ЦРНЕ РУПЕ ПОСТОЈЕ, ОНЕ СУ СВУДА ОКО НАС: Професор др Милан С. Димитријевић, о открићу овенчаном Нобеловом наградом за достигнућа у физици

ЦРНЕ рупе постоје. Ако одете да их тражите, наћи ћете их. Астрономи су кренули у лов, и пронашли их.

Фото Depositphotos

То више није хипотеза, него потврђена истина, награђена Нобеловом наградом за физику.

Лауреат је британски физичар Роџер Пенроуз, а са њим "Нобела" деле Рајнхард Генцел и Андреа Гец, два успешна ловца на црну рупу, који су доказали њено постојање у центру наше галаксије.

Овако за "Новости" проф. др Милан С. Димитријевић, научни саветник Астрономске опсерваторије у пензији, објашњава суштину открића награђеног најзначајнијим признањем у свету науке. Он наводи да су црне рупе, области простора где је гравитација толико јака да чак ни светлост не може да побегне из њих, велика загонетка и оне су у центру истраживања модерне астрофизике.

Фото Depositphotos

- Пенроуз је, у чувеном раду из 1965. године, развио нове математичке методе којима је доказао да су црне рупе реална последица теорије релативности, а не научна фантастика - каже професор Димитријевић. - Према Пенроузу, када звезда почне да се урушава у саму себе, остаће толико густа да чак ни светлост не може да савлада њену силу гравитације и побегне са ње. Када нестане иза ове границе, коју астрономи зову хоризонт догађаја, о њој више ништа не можемо да сазнамо, а Пенроуз је показао да ће се претворити у малу тачку у којој престају да важе познати закони физике.

Професор Димитријевић истиче да данас знамо како настаје црна рупа, можемо да измеримо њену величину и масу и посматрамо њен утицај на околину. Теорија о томе шта је унутар тајанственог хоризонта догађаја, истиче он, још чека свога творца.

- Пенроузов чланак је покренуо лавину истраживања и лов на њих - наводи наш саговорник.

- Године 1983. Субраманијан Чандрасекхар је добио Нобелову награду, јер је растумачио развојни пут звезда и њихову коначну судбину и показао колику масу треба да има звезда да би постала црна рупа. Године 2017. Рајнер Вајс, Бери Бериш и Кип Торн добили су "Нобела" за откриће гравитационих таласа насталих у току судара две огромне црне рупе.

СТРУКА Милан С. Димитријевић,Фото архива

Другу половину овогодишње награде за физику добили су Рајнхард Генцел и Андреа Гез, који су доказали да у центру Млечног пута, који се налази у сазвежђу Стрелца, постоји огромна црна рупа са масом од четири милиона Сунчевих маса.

- Црне рупе су крајњи стадијум у развоју звезда велике масе - наводи професор Димитријевић. - Огромне црне рупе, чије се масе мере милионима и милијардама Сунчевих маса, налазе се у средиштима галаксија. Оне су нека врста њиховог мотора који управља кретањем звезда око центра. Због црне рупе у центру, наша галаксија има облик, који подсећа на вртлог са спиралним крацима. Пошто из њих не може да побегне светлост не виде се, али на њихово постојање указује њихов утицај на средину око себе. Расту усисавајући околни гас и својом гравитацијом утичу на кретање блиских звезда. Пошто сила гравитације опада са квадратом растојања, опасност представљају само за објекте у њиховој близини.

Професора Димитријевића питали смо како обичном човеку описати "природни процес" по коме се звезда урушила и претворила у црну рупу?

- Сунцу и другим звездама, сјај и топлоту, без које не би постојао живот на Земљи, дају нуклеарне реакције у његовом језгру - каже наш еминентни научник. - То су процеси који се одигравају приликом експлозије хидрогенске бомбе, а у унутрашњости наше звезде ствара се енергија која одговара експлозији милиона оваквих бомби. Обична звезда не експлодира под налетом ове силе, зато што је у равнотежи држи исто тако страховита сила гравитације њене велике масе. Али, када се нуклеарно гориво потроши, силу гравитације више нема шта да обузда и звезда почиње да се сажима док се то не заустави отпором честица које је чине. Звезда ће одбацити спољашње делове у експлозији коју ово сажимање изазове, што астрономи виде као супернову, а остало ће се урушити у црну рупу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације