Друштво

ЧЕТВРТ СРБИЈЕ СЛИЛО СЕ У БЕОГРАД: Републички завод за статистику објавио податке о становништву у публикацији "Региони 2019"

В. Ц. С.

17. 10. 2020. у 12:00

ПРОЦЕЊЕН број становника средином прошле године био је 6.945.235, а просечна старост 43,3 године, објавио је Републички завод за статистику у годишњој публикацији "Региони 2019". Подаци су показали да готово четвртина грађана живи у Београду (24,4 одсто). И сви остали показатељи указују на то да и даље постоји приличан јаз између севера и југа земље.

ЧЕТВРТ СРБИЈЕ СЛИЛО СЕ У БЕОГРАД: Републички завод за статистику објавио податке о становништву у публикацији Региони 2019

Највише пара прошле године трошили смо на храну и безалкохолна пића, а најмање на здравље, културу и рекреацију. Највише су, очекивано, зарађивали Београђани, најмање на југу и истоку земље. Просечни месечни приходи домаћинства били су мањи у односу на издатке за личну потрошњу: 66.880 наспрам 67.099 динара.

Највише деце до 14 година живи у Шумадији, а најмање у Јужној и Источној Србији. Такође, највише старијих од 65 има у Шумадији, чак више од 400.000. Мушкарци су лане просечно живели 73 године, а жене 78. Водећи узроци смрти код оба пола биле су болести система крвотока.

Према типу породице, највише је било брачних парова са децом (1.040.177), а одмах иза њих брачних парова без деце (600.724). Регистрованих ванбрачних парова било је нешто више од 116.000. Занимљиво је и да је самохраних мајки било 291.522, а самохраних очева 76.435. Највише мајки које живе саме са малишанима забележено је у Београду, а очева у Војводини. Брачних парова убедљиво је највише у Шумадији и Западној Србији, а ванбрачних у Војводини.

За Војводину је карактеристично и да има највећи број настањених станова и домаћинстава, али је број породица ипак већи у Шумадији и Западној Србији.

Војводина се у публикацији помиње и као регион са највише склопљених бракова (9.726), али их је тамо највише и разведено. На северу је забележено и највише људи са вишим и високим образовањем, док оних без школске спреме и са потпуно или половично завршеном основном школом убедљиво највише има у Шумадији и Западној Србији.

Просечна нето зарада лане је била 54.919 и у односу на годину пре тога већа је за 8,4 одсто. Као што се и претпостављало, највећа просечна плата била је у Београдском региону - 68.140. Ту је забележен и највећи проценат раста запослености, као и најнижа стопа незапослености. Најмањи раст плата био је у Војводини.

У публикацији се помињу још неки занимљиви подаци. Рецимо, да су лане изграђена 24.803 стана, просечне површине 79,1 квадратни метар; да смо возили нешто више од два милиона аутомобила; да је највише туриста преспавало у Шумадији; да је само 67,8 одсто домаћинстава прикључено на јавни водовод, а само 48,2 одсто на јавну канализацију у Јужној и Источној Србији; да је прошле године у односу на 2018. повећан број говеда и свиња, а смањен број оваца, коза и живине...

ОБЈАВЉЕНО 10.000 КЊИГА

СТРАНИ филмови у структури биоскопских представа учествовали су са више од 80 одсто; 48,5 одсто позоришта у земљи је аматерских, око 37 одсто професионалних, док су остало дечја. Лане је издато 10.056 наслова књига. Две трећине радио и ТВ станица су приватне.