ДЕБЕЉУЦЕ БРЖЕ ГУБЕ ПАМЋЕЊЕ: Гојазност код старијих особа може данас да изазове многе физичке, али и психичке проблеме

ГОЈАЗНОСТ у старијем животном добу може бити последица различитих промена у организму, неправилне исхране, мањка кретања, стреса, чак и депресије. Али, најновија истраживања показују да и вишак килограма може даље да проузрокује трајно оштећење не само нашег тела, већ и ума. Може изазвати депресију, али и поспештити деменцију.

Илустрација / Фото Depositphotos

Ова болест савременог доба у драстичном је порасту, а британски научници тврде да, уколико би се наставио тренд раста броја гојазних, до 2050. године могао би да се повећа са данашњих 4.894 на 100.000 људи старијих од 65 година на чак 6.662 на 100.000 особа тог доба.

Обољењима су посебно склоне жене, које, са прекомерном телесном тежином и у годинама, имају већи ризик од губитка моћи кретања. Вишак килограма оптерећује њихове зглобове, кукове, хрскавицу. С мањом покретљивошћу сало се надаље таложи, проблеми расту, а са њима и незадовољство, болови, анксиозност.

Америчка истраживања показују да су жене изнад 65 са прекомерном тежином и до 60 одсто подложније добијању једне или више болести, и далеко ређе доживљавају 85 година у односу на вршњакиње са нормалном килажом. Тешко ходају без штапа, штака или колица. А способност трошења калорија током мировања тела и иначе се смањује за један до два процента по деценији живота, услед смањивања мишићне масе (мишићи сагоревају калорије) и повећавања количине сала. Како старимо, прогестерон, тестостерон и други хормони опадају, а то подстиче тело да складишти уместо да губи тежину.

Килограми су неретко у трећем добу везани и са дијабетесом или другим тежим облицима кардиоваскуларних, цереброваскуларних и сличних обољења. Повећање процента гојазних могло би да доведе и до драстичног повећања броја оних који ће у будућности развити деменцију. Друштво за борбу против Алцхајмерове болести упозорило је да су редовно вежбање и здрава телесна маса важни за смањивање ризика. Једна шведска студија показала је да људи са вишком килограма имају четири пута веће шансе да развију деменцију од оних с нормалним индексом телесне масе.

Такође, доказано је да вакцине против грипа, хепатитиса Б, тетануса и беснила могу бити мање ефикасне код дебељуца свих доба, па и најстаријег, чинећи их рањивијим на инфекције и болести.

- Гојазност код старијих особа изазива дегенеретативне промене на крвим судовима и већи ризик од инфаркта срца и мозга - каже Тања Бакрач, нутрициониста и специјалиста за јавно здравље из Саветовалишта за исхрану "Капилар". - Она је болест сама по себи у сваком животном добу. Изазива промене на моторном апарату, дигестивном тракту, узрок је дијабетеса, хипертензије, промена на хрскавици и зглобовима. Хрскавица и кости брже пропадају под тежином, а неке од намирница које такве особе често користе, попут слаткиша, производа од белог брашна или месних прерађевина, закисељавају крв и смањују ПХ вредност. Већи је ризик од остеопорозе, а самим тим и од прелома костију.

Када, услед усамљености или депресије, старије особе претачу незадовољство у храну, тражећи у њој задовољство, стварају се додатни разлози за депресију. Посебан проблем је, каже наша саговорница, што многи старији због недостатка зуба или посусталих ензимских механизама прибегавају мекој и кашастој храни и избегавају свеже воће и салате, пуне биљних влакана, који убрзавају метаболизам.

- Старијима препоручујем да ако јабуку не могу да жваћу, нека је обавезно сецкају на ситније комаде. Увек би требало да пију цеђене сокове уместо индустријских, који су, као и слаткиши, енергетске бомбе, а они не могу физичким активностима да сагоре толике калорије. Такође би требало да једу доста рибе због омега 3 масних киселина. Она се лако вари и даје осећај ситости - истиче наша саговорница.

Уз све то, требало би да шетају колико год могу.

Група лекара Медицинског факултета, Института за хигијену и медицинску екологију и Дома здравља Вождовац резултате свог искуства и истраживања сублимисала је у раду "Проблеми исхране старијих особа". У њему се, између осталог, наводи да већ и минималан степен редукције телесне масе од 2,5 до 4,5 кг повољно утиче на смањење крвног притиска, побољшава толеранцију на глукозу, чиме се смањује и резистенција на инсулин, и има заштитну улогу на очување мишићне масе миокарда. Ипак, свако брзо и нежељено смањење телесне масе код старијих особа знак је прогресивног губитка физичке кондиције или озбиљне болести. По ауторима, процена стања ухрањености требало би да буде интегрална компонента геријатријског прегледа, како би се побољшао квалитет живота после 65 и утицало на продужење животног века.

ПОДЛОЖНИЈИ ВИРУСИМА И КАНЦЕРУ

ЕПИДЕМИЈА вируса корона показала је да су најризичније управо категорије старијих, нарочито са вишком килограма и придруженим болестима, попут дијабетеса. Сви они имају слабији имунолошки одговор. Као компликација гојазности наводи се често и пораст неких малигних обољења: дојке, ендометријума, цервикса, оваријума, колона и простате.

Илустрација Тоше Борковића

УМЕРЕНЕ НАСЛАГЕ - РЕЗЕРВА ЕНЕРГИЈЕ

КОД мушкараца гојазност достиже врхунац током средњих година, а затим се полако смањује на око 26 одсто од 65. до 74. године. Код жена, међутим, достиже врхунац између 65. и 70. године, да би се после 75. године смањила у условима нормалног процеса старења. Према неким научницима, умерена гојазност се ипак може толерисати или се чак препоручује у овој популацији, јер носи енергетску резерву и може бити корисна код неких обољења, траума, имобилизација или оперативне интервенције.

Препоручујемо

Друштво

0 5

ПОЛИЦАЈЦИ МОГУ У ПЕНЗИЈУ И СА 50 ЛЕТА: Од свих српских пензионера, по правилу, најмлађи су они који су радни век провели у МУП-у

17. 12. 2020. у 10:38

Друштво

0 1

ПРИМАЛИ СТАНАРЕ МИМО ПРОЦЕДУРЕ: Мали број инспектора социјалне заштите не може да контролише све неправилности у домовима за старе

17. 12. 2020. у 16:42

Друштво

0 1

НАШИ СЕНИОРИ Јелица Сретеновић: Политичар нисам, али су ми социјалисти дали шансу да покушам да култура надвлада простоту

18. 12. 2020. у 10:22

Друштво

0 2

НИШУ ТРЕБА НАША ЉУБАВ: Естета, хуманиста и архитекта Нишлија Хаџи Иван Реди и из пензије улепшава родни град и спаја га са светом

18. 12. 2020. у 12:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације