе научним методама у циљу решавања нових проблема које досад нико није решио. За решавање научних проблема потребно знање из више области као и експериментално знање које захтева вишегодишњи или вишедеценијски рад. Научници објављују радове у научним часописима и на тај начин други људи из исте области потврђују успешност научног рада.